Nikola Samardžić

Vrangelov potomak, kako tvrdi, potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin banuo je kako bi nas vratio u komunizam, odakle je Vrangel pobegao. Umesto vesti o navodno zaključenim poslovima za srpska izvozna preduzeća, u etru lebde samo njegove pretnje. Pretio je Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nama drugim Kelnom. Alternativa je da ulaskom u neke buduće sukobe, i povratkom u izolaciju, Srbija počne da otplaćuje kamate bankrotirane Putinove politike. Oduševljenje je opšte.

"Murov zakon" (1965) predvideo je da će se svake naredne godine udvostručavati broj tranzistora u integralnim kolima. Po sličnoj logici padala je cena mikroprocesora, rastao njihov kapacitet memorije, uvećavao se broj piksela u digitalnim kamerama.

Dobra vest nije vest. Gotovo je nezapažen izveštaj o uspesima ovogodišnje spoljne politike koji je podneo šef diplomatije Ivica Dačić: otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU, predsedavanje OEBS-u, i sprečavanje prijema Kosova u Unesko. Redosled je ovde namerno hronološki preokrenut. Budućnost Srbije u smislu ekonomskog, društvenog i političkog razvoja je zaista u EU, sve i da je EU na počecima delimične ili potpune dezintegracije. I u slučaju da se ostvare najcrnja predviđanja evropske budućnosti, Srbija će evropski uspeh krunisati institucionalnim i integracionim kapacitetima koji će je osposobiti da se, u zajednici sa susedima i onim partnerima koji su njen spoljnotrgovinski prioritet (Nemačka, Italija), uspešnije suočava sa globalnim izazovima. Pred kojima najbolje da bude nevidljiva.

Proces rehabilitacije generala Milana Nedića, predsednika kvislinške kolaborantske vlade u godinama nacističke okupacije, smišljena je i ciljana politička akcija koja je u neskladu sa izjavama premijera, time i s politikom vlade, o modernoj i pristojnoj Srbiji. Proces negira utvrđenje činjenice i narušava pravni poredak, uključujući međunarodne konvencije koje obavezuju na suočavanje s nasleđem Holokausta i svih ostalih zločina nacizma. Javnosti se ovim procesom preti, naročito našim sugrađanima Jevrejima, Romima i svima koji ne pristaju na aboliciju zločinačke ideje i prakse.

U srpskoj kulturi mizoginija je verovatno ispoljavanje latentne mržnje koncentrisane u složenoj strukturi karaktera koje su od najranijeg detinjstva maltretirali i očevi i majke. Kobne su spirale uzaludnih sudbina isprepletenih gotovo ontološkim očajanjem u odsustvu jasne i optimistične perspektive. I najuspešniji među nama prevalili su životni put, od dna do pripadnosti elitama, koji su razvijena, "moderna i pristojna" društva savladavala stolećima.

Najava otvaranja pregovora sa EU, sastanak Ministarskog saveta OEBS-a , poziv Crnoj Gori da postane članica NATO-a... Srbija ima još jednu šansu za korekciju, za distanciranje od svih zabluda i pogrešnih odluka iz nedavne prošlosti. Javnost je verovatno još uvek pod utiskom najnovije afere u kojoj je premijer ostao sam pred pritiscima političko-tajkunskih klanova koji su, verovatno, zaposeli deo državnog aparata. Kao ni 2003, ni u proteklim danima nije bilo tampon zone koja bi samo zaštitila premijera i od postupaka onog dela okruženja koji mu je odan i privržen, i od njihovih metoda kriznog menadžmenta i kontrole štete.

Kriza institucija prožetih sistematskim slabostima, korupcijom i klijentelizmom, vezuje se za ulogu ličnosti. I oni koji krenu u susret problemima, postaju njihova suština. Razumevajući svoju ulogu, premijer Vučić se nedavno požalio da većina u Srbiji ne želi, niti razume bilo kakve suštinske promene.

Nakon eksplozije u robnoj kući Tati u Parizu 17. septembra 1986, Francuska je uvela vize Jugoslaviji. Time je, mada neprimetno, osporen mit o dobroćudnoj spoljnoj politici koja je Jugoslaviju vodila u prosperitet sa osloncem na svaki stvaran ili izmišljen "stub" u tada takođe polarizovanom svetu. Osnovano se, i godinama unazad, sumnjalo da je Jugoslavija svrstana u politici protiv Izraela, i da podržava palestinske, i ostale slične militantne grupe Trećeg sveta s čijim su problematičnim liderima bili bliski i Titov i posttitovski režim.

Izveštaj o napretku Srbije Evropske komisije upućen je Evropskom parlamentu, Komisiji, Savetu, Ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regija u izuzetno nepovoljnim opštim okolnostima: migrantska kriza i odsustvo zajedničke strategije, zategnuti odnosi s Rusijom. Britanski prvi ministar upozorava da je EU birokratija beskrajna, da su intervencije u svakoj pojedinosti nacionalnog pravosuđa besmislene i neprihvatljive, da Britanija plaća skupu cenu evropskog jedinstva, i neće još dugo.

Komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han podsetio je kako je Austrija svojevremeno dve godine vodila pregovore o pristupanju EU, Hrvatska sedam, i predvideo da će sadašnje države kandidati sigurno pregovarati još duže. Podsećajući da su odlaganjem početka pregovora Turska i Makedonija zalutale na političku stranputicu, Han je istakao neophodnost da se izbegne odlaganje, ali i da proces mora obezbediti putu harmonizaciju: "Pregovori su najbolji za vršenje pritiska. Kada se oni završe više se ništa ne može učiniti".

Đavo dođe po svoje. Opsada Dubrovnika vratila se pred glavni ulaz crnogorskog parlamenta. Građanski rat, jednom davno jedva utihnuo u pasjim jamama, na Terazijama i Sv. Grguru, ovoga puta ponovio se u farsi, s majčicom Rusijom, motkama i prasećim glavama, ali značenja, ponovo, preslikavaju izazove ne samo lokalne, nego i svetske politike.

Srbija se svrstala na gubitničku stranu u Hladnom ratu. U javnosti se osećaju težnje da se naučeno, gubitničko ponašanje unese ne samo u međunarodne odnose, nego i u trajan sistem mišljenja i uverenja. Spremni smo da progutamo svaku lokalnu ili svetsku, svejednu, glupost i bedastoću, naravno sa "elementima dostojanstva".

Osetno je usijanje kako se Srbija približava početku pregovora sa EU. Pred zatrovanom javnošću, vlast je na poziciji da "bira" između EU i Kosova, sa izgledima da, ukoliko insistira na toj lažnoj, izmišljenoj dilemi, ponovo i trijumfalno ispliva politički talog, a Srbija izgubi sve. Unapred je poznat ishod eventualnog referenduma, kojim se preti, Kosovo ili EU, koji bi Srbiju učinio izolovanom, lišenom uticaja, osim remetilačkog, u regionalnim odnosima. Opozicija koja se, davno, nazivala "demokratskim" političkim blokom, suočava se sa odsustvom političke vizije nakon zataškavanja ubistva premijera, 24 sporne privatizacije, ustupanja NIS-a ruskoj državi, tajkunizacije, udvaranja najprizemnijim politikama i političkim karakterima, konačno i masakriranja svih važnih institucija, pre svih pravosuđa i Predsedništva. Zasad je samo vlast u stanju da generiše novu opoziciju, koja će iz koalicije otpasti kao Putinova peta kolona.

Savremeni bipolarni poremećaj koji razara Bliski istok najavila je sovjetska intervencija u Avganistanu 1979. Procesi koji su usledili ukazivali su da je jedina sigurna linija podele nacija lišenih demokratskog iskustva, reformacija i kriza savesti, podela na sekularne i verske diktature. Evropsko iskustvo poslednjih pola milenijuma nije se moglo primeniti na Bliskom istoku, bez obzira da li su u pitanju kolonije, ili ostaci autohtonih imperija, dugog, ali mahom zaludnog trajanja.

Prijem u UNESCO verovatno otvara put ulasku Kosova u članstvo UN, možda i uspostavljanju tutorstva nad domenom SPC. Srbija ulaže veliku energiju i emocije u ovo pitanje. Pitanje suverenosti balkanskih država i dalje je prepreka uspostavljanju intenzivnije regionalne saradnje, koja je prioritet pred neefikasnošću evropskih institucija u domenu spoljne politike i balkanske integracije. Harmonizacija međuetničkih odnosa prioritet je u odnosu na nasleđe i nedavne i daleke prošlosti.