Nikola Samardžić

Smisao izbora bio je, ukoliko se racionalno promisli, stabilizacija državne politike koja bi vodila ostvarenju usvojenih strategija razvoja. Javna politika je nažalost ponovo u vrtlogu afera i oštrih sukoba. Svaka pojedinačna kriza postaje sredstvo nelegitimnih uticaja velikih sila, naročito u odsustvu obavezujućih odluka izvršne ili sudske vlasti.

Građanski pokreti protiv izgradnje "Beograda na vodi" ponovili su neke važne karakteristike protesta protiv izborne krađe 1996-7. I jedan i drugi pokret nisu bili u stanju da konkretizuju zahteve koji bi se odnosili na suštinu promene sistema. Bilo je 1996-7. takvih pokušaja, naročito svakodnevnim ukazivanjem Vesne Pešić, Vuka Draškovića i Zorana Đinđića na kriminalni i zločinački karakter režima koji je ne dopuštajući da se u Srbiji i "srpskim zemljama" odigra pad komunizma krenuo u ratnu pustolovinu praćenu masovnim uništavanjem života, imovine i nacionalnih odnosa.

Britanska ministarka oružanih snaga Peni Mordaunt smatra da bi Britanija bila manje bezbedna ukoliko bi se Zapadnom Balkanu s Turskom dozvolio ulazak u EU. Ministarka policije Tereza Mej izjasnila se u istom smislu. Ministar pravde Majk Gouv izjavio je da te države "donose brojne probleme", otvarajući pitanja nad kojima bi Britanci morali da se zamisle.

Verovatno sam zaslužio da se osećam poput stranca u gradu u kojem sam sastavio, nekad davno, možda i čitavu godinu. Slojevi vremena i usputnih preobražaja doprinose i zaboravu i otuđenju. Već je stekla punoletstvo i najnovija generacija rođena u miru koji nije potisnuo sve prethodne traume.

Nisam uspeo da smislim srpski naslov. Pretpostavljam da je potpisivanje protokola o pristupanju NATO-u preokret koji podseća na prethodne decenije lutanja, tumaranja i patnji Crne Gore, i u jugoslovenskoj zajednici, i u borbi sa samom sobom.

Krize i napetost na Baltiku, Balkanu i Crnom moru ukazuju na moguću dezintegraciju prostora koji "staru" Evropu štiti od povratka u hladnoratovske odnose u kojima će ona biti inferiorna. Baltik je pod neposrednom vojnom pretnjom. Hrvatska vlada dezorijentisana i zaglavljena u neslavnoj prošlosti. Bosna podeljena na islamističke frakcije i srpsku teritoriju na rubu bankrotstva i građanskih nereda.

Zahvaljujući prvostepenoj oslobađajućoj presudi Šešelju, i izbornim manipulacijama, uz saučesništvo Demokratske stranke i njoj bliskih organizacija, u tome čudnom sticaju okolnosti, u parlament su se vratile snage izričitog, organizovanog političkog nasilja. Rusofili kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, naručioci ubistva premijera Đinđića, napadači na Prajd i strane ambasade, crveni četnici i Šešelj u fraku, saradnici i kleptokrate kabineta dr Koštunice.

Zahvaljujući prvostepenoj oslobađajućoj presudi Šešelju, i izbornim manipulacijama, uz saučesništvo Demokratske stranke i njoj bliskih organizacija, u tome čudnom sticaju okolnosti, u parlament su se vratile snage izričitog, organizovanog političkog nasilja. Rusofili kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, naručioci ubistva premijera Đinđića, napadači na Prajd i strane ambasade, crveni četnici i Šešelj u fraku, saradnici i kleptokrate kabineta dr Koštunice.

Demokratizacija sveta odvijala se, u poslednjim decenijama, u dva velika talasa, 1975-1985, kad je krenula iz južne Evrope (i prenela se u Latinsku Ameriku), i 1985-1995, od Perestrojke do konsolidacije nove istočne Evrope.

Neću o "one" dve Srbije. Prva nas je uvela u masovnu katastrofu. Druga lišila i moralne potpore i kredibilne političke reprezentacije u javnosti i institucijama. Bila i neka "treća", ali srećom propala.

Ministar vojni Gašić nije uživao privilegiju da čaršija pere ispad koji ga je stajao funkcije. Potpredsednika SPS-a Predraga J. Markovića javnost danima pokušava da abolira, ne za mizoginiju, nego za mučki, podli, kukavički napad, koji je političke prirode, na ministarku Jadranku Joksimović i potpredsednicu vlade Zoranu Mihajlović.

Osamnaestogodišnje istraživanje kvaliteta života u svetskim gradovima koje je sprovela najveća svetska konsultantska kompanija za ljudske resurse Merser, smestila je Beograd na 141. mesto, ispod većine balkanskih prestonica, dok za Beogradom zaostaju samo Sarajevo i Tirana.

Proevropska elita, koja se smatra avangardom demokratizacije, reformi, suočavanja s prošlošću, itd., prećutala je ili uzdržano ispratila dve hrabre odluke koje je vlada realizovala u skupštini. Prva je Vučićeva odluka da konkretno unapredi saradnju s NATO-om, koja je malo više od Partnerstva za mir, a malo manje od punopravnog članstva. (Komentare DS-a, i udbaških njuški nedavno otpalih iz iste, plastičnije će izvajati Basara, ako je naš najtalentovaniji živi pisac, a jeste, a mlad je i perspektivan.) Drugi je Zakon o otklanjanju posledica imovine žrtava holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, koji potvrđuje da je Srbija u stanju da donosi odluke koje uređuju najosetljivije etičke i imovinske odnose, u službi i prošlosti i budućnosti. Kompenzovana je solidarnost i s Nedićem, i kvislinzima koji su naši savremenici.

Imigrantska kriza nameće kontroverze koje nije lako preseći jednosmernim odlukama. Ne vidi se kraj kolonama izbeglica. Upadljivo je odsustvo zajedničke politike EU čije su države krajnje odredište pridošlica čije namere, lična kultura i opredeljenje nisu unisoni. Još uvek su u neskladu potreba da se migranti humano tretiraju, i neophodnost da oni poštuju vladavinu prava i visoko postavljene norme jednakosti i sloboda. Evropa sada uvozi sve one vrednosti koje je odbacivala u toku nekoliko vekova moderne istorije, pre svih mizoginiju i političku religiju. Pojedinci i grupe među migrantima, ponekad udruženi s domicilnim stanovništvom neposrednog ili daljeg bliskoistočnog i afričkog porekla, bez obzira na brutalno ponašanje, kriminal i varvarstvo, uživaju izričitu podršku levičarskih političara, organizacija i grupa za zaštitu ljudskih prava. Društvenim mrežama se šire poruke ekstremne desnice, paranoika i asocijalnih bolesnika.

Tužne scene okupljanja opozicije podsećaju na propuštene šanse, pogrešne odluke i izneverena očekivanja. Tajkunizacija ekonomije, kosovizacija politike, satiranje medija, afere, skandali, klerikalizacija, falš militarizacija, koketiranje s ratnim i ostalim zločincima. Ogadili su nam sve vrednosti kojima je trebalo da težimo kao potencijalno normalna istočnoevropska postkumunistička država: demokratiju, kapitalizam, slobode, individualizam, Evropu, Ameriku.