Svetislav Basara

Godinama slušam fame o identitetsko-urbanističkom cunamiju koji je devastirao Skoplje i pretvorio ga u "smehotresno ruglo", ali "na lice mesta" nisam izlazio sve do prekjuče.

Je li, more, ljudi, zna li neko - ide li Mile Dodik ikad u Banja Luku, "vrši" li tamo dužnosti koje formalno obnaša, svraća li uopšte u BiH ili se preselio u Srbiju i stupio na dužnost izvanrednog i opunomoćenog zanosača Vrhovnih Muda.

Naleteh negde u bespuću srbske medijske halucinatnosti na izjavu akademika Teodorovića, najnovijeg superstara srbske profesorske politike, saglasno kojoj "još nismo pronašli čarobnu formulu kojom bismo srušili Vučića".

Gledam pre neko veče Utisak nedelje - koji nije na mene ostavio neki naročit utisak, pa je zato izostao prikaz - i slušam Đidovu pobočnicu, Mariniku Tepić, visoku funkcionerku Stranke slobode i pravde (a gde je ono hašekovsko "u okvirima zakona") kako samouvereno zbori da će SZS na slobodnim izborima do nogu potući Stranku Vrhovnog Bića.

Čim se probudih u sredu, early in the sabah, uključih televizor da se na "obično dobro informisanom" jutarnjem programu TV Prve obavestim šta sam sanjao, a šta mi se događa, da li me je voda već odnela ili je kiša prestala, kolika je temperatura i kakvo je stanje "na beogradskim ulicama".

U Srbiji, po ostalim "srpskim zemljama", a i šire, ogroman publicitet je dobila prekjučerašnja sesija Sinoda SPC (u koji su privremeno kooptirani Vrhovno Biće i Mile Dodik), ali je skup najmudrijih i najmoćnijih srpskih glava ipak nekako ostao u zasenku Velikog Potopa koji tabloidi danima udarnički najavljuju, a ja bih rekao - i prizivaju.

Mora da su se spoljni Dačić, vojni Vulin i bezportfeljni Nenad Popović juče zdravo strunili pročitavši na stranicama svojih omiljenih novinčina, Srpskog telegrafa, crnu vest da su Tramp i Putin postigli sporazum o trampi saglasno kojoj je Srbija pripala Trampu, a Ukrajina Rusiji.

Juče bi nedelja, dan za sanitarnu inspekciju u Podmafoznom. Siđoh dakle duboko u Podfamoznost i ustanovih da su neka divna stvorenja nestala - gde je, recimo, "El Grande" - da su se neka (na primer moja se - prijateljica "Živčana") probudila iz hibernacije, a da su se pojavila neka nova, poput "Tila Ulenspigela" koji je kolegama po peru i SNiS-u podastro sledeću misao velikih ljudi, citat prenosim "u originalu".

Subota, dan za kulturu mitologije. Iz recentnih govorancija "konzervativnog" NJ. S. Irineja, ali i "liberalnog" popa Nenada Ilića, onaj bi naš Marsovac (da li je već stigao u Bg?) mogao zaključiti da su "kosovski mit i zavet" starodrevna tradicija u SPC, ali Marsovac ne bi bio u pravu.

Podigla se povelika furtutma u mojoj kafanici - a delimično i u Potfamoznom komentatorluku - zbog onomađašnje kolumne u kojoj ustvrdih da bismo - sve da smo Kosovo priznali još 1999. - svejedno prolazili kroz sve ovo kroza šta prolazimo kao bosi po trnju.

Visokopočitajemom popečitelju policajstva serbskog, Stefanovič dr Nebojši na ruke. Strogo pov.

Ili je možda bilo bolje napisati - za slepce.

Vreme poluraspada "starih dobrih vremena" sve je kraće, tu doskora sranja su ispadala čim bi Vrhovno Biće otišlo iz zemlje na dva-tri dana, sada smo spali na to da se pičvajzi događaju čak i kad ja nekuda odem.

Našu današnju kolumnu pišem u Zagrebu, "gdje Sunce ne grije ko što naše grije", gde, štaviše, ne grije ni ovdašnje Solnčence, dapače, tmurno je i hladno ko u zamrzivaču, a uskoro će tako biti i u Srbiju, jer "anticiklon sa zapada", stiže večeras zajedno sa mnom u Srbiju.

Kao čovek volim praznike, ali kao kolumnista - umal ne napisah "komunista" - očima ne mogu da ih vidim.