Aleksej Kišjuhas

Engleskinja istog godišta kao i ovaj kolumnista - Ejmi Vajnhaus, sa samo dva izdata albuma (2003. i 2006) postala je planetarna zvezda. U eri ispeglanog r’n’b i besmislenog elektronskog zvuka, Ejmi-generacijo-moja je popularnu muziku vratila ritam i bluz korenima, u nešto slušljivijem i modernom izdanju, tako da se starci ne postide, a da omladina zavoli. Sa odličnim soul glasom u najboljoj Motaun tradiciji, uz trube i trombone koji prašte na sve strane po autorsko ličnim pesmama, Vajnhaus je napravila nešto krupno i sjajno.

Jedna nemačka farma koja se bavi tzv. organskom poljoprivredom navodno je ubila više ljudi nego nuklearna elektrana Fukušima. U pitanju je najteži talas zaraze bakterijom ešerihija koli u Nemačkoj i Evropi, a do sada su zabeležena 34 smrtna slučaja. Navedena farma se bavi proizvodnjom klica, koje osim što su zabavni, snobovski ili ukusni dodatak salatama, zapravo predstavljaju veliku prehrambenu temu u potkulturi posvećenoj vegetarijanskoj, veganskoj, sirovoj ili navodno zdravoj ishrani.

Tipičan stav „verujućih“ u nekakvu svetsku zaveru nama neverujućima jeste da smo, jednostavno, naivni ili lakoverni. Da verujemo medijima i zvaničnim verzijama, političarima, bogatima i državnicima. Dok su oni ti koji su skeptični i kritični, koji misle svojom glavom i ne dopuštaju da budu zavedeni. Takva interpretacija, osim što izluđuje u svojoj iritaciji, zapravo je potpuno obrnuta od stvarnosti.

Život Lava Tolstoja obeležilo je izvesno duhovno i političko buđenje 1870-ih godina, posle povratka iz armije i nekoliko proputovanja po Evropi. U Parizu, nakon što je prisustvovao javnom izvršenju jedne smrtne kazne, postao je anarhista. Tvrdio je da država postoji samo zato da bi eksploatisala svoje građane, a zatim ih činila moralno izopačenim. Na Tolstojevu političku filozofiju posebno je uticao francuski anarhista Pjer-Žozef Prudon, poznat po tvrdnjama da je svako privatno vlasništvo - krađa.

Na papirnatim stranicama nedeljnika „Vreme“, a pomalo i po internet stranicama sastavljenim od nula i jedinica, zakotrljala se neobična polemika oko jednog programa „bodrenja Srbije“.

Vest je sledeća i vest je odlična, barem za Evropljane, na koje se i odnosi: takozvani tradicionalni biljni lekovi od kraja aprila ne mogu da se prodaju u Evropskoj uniji ukoliko nemaju posebnu registraciju. Biljni lekovi, prema novoj evropskoj direktivi, moraju da se proizvedu prema „dobroj proizvođačkoj praksi“, odnosno kompanija koja ih mućka ili sakuplja po livadama mora da „demonstrira bezbednost i efikasnost biljnih lekova“ u periodu od trideset godina.

Indijski guru i lider kulta koji je po oprobanom običaju posvetio samom sebi Satja Sai Baba preminuo je pre nešto više od nedelju dana. O mrtvima ne treba govoriti sve najbolje, samo činjenice. Naime, priča o Sai Babi zvuči neobično poznato. Rodio se kao Satjanarajan Radžu u jednom indijskom selu, 1926. godine. Njegova majka je tvrdila da je bezgrešno začela i da se on rodio u godini u kojoj se ispunjava proročanstvo o dolasku mesije. On je za sebe tvrdio da je inkarnacija boga na Zemlji, te da je svemoćan i sveprisutan. Tvrdio je i da je iz mrtvih uzdigao dve osobe, kao i da poseduje telepatsko znanje. Međutim, mnogo češće od ovih krupnijih stvari izvodio je „čuda“ nešto skromnije prirode - stvarao je „sveti pepeo“ na svojim dlanovima pred siromašnima, a za nešto bogatije posmatrače stvarao je jeftini nakit i satove (sa sve fabričkim serijskim brojem na njima).

Roštilj je star koliko i čovečanstvo. Tačnije, nešto stariji. Još tačnije, 1,7 miliona godina stariji. Naime, komparativna redukcija u veličini zuba kod čoveka i njegovih predaka implicira sistematsku upotrebu vatre u pripremi mesa još pre 1,9 miliona godina. Uz to, moguće je da nas je roštilj i učinio ljudima. Naime, postoje suvisle pretpostavke da je prelazak hominida na ishranu mesom (i prelazak na praksu lova, a ne samo skupljanja) bio ključan faktor u evoluciji ljudskog mozga, a verovatno i u evoluciji kooperacije i društvenosti rane ljudske životinje. Ishrana mesom je značajna ne samo zbog izvora proteina (ovoliki mozak je izuzetan potrošač energije), već i zbog sasvim novog načina na koji se hrana tražila, pripremala i kasnije konzumirala - lova i ishrane u grupi.

Kao dokaz o uskrsnuću Isusa iz Nazareta, odnosno njegovom ustajanju iz mrtvih, često se navodi tzv. Torinsko platno. Reč je o tkanini u koju je Isus navodno bio umotan (iako o umotavanju ne govore sve novozavetne knjige), a na kojem se vidi Isusov lik, odnosno figura koja nosi nešto trnovito na glavi, uz krvave otiske ruku, nogu i desne strane tela.

Osamnaestog aprila tekuće godine, most kod Beške pretrpeo je značajna oštećenja usled sukoba između pristalica Tomislava Nikolića i srbijanske policije za razbijanje demonstracija. U ovom okršaju, policija se koristila vodenim topovima, MP-40 mitraljezima i „Šermanovim“ tenkovima. Zvuči neobično?

Zašto je većina holivudskih filmova tako loša? Ljudi koji uživaju u filmu obično su iznervirani nad činjenicom da najveći deo novih filmova predstavlja čisto smeće. Isuviše često, njihova priča je banalna, predvidiva, milion puta ispričana i sasvim dosadna u svojoj većviđenosti. Nepravedno optuženi policajci, katastrofe epskih razmera, mafijaši dobrog srca, psihopate po hororima koji nikako da umru, tinejdžeri koji sa teškoćom odrastaju i parovi koji po ceo film shvataju da su jedno za drugo.

Romantična priča o osnivaču firme „Majkrosoft“, bogatašu i dobrotvoru Vilijamu Bilu Gejtsu, ide ovako nekako. Gejts je genijalac koji nikada nije završio fakultet, ali koji je vizionarski uvideo da budućnost (dakle, lova) leži u softveru, a ne u hardveru. Sa prijateljem je osnovao malu firmu i s teškom mukom ubedio glavešine u IBM-u da iskoriste njegov operativni sistem MS-DOS.

Razorno zastrašujući zemljotres i cunami koji su pogodili Japan probudili su istinski ili pomodni osećaj solidarnosti i humanitarnosti među ljudima. Neko od nas je poslao jedan ili dva SMS-a na broj telefona koji je otvorio Crveni krst, a neko uplatio i ozbiljniji novac.

Više od 800.000 ljudi je na internetu videlo snimak sa izložbe fotografija Demokratske stranke u Nišu, povodom osam godina od ubistva Zorana Đinđića. Reči koje najbolje opisuju ceo voajerski gušt su: transfer neprijatnosti. Situacija u kojoj je posmatraču neprijatno zbog toga šta posmatrani radi. Iako nema nikakvog razloga za to, nelagodno nam je kao da smo sami na snimku.

Jedan od najrazornijih zemljotresa u ljudskoj pisanoj istoriji dogodio se u Lisabonu, na dan Svih svetih (1. novembra) 1755. godine. U prepodnevnim časovima, grad je pogodio udar koji je trajao oko sedam minuta, snage oko 9 Rihterovih stepeni.