11.11.2014. 18:58
Bilo je i ranije pokušaja dugogodišnjeg, čak višedecenijskog praćenja junaka koje na kraju završi jednim, samostalnim delom, uglavnom dokumentarnih, mada je Majkl Vinterbotom od 2007. do 2012. godine snimao u etapama igrani film "Everyday", no, nikada to nije uspelo na nivou eksponiranosti i hitičnosti kao u slučaju filma "Boyhood" Ričarda Linkletera.
09.11.2014. 18:43
Glavni ako ne i jedini utisak koji ratni film valja da izazove kod gledaoca (isključujući direktno propagandne, snimljene dok ratovi traju) je da se oseća srećnim što sam nije i najverovatnije neće učestvovati u događajima te vrste, te da taj osećaj bude praćen uzbuđenjem i zabavom.
03.11.2014. 18:31
Presek skupova pojedinačnih stavova o delovanju članova organizacije Mlada Bosna podložan je promenama kako se menja politički trenutak. U SFRJ se na atentatore gledalo kao na inicijatore promena koje su na kraju dovele do formiranja države slobodnog radnog naroda. Besmisleni „Sarajevski atentat“ (osim što je Florindu Bolkan uvek smisleno gledati) Veljka Bulajića završava se voice-overom koji kaže da je kao posledica atentata započet Prvi svetski rat u kojem su nestala četiri carstva, te da je tek kada se to dogodilo, zapravo svet stupio u 20. vek (vek slobode i društvene pravde, je li).
17.10.2014. 18:35
Pre mnogo godina prijatelj reditelj me je ubeđivao da je Dejvid Finčer satanista, pri tome, tada samo na uzorku filmova "Sedam", "Igra" i "Borilački klub". Puno filmova kasnije, donekle vidim da je kolega filmski stvaralac bio na tragu smislenog razmišljanja, jer, kod Finčera zlo uvek pobeđuje, na neki način (uz čestu primenu obrnutog redosleda stvari od onog na koji smo navikli, bila to odjavna špica u "Sedam" ili ceo "Bendžamin Baton", inače, njegov najlošiji film, svakako film koji ga je najmanje zanimao).
03.10.2014. 18:59
Džejms Elroj definiše noir kao autentično američki žanr (uglavnom stvoren od strane izbeglica iz Evrope, da dodam) koji razmatra osnovnu temu koja glasi "you're fucked". Dalje opisuje situaciju u kojoj si upoznao ženu, nadomak si najboljeg seksa koji si ikada imao ali ono što ne znaš je da ćeš šest nedelja kasnije biti optužen za zločin koji nisi počinio i završićeš u gasnoj komori.
23.09.2014. 18:45
Način tretiranja istorije govori mnogo o stanju jedne nacije. Pre desetak dana smo na državnoj televiziji mogli da primetimo predivan festival „Tamo daleko“ nacizmusa („Hrčkovi naši! Kotrljajte svoje točkove u kavezima u žalu za vašim gospodarima koji počivaju u hladnim morskim dubinama!“).
22.09.2014. 18:34
Kada u filmu nakon svake smrti imamo natpis sa imenom i simbolom veroispovesti (što je donekle diskutabilno, jer, zašto bismo svi morali biti opredeljeni na taj način te je reditelj pri kraju filma, pretposlednjim natpisom, duhovito rešio i tu primedbu) jasno je da je u pitanju neka vrsta odmaka ili igre na temu filmskog nasilja. „Po redu nestajanja“ (originalni naslov je Kraftidioten, šta god to tačno značilo, ali je srpski distributer mudro prihvatio engleski prevod) počinje temeljno i ozbiljno.
17.09.2014. 18:59
Oprost kao tema prisutan je u istoriji fikcije već milenijumima. Na kraju krajeva, i najuspešniji bestseler svih vremena baziran je uglavnom na toj ideji. Ipak, oprost kao završnica filmskog dela prilično je klizava teritorija.
08.08.2014. 18:51
Već u prvih desetak minuta filma "Herkules" jasno je kakvu ćemo igru sa mitološkim Heraklom gledati.
27.07.2014. 18:42
Kada počnete da citirate samog sebe, vreme je da se zapitate da li je vaš mozak nepovratno krenuo u pogrešnom pravcu. Ipak, scenarista „Levijatana“ Oleg Njegin pre projekcije filma imao je potrebu da pojasni da oni, autori, zaista vole svoju zemlju, iako se to na osnovu filma ne bi baš moglo reći, što me je nagnalo da razmišljam o načinu na koji sam završio tekst o poslednjem filmu Alekseja Balabanova „Hoću i ja“.
25.07.2014. 18:46
Mladenovac, 2008. godine. Fudbalski klub sa kontroverznim biznismenom na čelu i bivšim vođom navijača, sada najvećim od lokalnih sitnih kriminalaca, u upravnom odboru bori se za ulazak u prvu ligu.
24.07.2014. 18:54
U jednoj epizodi popularne emisije u kojoj trojica Engleza pričaju o svemu i pomalo o kolima (volim ponekad da se menjajući kanale zadržim i na uzbuđenim mladama koje biraju venčanice tako da ste u sigurnim unisex rukama) prvi među jednakima odbije da predstavi novi Audi zato što su to četiri i po metara auta i tu se nema mnogo šta drugo reći. U tom pravcu, „blurb“ na nekakvom budućem DVD izdanju filma „Neposlušni“ mogao bi da najavi kako vas očekuju sat i pedeset i dva minuta festivalskog filma.
21.07.2014. 18:51
Četrnaestogodišnja Marija pripadnica je nemačke tradicionalističke katoličke crkve protivne papskim idejama sa početka šezdesetih godina prošlog veka, najbolje sažetim u navodnoj nameri da organizovana religija mora komunicirati, ili pokušavati da komunicira sa promenama koje se događaju u svetu (cinik bi rekao, pretvarajući se da je adaptivna još uspešnije uspostaviti svoju dominaciju). Priča prati, kroz četrnaest neprekinutih kadrova (zapravo petnaest, jer je u jednom segmentu reditelj verovatno rekao, „mda, ovde izgleda neće moći...“) put glavne junakinje od osude do smrti, inspirisan onim Isusua Hrista, na način na koji se likovno prikazuje u (moglo bi se reći gotovo proto-stripskoj formi) uglavnom katoličkim crkvama.
09.06.2014. 19:09
U nekom trenutku skorije istorije američkog filma dogodila se podela na ljubavne komedije, namenjene ženskoj publici (i muškarcima koji idu sa svojim devojkama u bioskop), i vulgarne, tinejdžerske komedije, nominalno nedostupne mlađima od osamnaest godina, a zapravo usmerene sveže seksualno sazrelim muškarcima.
31.03.2014. 18:59
Fabula stripa „Le bleu est une couleur chaude“ počinje sredinom devedesetih (dok radnja kreće iz sadašnjosti što celom delu daje atmosferu tužnog prisećanja) u predinternetskom vremenu kada gay pride parade tek počinju da dobijaju oblik bezbrižne žurke iz zapadnoevropske realnosti odmaklog XXI veka.
