Marko Vidojković

Generalni štrajk u petak bio je višestruko uspešan. Ne samo što su studenti i građani u brojkama za divljenje prodefilovali ulicama najvećih srpskih gradova, ovaj protest je pomogao da mnoga govna isplivaju na površinu. Tu pre svega spadaju lokali koji su, poput, na primer, jedne palačinkarnice, direktno na društvenim mrežama prozivali studente u blokadi, a zatim i lokali koji su kačili naprednjački logo uz poziv štrajkbreherima da dođu kod njih na besplatnu rakiju, kafu, teletinu i ginekološki pregled.

- Siđi na veliki odmor. - Ne verujem da ću biti tu. Planiram da povedem onu stoku u maturantski štrajk. - Gospode bože, šta ti to treba? Šta tebi fali? Nikad nisi na časovima, poklanjaju ti ocene... - Fali mi jer ću morati da polažem maturski ispit. Ne polaže mi se maturski ispit.

Snimili smo u utorak novu epizodu DLZ, a Nenad Kulačin se oko sedam sati uveče setio da je u sredu dan žalosti. Odmah smo se sa direktorom portala nova.rs Mihailom dogovorili da epizoda ide u četvrtak, ali porazna je činjenica da smo, rvajući sa sa krvavim srednjim prstima tokom ponedeljka i utorka, na kratko smetnuli sa uma osam žitelja doma za stare u Barajevu, čije je živote odneo plamen.

Psiho je iz televizora, pre neki dan, nevidljivog neprijatelja više puta molio, parafraziraću, "Molim vas, nemojte da vam pokažemo kakva smo država". Odah posle njegove molbe, psiho i njegove falange pokazali su nam kakva smo država. Skoro tri meseca od pogibije u Novom Sadu trebalo im je da osmisle odgovor na studentski i građanski bunt - to je krvava šaka koja pokazuje srednji prst. Čekanje se isplatilo, jer bolji odgovor od režima nije mogao da stigne.

U Srbiji traje mirna i dostojanstvena pobuna dece i roditelja. Kao što nas istorija uči, pobuna više generacija je uvod u kraj režima, zato se na nju valjda toliko i čekalo. Istorija nas, takođe, uči da diktatori nikako da nauče nešto iz istorije, pa tako i naš.

Poruka iz naslova ispisana je na transparentu koji nosi jedna od radnica RTS-a, koja učestvuje u blokadama. Sigurno ste u petak, na protestu studenata i građana ispred RTS, primetili transparent "Radnici RTS-a su uz studente". Ovaj transparent je istinit, jer neki radnici RTS-a zaista jesu uz studente, ali može se za njega reći i da je "klikbejt", zato što ne piše i koliko radnika RTS je otvoreno uz studente.

Sedim tako jednom sa Zoranom Kesićem posle snimanja "24 minuta" u parkiću i pokažem mu peper sprej, koji sam tad nabavio. Zoran je razumeo zašto sam se opredelio da nosim to sredstvo za samoodbranu koje je tih dana postalo legalno u Srbiji, ali mi je jasno stavio do znanja da on to neće nositi, te da misli da je osmeh upućen eventualnim nasilnicima bolji način borbe od konfrontacije.

Neko je naivno pomislio da će prosvetari odustati od sindikalnih zahteva i uzviknuti: "Mi smo uz studente i njihove zahteve!" Dobro, ima i takvih, ali to su zanesenjaci sumnjive brojnosti. Čelnici sindikata mudro su odlučili da batale štrajk, kada im je na sto stigla ponuda Vlade Srbije koja se ne odbija.

Uvaženi predsednici, kao što možda znate, naš poglavnik davi se u živom blatu studentskih protesta i građanske neposlušnosti, pa je sebi dozvolio da vas uzme u usta, pozivajući vas da dođete u Srbiju, gde biste održali svoj sastanak od izuzetnog značaja za celu planetu.

Bio je planiran veliki doček srpske Nove godine na Trgu Republike u organizaciji Studentskog protesta. Baletić, Čele i ja našli smo se na fakultetu u podne i Čele je iz jedne kesetine izvadio gomilu letaka.

Ko bi rekao da će ova problematika ponovo biti aktuelna! Pa verovatno svako ko se seća prve vladavine julovaca, socijalista i radikala. Srećom, u ovoj oblasti sam ekspert, ne samo kad je reč o kupovini goriva, već i o prodaji.

Tokom studentskih protesta 1996 / 1997 najviše mi je išlo na nerve promovisanje "vođa" protesta. Ne znam kako se desilo da Čedomir Jovanović drži govore pred svaku šetnju, kao što ne znam ni otkud baš Čedomir Antić kao studentski "vođa". Ono što znam je da nama, koji smo svakog dana dolazili na Plato, "vođe" nisu trebale.

Božićno orgijanje počelo je već na Badnje jutro. Kolone motornih vozila, u pojedinim mestima i pre zore, vucarale su se ulicama naprednjačkih sigurnih opština i mesnih zajednica. Iz automobila i džipova vitlalo se bakljama, čuli su se urlici, a za njima su se po prašini vukli, često celi hrastovi, spremni za lomaču.

Da period između jedenja ruske salate i posta na Badnji dan Nenadu Kulačinu i meni ne prođe u dokolici, postarao se režim, koji je po nama raspalio iz različitog naoružanja.

Deda Mraz nam je za Novu godinu poklonio "lojaliste"! Odeven u rolku, belu kao čist holandski kokain, pardon, kao fini planinski sneg, on se pojavio na televizoru i iznenadio nas sa sedamnaest hiljada ljudskih darova.