Marko Vidojković

Ogoljenim nasiljem psiho i njegova banda svih ovih godina vladaju državom. Nasiljem se režim poslužio u Novom Sadu, kada su nezadovoljni građani izašli na ulice u znak protesta zbog pogibije petnaestoro ljudi ispred železničke stanice, tako što je poslao svoje maskirane huligane da demoliraju gradsku kuću.

Bili smo u kampu ćacija koji vredno, uz pomoć vinjaka, uče u čadorima, dok ih predsednik nežno gleda sa balkona, ispijajući rujna vina. Ovi divni mladi i nešto stariji ljudi studenti sa raznih su viskokoškolskih ustanova.

Danas je generalni štrajk, drugi put otkako su počeli protesti. Međutim, kad sam pisao kolumnu, dakle, juče, nije bio štrajk. I prošlog puta mi je to predstavljalo određeni problem. Planirao sam da napišem samo jednu rečenicu, "Pridružujem se generalnom štrajku", osamdeset pet puta, koliko je potrebno da ovaj tekst bude uspešno prelomljen.

Gledaoce DLZ doživljavam kao prijatelje, koje mogu da pod*****am, kao što pod*****am Nenada ili samoga sebe. Deluje mi da i oni mene tako doživljavaju jer mi se niko ne javlja sa pritužbama. Tačnije, ako mi neko zbog nečega prikenja, ja ga blokiram. To je osnovno pravo šou-biznisa. Ne možeš i ne smeš svakome udovoljavati. "Nikada više nijednu tvoju knjigu neću pročitati." Bogu hvala, kažem ja, bez obzira na to što su ovakve rečenice najčešće znak da taj nijednu moju knjigu nije pročitao.

"Odvratna stoko, smradovi i prolivi, izvinjavam se što nisam ranije novinarku RTS nazvao imbecilom, kako bih na vreme mogao da je nazovem odvratnom vešticom i medijskom prostitutkom. Koliko mi je samo žao što sam propustio priliku da, kada je to bilo najpotrebnije, 2013. i 2014, likvidiram svakog ko mi se ne dopada, niste svesni.

Krajnje je vreme da upozorimo na novu izuzetno opasnu vrstu terorizma u našoj zemlji. To je srednjoškolski terorizam, sa naročito opasnom podgrupom - gimnazijskim teroristima. Srednjoškolski terorizam sastoji se u teroru koji učenici srednjih škola vrše nad državom. Ovi opasni teroristi ne prezaju ni od čega da bi ugrozili temelje našeg društva, a njihovi zahtevi protežu se od podrške studentskim teroristima do direktnih udara na državu, oličenu u njenim predstavnicima, kao što je to slučaj u terorističkom napadu na Petu beogradsku.

Gospodin Luster se u subotu opredelio za strategiju "od vrata do vrata", tačnije "od kvake do kvake", pa je tako lutao po selendrama, jarugama i zabitima, gde je razgovarao sa meštanima, koje studenti nisu uspeli da vrbuju, kidnapuju i sprovedu u Niš, na svoj besposličarski pir.

Da li znate kakvu frizuru imaju lojalistkinje koje bacaju kletve na studente i psuju učesnike blokada? Ja znam. Ove gospođe najčešće imaju kratku kosu, ofarbanu u neku nijansu crvene. A kako to znam? Pa, video sam na Instagramu, tačnije na Instagram nalogu našeg najboljeg reportera s lica mesta, Marka Dragoslavića.

Ovog puta, u Beograd sam svratio, ne samo da bih video majku i snimio jednu epizodu DLZ u studiju, već i da bih podržao protest prosvetara, koji je održan u utorak, od tri do sedam posle podne, ispred ministarstva.

Baš sam se iznenadio kada sam u ponedeljak uveče doznao rezultate glasanja u Ujedinjenim Nacijama, za rezoluciju o Ukrajini, koju su predložili Ukrajina i EU. Ne zato što su protiv rezolucije bili Amerikanci, Rusi i Severni Korejci, već zbog toga što je za rezoluciju glasala Srbija. Štaviše, jedine evropske zemlje koje nisu glasale "za" su Belorisija i Mađarska (protiv), te Severna Makedonija (uzdržana).

Više od tri meseca traju masovni, svakodnevni protesti srpskih studenata. Podsetiću vas kako je to izgledalo pre šestog decembra i prelomnog okupljanja tehničkih fakulteta, kod Vuka. Neformalne grupe, pokreti i nejaka opozicija su se, u nevelikom broju, okupljali na raskrsnicama gde su ih dočekivali, nekada čak i brojniji, režimski batinaši, koji su ih vređali, gurali i udarali.

Insajder: Dobro veče, dragi gledaoci. Zadovoljstvo mi je da pomislite kako u nameštenom intervjuu sa Nenadležnim Autsajderom postoji šansa da se desi bilo šta drugo osim brisanja poda sa mnom. Gospodine Audsajder, dobro došli.

Usudiću se da primetim kako sam na ovom mestu, tokom 2023. i 2024, recenzirajući bendove Bednici i Neven, koji dolaze iz beogradske hardkor scene najnovije generacije, prorekao da takvi bendovi mogu da niknu, parafraziraću sebe, jedino u društvu koje je nadomak slobode.

Borba protiv korupcije se nastavlja punom parom. Policija hapsi redom svakoga ko se ikada ogrešio o zakon i oštetio budžet Republike Srbije. Stotine hiljada kriminalaca drhte od straha, iščekujući da im na vrata zakucaju momci u plavom i vežu im ruke lisicama. Opušteno možemo da objavimo spisak najkrupnijih riba koje će u narednim danima biti privedene pravdi, koji nam je dostavilo posebno odeljenje tužilaštva za borbu protiv korupcije.

I ovog puta, domaći nezavisni mediji bave se divljačkim napadima državnog vrha na podkast DLZ samo u ovoj kolumni. Isto važi i za domaća novinarska udruženja. Podkast DLZ već godinama svi osim naših gostiju i gledalaca doživljavaju kao neželjeno dete srpskog medijskog antispektra, znate onog malog, koji stalno pravi sranja. Nije uvek bilo tako.