Svetislav Basara

Odavno nismo imali popularnu rubriku "gde su, šta rade".

Izgleda da još samo Danas i (eventualno) Glas Podrinja izveštavaju o kilavim zbivanjima na (sada već tradicionalnim) subotnjim protestima "#1 od pet miliona", ali protestni menadžment ne odustaje od ideje i prakse koja je već u startu bila imbecilna i neoriginalna.

Davnih smo dana apsolvirali da beda nije krpež, trpež i besparica, nego stanje duha, a da su krpež, trpež i besparica posledice.

Vekovni, od strane srpskih država izdašno subvencionisani skepticizam - dodatno komplikovan poslovičnom neprejebivošću - glede svega "što nije srpsko", a naročito svega onog što se ne uklapa u srpska smatranja šta može (i šta sme) da postoji, šta ne, šta je moguće šta pak nemoguće, jedan je od glavnih uzroka što u Srbiji uporno opstaju stvari koje ne bi trebalo da postoje i koje su na drugim mestima nemoguće.

Sigurno ste u novinskim rubrikama tipa "doktor u kući" pročitali da je stres jedan od glavnih uzroka kanceroznih oboljenja, kojih ima raznoraznih.

Jeste malo čudno za zemlju nerada i neradnika, ali odnedavno je u veliku modu ušao pojam "burnout" koji u prevodu znači "pregorevanje", mada je na srpskom tačnije (i efektnije) reći - "prdnuti u čabar".

Kad god pomenem ustavotvornu skupštinu, zorom sutradan zaronim u dubine komentatorluka, čisto da vidim šta divna stvorenja smatraju na tu temu i - da viđite vraga - uprkos međusobnim verskim, polnim i političkim razlikama i ostalim srpskim podelama, komentatori su jednodušni u oceni da mlatim praznu slamu i da od tog posla nema ništa.

Odgovor na (zakasnelo) pitanje od 1.000.000.000 sendviča sterlinga - zašto protiv Šešelja i njegovih sve učestalijih pizdarija nema pravnog (ni bilo kog drugog) leka - pronaći ćemo u orijentalnoj bajci, o Sinbadu Moreplovcu.

Kad god čujete dilbera - ili grupu dilbera, svejedno - koji zbori: čim dođem na vlast, ja ću napraviti puteve, iskoreniti siromaštvo, preporoditi zdravstvo (i jedinstvo), izgraditi škole, bolnice i dečije vrtiće, nemojte ćutati kao tutumraci nego ga upitajte zašto sve to najpre ne uradi, pa tek onda dođe na vlast, svi će ga, recite mu, ljubiti u dupe, vladaće dugo i srećno... "Ući" će u istoriju. I pročaja.

Bilo je samo pitanje trenutka kad će se nakon Đokovićevog teniskog trijumfa po zemlji Srbiji i ostalim "srpskim zemljama" zaoriti poklič - "Novaka za predsednika". To na prvi pogled zvuči seljački simpatično, ali se već na drugi otkriva kao seljačka simpatička magija. Šta je "seljačka" znate, na Vikipediji se obavestite šta je "simpatička magija", mi idemo dalje.

Na istorijski dan zvanične prezidencijalne posete Emanuela Makrona Srbiji i njenom hazjainu, nemadoh stomak da pritisnem "on" na daljincu - ništa lično, potrevilo se da imam bolju zanimaciju - tako da sam propustio da vidim da li je visoki gost dočekan na tradicionalan srpski način, što će reći počasnim odredom đevojčica u narodnim nošnjama, hlebom, solju, grljenjem, ljubljenjem i uturanjem prsta u gostujuće dupe.

Prekjuče mi u Danasu privuče pažnju intrigantan, pomalo i egzistencijalistički naslov: "Zašto provladini mediji insistiraju na fizičkoj ugroženosti Vučića". Zanimljive odgovore na to - za deo javnosti apokaliptično, za drugi obećavajuće pitanje - dali su Ratko Božović i Žarko Trebješanin, što je i moju malenkost ponukalo da se uključi u javnu raspravu.

Potegoh u nedelju na Ćirjakovića blog zvani Nepismeni đavolji advokat da pogledam ima li kakvih odjeka i reagovanja na masovno kotranapušavanje kome je Abu bio podvrgnut zbog nekavaljerskog napušavanja dama koje mu nisu po ukusu...

Interesantna stvar, mišljenje vrlo slično (iako sa "obrnutim predznakom") nedavno lansiranom Vrhovnom mišljenju o srpskoj eliti - do koga uopšte ne držim - imao je čovek do čijeg mišljenja itekako držim, Mirko, naime, Kovač koji je vaktile objavio knjigu intrigantnog naslova "Elita gora od rulje" u kojoj je anatomski precizno secirao čuda i pokore srpske opšte i elitne patologiju.

Poveliku je prašinu u našoj klinički mrtvoj javnosti podigao tekst - "autorski" krv ti jebem - našeg Vrhunaravnog Bića naslovljen "Elita i plebs", podastrt onomad SNiS-u sa udarne stranice Rotopalanke, upravo one koja je "na direktonoj vezi" sa Sekretarijatom Vrhovnog Dupeta.