Svetislav Basara

Miloš Mitrović je srpskom narodu i senatu u svojoj jučerašnjoj kolumni podastro spisak preliminarno osumnjičenih za paljevinu vrhovnog čardaka u Beogradu na vodi i - da vidite - svakom poštenom Srbinu svi sa spiska vaistinu moraju biti sumnjivi...

Spisak hitova na top-listi srpskih strahova već decenijama je isti, samo se redosled periodično menja, pa tako, recimo, kad srpski narod i senat (privremeno) "izgustira" strah od nestanka ćirilice, na njegovo se mesto momentalno uzdiže strah od pada nataliteta.

Lepo sam ja (i davno) negde napisao da su - u umetničkom smislu inače besprekorni - ruski realistički romani upropastili srpsku realnost, iako im to nije bila namera.

Vidim da se opet rasplamsala polemika o novom, dopunjenom i prerađenom izdanju serije o Stefanu Nemanji, pa ko velim, zašto se i moja malenkost - iako nije pogledala remake (niti namerava da to učini)...

Usred Danasovog mini-serijala o ljudima iz senke, grupa N. N. ljudi iz senke je u noći između ponedeljka i utorka na Danasova vrata zapandrčila štampano uverenje o psihopatologiji našeg svakodnevnog života...

Proteklih dana smo, pretpostavljam, apsolvirali da loša kolektivna psiho(pato)logija nije izum Slobodana Miloševića i (u novije vreme) NJega Vrhovnog, nego nasleđe prošlosti, potom smo dokonali da loša psih(pato)ologija nije ekskluzivno srpska pojava, ali da organizovano negovanje, potpomaganje i promocija loše psihologije jeste srpski ekskluzivitet, danas ćemo pokušati da u granicama naših skromnih mogućnosti odgovorimo na pitanje od milion dolara - ima li tome leka?

Možemo stvar postaviti i ovako: ko hoće da razume Srbiju probitačnije mu je da se udubi u knjige Karla Gustava Junga nego da ide na Sabor u Guču, pa ako iz prvog čitanja ništa i ne bude saznao, bar mu saobraćajni policaji neće oduzeti vozačku dozvolu u plemenitoj nameri da ga spreče da zbog "zadnje vuče" završi u nekom jendeku, a uzgred i da uzmu koju kintu.

Danas započinje mini serijal "LJudi iz senke", neka vrsta "unutrašnjeg" dijaloga ili, pre, kolektivne psihoanalize, mada mislim da bi kolektivno saljevanje strave dalo bolje mnogo rezultate, nevolja je u tome što su se srpske babe vračare - pod uslovom da je još neka preostala - prekvalifikovale na "mršenje konaca" auto-moto kabadahijama koje, osim vradžbina, jebe i "zadnja vuča".

Subota, dan za psihoanalizu.

Verovatno ste primetili da tokom proteklih nedelja moja malenkost nije davala ni pet para na velekasabsku predizbornost i verovatno ste, neprejebivi kakvi ste, zaključili da tom tendencioznom predizbornom ćutnjom navraćam vodu na vodenicu Ace Srbina, protiv čega, inače - pod moronskom pretpostavkom da moja voda može pomoći bilo čijoj vodenici - nemam ništa protiv.

Mora da su nakon čitanja naše jučerašnje kolumne nacionalni mudroseri iz beogradskog Kitaj Goroda i Slavskog Pojasa u gnevu povikali: Ovo je otvorena propaganda antisrpstva i kukavičluka! Ko to plaća?

Davnih smo još dana, kao besmislene i rasističke, odbacili insinuacije jednog od koncentričnih krugova dvojke da su Srbi genetske siledžije, ukoljice i hajduci i (polu)naučno dokazali da su u hardwareskom, što će reći biološkom, neurološkom i intelektualnom smislu manje-više isti kao drugi narodi zemaljski...

Elem, stvari ovako stoje.

Neki bi naivčina nakon čitanja naše jučerašnje kolumne mogao steći pogrešan utisak da ja imam nešto protiv straha i da, na podobije ostarelih hipika iz Manježa, snatrim o nekakvoj Zemlji Opuštenciji, ali uveravam vas da je to daleko od činjeničnosti.

Juče napisah da bi stvari u Srbiji možda mogle krenuti nabolje ukoliko bi se srpski politički rogovi u vreći (svih boja) odvažili na nemoguće, "usaglasili mišljenja"...