Svetislav Basara

Nije Srbija jedina nedovršena država na ovom guravom svetu, nije čak ni "lider među nedovršenim državama" - ima podosta nedovršenijih (doduše u Africi) - ali je nesporno nasjavršenije nedovršena i najponosnija na svoju nedovršenost.

Afera Bojko i Savle završila je tako što je Ana Brnabićeva ekspertski povadila trnje iz mindže srpskobugarskh odnosa koje je na stidno mesto uturio Spoljni Dačić.

Baš se pre neki dan zapitah gde je li Abu Ćirjak bin Bulazn, šta radi, šta sanja, šta mu se događa, nekako mi nedovoljno prazno i glupo bez njega, razumete šta hoću da kažem.

Taman nekadašnji favoriti letnjih meseci - drekavci, telad sa tri glave i proplakale ikone - pomisle da im se osmehnuo izlazak iz medijske blokade, kad oćeš Sebastian Kurtz, na scenu stupa spoljni Dačić koji ta divna stvorenja brzopotezno odgurne u još dublji medijski mrak.

U subotu su održani trideset prvi po redu protesti #1 od 5 miliona, na podatak o broju "izašlih" nisam naišao - izgleda da to više nikoga i ne interesuje - ali pretpostavljam da se pod barjakom srpske La Pasionarije, gđice Anasonovič, okupilo "tvrdo jezgro" protestanata, spremnih da idu stopama Čedinih Čuvara vatre koji su - pod vođstvom pomenutog - tabanali sve dok nisu zaboravili šta u stvari čuvaju.

Ne, daleko bilo, pomen od vrste - znate na koju mislim - čijom prigodom, a u zavisnosti od istorijskog značaja pominjanog, Amfilohije ili neki seoski prota zapevaju "vječnaja pamjat".

Kao što je pre (ima li tome već 11 godina? ) Referendumski Lopov u nadsaharskm amoku, sav nervno slomljen, u znak odmazde zbog proglašenje nezavisnosti lažne republike organizovano popalio i demolirao Beograd, hard core nastavljači srpske politke nervnih slomova su kao protivrameru sumanutom lažnodržavnom porezu od 100% na uvoz robe iz Srbije, pozatvarali prodavnice, pekare, kafane i apoteke u Severnoj Mitrovici.

Malo malo pa naše Vrhovno Biće, baš onako decidirano i s visoka blagoizjavi da ne čita Danas, u čemu, da kažemo, nema ništa zazorno, stvar je slobodnog izbora ko će koje novinčine čitati - zato ih i ima svakakvih - sledstveno na to ne bih obratio pažnju da poslednja Vrhovna izjava o nečitanju nije koincidirala sa mojim ponovnim iščitavanjem knjiga K.G. Junga.

Nismo, naravno, ništa naučili, ali da smo malo mućnuli glavom (i mislili njome, a ne guzicom) mogli smo iz političke filozofije onog Svetogorca naučiti da se bune, protesti, etc - ukoliko se ne zna šta se tačno njima hoće postići - brzo pretvore, najpre u dim ženskog polnog organa, a potom u nešto crnje i gore od onog što se nije htelo i zbog čega se bunilo i protestovalo.

Nema dana, a da me deo divnih, podfamoznih stvorenja ne optuži za kolaboraciju sa nenarodnim režimom - počinjem čak da sumnjam da je i Trio Fantastikus osnovao bot-servis - ali moja malenkost svakog dana sve te optužbe uredno kači na Sebastian Kurtz.

Otvorih juče sabajle www ne bih li našao temu za našu današnju kolumnu i - što no se kaže s vrata - naleteh na crnu vest da je umrla naša drugarica dramaturškinja, građanska aktivistkinja i Danasova kolumnistkinja, Borka Pavićević.

Doguzeljasmo nekako i do kraja ove uzavrele sedmice, uglavnom posvećene kolektivnoj psihoanalizi i sholastičkim raspravama na temu ko ima moralno pravo da Danilu Kišu dodeli status počasnog građanina (ostalo je nejasno da li uz status ide i stan, tj. grob u Subotici) a ko ne, sledstveno nemadoh vremena za praktikovanje mog omiljenog starog srpskog zanata - plajpičenje političkih persona dramatis (bez obzira na boju).

Ne znam kakav me asocijativni niz navede da aferu "Kišovo počasno građanstvo" povežem sa bućkalom, nezamenjivom alatkom alasa (i krivolovaca).

Elem, pre neki dan na moju email atresu pristiže dopis iz koga razabrah da je SO Subotica na čelu sa prezidentom - pretpostavljam da znate koje je boje - za status počasnog građanina predložila blaženopočivšeg Danila Kiša, koji je to, fakat, debelo zaslužio jer je o toj varoši na severu Bačke ispisao podosta blistavih stranica, ali da se toj ideji oštro suprotstavila piščeva udovica, gđa Mirjana Miočinović.

I danas nastavljamo letnji kurs kolektivne psihoanalize. Što rekla Aja Jung - pardon, što reko K. G. Jung - kolektivno nesvesno je vrlo jeben igrač.