Marko Vidojković

Prethodnih dana mogli smo da čitamo o tome kako se sifilis povampirio u Srbiji. Ako se ne varam, četiri lika su ga nakačila u Beogradu, a doktori se čude. Nije ni bitno koliko likova ili likuša su ga nakačili, bitno je da je tu. Sam sifilis, koji se uglavnom prenosi polnim putem, nije samo opaka bolest, već i simbol.

Pašće sneg. Probao sam i ja sa klikbejt naslovom, baš da vidim kako je to. Hm, pa nije tako loše. Napisao sam da uskoro ništa neće biti kao pre, a onda sam napisao da će pasti sneg. Formalno, nisam vas zeznuo. Dosad je ove zime bilo petnaest stepeni, a sad će da padne sneg.

Počelo je sedenjem u magarećoj klupi. Ovim očajničkim potezom pokušao je da pokaže kako je poseban u odnosu na ostatak sveta, a to je i postigao: ko god je video tu fotografiju nema zrno sumnje u to da je osoba na stolici izgubila kompas.

Dve reči iz naslova napisao sam kao objavu na mojoj Fejsbuk stranici povodom iznenadne smrti profesora matematike Jovana Kneževića.

Boris Dežulović je u subotu, na portalu "Novosti", objavio tekst "Domaće đubrivo", u kom se obračunava sa hrvatskim PEN-om, koji je, povodom višegodišnjih režimskih kampanja, pretnji i napada na mene, objavio opširno pismo podrške, a njega je, kada je napisao tekst "Jebo vas Vukovar" (novembar, 2021) i našao se na meti hrvatskih ekstremno desnih i proustaških manijaka, isti PEN podržao sa "dve rečenice".

"Ako sutra ne bude i poslednja rata koju mi dođeš za Ruzveltovu, imaćemo problem", pretim Helijumu, iako je zapravo reč o kamati koju mu obračunavam jer je u januaru zakasnio dva dana sa drugom ratom.

Jel znate ko je morbid? Morbid je lik koji pomoću trulih fora spopada ribe na žurkama.

Pošto su nameštenom privatizacijom skoro svi lokalni mediji prestali da postoje, vrata ka naduvavanju sopstvenog lika i dela neprekidnim trtljanjem na strogo kontrolisanim sredstvima javnog informisanja bila su širom otvorena za Aleksandra Vučića.

Sanjam u noći između nedelje i ponedeljka kako je kidnapovana dvadesetdevetogodišnja Ivana Jevremović (ime promenjeno). Nalećem na nju u haustoru u Kondinoj, a ona priznaje da je svoj nestanak lažirala. Budim se uspaničen.

Nažalost, region se pretvara upravo u ono što odgovara regionalnim šovinistima, kriminalcima, manijacima i zlikovcima. Slučaj dečjeg fudbalskog (futsal) turnira "Šampion junior kupa", koji se održava u Sarajevu (Bosna i Hercegovina), govori jasno i glasno o tome.

Juče je objavljeno pismo podrške Međunarodnog PEN centra, uz podršku srpskog PEN-a, piscu Marku Vidojkoviću, kog Vučićev režim etiketira kao izdajnika, napada ga, crta mu mete na svim delovima tela, usled čega dolazi do pretnji smrću od strane režimskih i šovinističkih hijena.

Jasno je, valjda, zašto se tolika frka diže oko "deteta" Danila.

Šta traži dete Danilo na smotri specijalnih snaga policije Republike Srpske? Ha, ha, šalim se, prva rečenica je bila čisto da se malo poigram sa el prezidenteovim pritiskom.

Nekakva smradina je novogodišnju čestitku (selo pod snegom, sanke, Sneško Belić) na mojoj Fejsbuk stranici prokomentarisala sa, parafraziraću, jer sam ga odmah blokirao: "Vidojkara, vidim ubiše se Bursać i Kesić od osuđivanja pucanja u srpsku decu na Kosmetu. Može li se očekivati kakva kolumnica na tu temu?"

Na sebi imam košulju sa crvenim papagajima i zelenim palminim lišćem, a dole maskirni šorts u koji sam pozadi udenuo pištolj, u prednjem desnom džepu mi je kesa s koksom, a u prednjem levom ključevi od gajbe. Službenu značku i telefon nosim u torbici.