Aleksej Kišjuhas

Kako stvoriti život - bez prevrtanja po krevetu? Prvi ozbiljniji pokušaj takve vrste bio je još 1952. godine, od strane Stenlija Milera i Harolda Urija na Univerzitetu u Čikagu. Imitirajući uslove koji su nekada postojali na Zemlji, u zatvoreni sistem posuda stavili su metan, amonijak, vodonik („atmosferu“) i vodu („okean“), te putem elektroda simulirali munje i gromove.

U subotu, petnaestog maja, beše stotinu godina od osnivanja jednog fudbalskog kluba: FC St. Pauli iz Hamburga. Istovremeno, beše to i stotinu godina jednog kulturološkog i sociološkog fenomena. Naime, drugoligaš FC St. Pauli je sve samo ne uobičajeni fudbalski klub.

Neandertalci su čovekovi najbliži rođaci. To jest, bili su dok nisu misteriozno nestali pre oko 30.000 godina. Živeli su u Evropi, na Bliskom istoku i u Zapadnoj Aziji. Imali su veliku glavu i nos, najverovatnije crvenkastu kosu i bleđi ten. I mozak nešto veći od našeg. Koristili su sofisticirane alate, kontrolisali vatru, organizovali svoj životni prostor, lovili, ukrašavali predmete i međusobno razgovarali. Ranije se mislilo da su neandertalci neposredni čovekovi preci, međutim, danas je izvesno da je u pitanju druga, iako najbliža, vrsta. I da su oni i ljudi živeli zajedno, jedni pored drugih. I to bliže nego što se i pretpostavljalo.

Kada je sociologija nastajala, institucionalizovala se i preporučivala kao nova nauka, ona je to činila sa obećanjem da će poboljšati društvo i rešiti društvene probleme. Pojedini osnivači sociologije su iskreno verovali u tu mogućnost. Drugi su je obećavali znajući da jedino tako mogu uspeti u nameri da se bave naukom koja ih je zainteresovala.

Jedan od važnijih profesionalnih i etičkih imperativa novinarstva je nepristrasnost. Dotična vrednost je sastavni deo praktično svih novinarskih kodeksa na planeti. U praksi, to se obično postiže izveštavanjem o obe strane nekog događaja i podvodi pod vrednost uravnoteženosti. Na primer, u izveštajima ili reportažama koje se tiču nekog sukoba, uvek će postojati dve strane i građani treba da znaju i šta druga strana sukoba misli o svemu.

Osnivač evropske sociologije Emil Dirkem, živeo je u istinski tranziciono vreme. Bilo je to doba francuske Treće republike i afere „Drajfus“. U ovom periodu, Francuska se i definitivno modernizovala, odvojila crkvu od države, reformisala obrazovanje, te zaboravila na carstva i monarhije uopšte. Naravno, konzervativci, klerikalci i tradicionalisti svih farbi glasno su se protivili svemu modernome.

U Vatikanu se konačno sluša i dobra muzika. I, posve neverovatno, hrišćanski se prašta. U tekstu zvaničnih vatikanskih novina „Oservatore Romano“, a koji potpisuju izvesni Đuzepe Fjorentino i Gaetano Valini, objavljen je hvalospev na račun Bitlsa, sve sa slikama na naslovnoj strani.

Zašto materija uopšte ima masu? Od čega se kosmos zaista sastoji? Postoje li više od tri dimenzije? Postoji li teorija - svega? Nisu li ova pitanja uzbudljiva? Ne misle svi tako. Mnogima, ili čak većini, zanimljivije pitanje je - da li će biti smak sveta?

Jedan od najvećih umova koji su špacirali planetom bio je Gotfrid Vilhelm Lajbnic. Ovaj matematičar i filozof je do 12. godine života (sam sebe) naučio latinski, a zatim počeo učiti grčki. Fakultet je upisao u četrnaestoj. Između brojnog ostalog, Lajbnic je gotovo doslovno smislio modernu matematiku, otkrio je binarni sistem, dakle osnovu svih današnjih računara, te anticipirao mnoge koncepte u biologiji, medicini, geologiji, teoriji verovatnoće, lingvistici i drugo.

U radu od pre samo desetak dana, neuronaučnici Stiven Fleming, Šarlota Tomas i Rejmond Dolan istraživali su šta se dešava u ljudskom mozgu kada se čovek nalazi pred teškim odlukama.

U odličnoj, uticajnoj i, gle čuda, prevedenoj studiji „Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu“ (1959), genijalni američki sociolog Erving Gofman poručivao je da, zapravo, nema situacije u kojoj se ne predstavljamo manje ili više lažno. Naime, veli Gofman, za pojedinca je od izuzetne važnosti da kontroliše utisak drugih o samome sebi.

Krajem 19. veka (1895), nadrilekar Danijel Dejvid Palmer, dakle osoba bez medicinskih kvalifikacija, ali sa snažnom željom da leči ljude (i da od toga dobro živi), tvrdio je da je povratio sluh gluvom čoveku tako što mu je „ispravio“ ili „namestio“ izvesnu grudvicu na kičmi.

Fejsbuk grupa „Sačuvajmo beogradske platane“ ima više od petnaest hiljada članova. Mnogi od njih najavljivali su da će telima braniti ovo drveće od udara gradskih motornih testera. Direktor „Zelenila Beograd“ je pomirljivo rekao da se, u slučaju protesta, radnici ovog komunalnog preduzeća neće sukobljavati sa građanima.

„Postoji više načina da se neko ubije“, pisao je Bertold Breht. „Može se nekome zabiti nož u trbuh, oduzeti hleb od usta, nekoga od bolesti ne izlečiti, nekoga strpati da živi u lošoj kući, nekoga na samoubistvo naterati, nekoga radom izmrcvariti, nekoga u rat povesti. Tek ponešto od svega toga je zabranjeno u našoj zemlji“, dodao je majstorski.

Priča o nedavno prohujalom Danu svetog Valentina ili Danu zaljubljenosti bizarnija je i inspirativnija nego što se to može učiniti. Standardna interpretacija onih navodno obaveštenih glasi da su zle korporacije preuzele ili ukrale jedan hrišćanski praznik, sve da bi lakše prodavale šarene reproduktivne organe biljaka, kartone na preklapanje sa banalnim porukama, te prerađevine od kakaa i masti. Stvar je zapravo dosta složenija.