Kolumne

Nastavljam sa praćenjem prvenstva u balkanskim šovinističkim ispadima, neopterećen gledanjem fudbala. Sve informacije koje su mi potrebne stižu sa margina fudbalskih utakmica, koje prolaze onako kao što obično i prolaze.

U jednom trenutku, nije poznato tačno kad, Gospodar sablji je proglašen za opozicionara. Ah, da, sad sam se setio, bilo je to pred izbore, 17. decembra, 2023, kada je opozicija, predvođena onim što će kasnije postati bojkot-opozicija, u svaku opozicionu računicu uključivala i Gospodara sablji.

Ovde nemam televizor, što je sjajan izgovor da ne pratim Evropsko fudbalsko prvenstvo tako što ću trošiti dragocenu životnu minutažu na posmatranje utakmica. S druge strane, pratim sve što se dešava oko EP, jer, kao što sam pre neki dan zaključio, u svetu bez vesti, EP će biti sve vesti.

Vozio sam i vozio i vozio i onda sam zaspao. Ne za volanom. Prvo sam stigao tamo gde sam vozio. Sredina je bila urbana, a noć mirna. Nije se čulo ništa. U Beogradu, u kraju u kojem živim, noću često urliču bića na crnogorskom, a u njihovom oralnom opštenju ništa osim psovanja nije razumljivo.

Završili su se lokalni izbori, ništa se nije desilo. Činilo se da će se nešto desiti posle njih, ali nije. Umukli su svi politički akteri, čak i oni koji su bili nadomak pobede u nekoliko opština. Bojkotaši i dalje zauzimaju lavovski deo nezavisnog medijskog prostora, odakle sipaju ideje za rušenje režima, koje smo čuli samo sedamsto pedeset puta.