Snežana Čongradin

Možda pitanje - odakle Srpskoj desnici 14 džipova i deset automobila kojima su na izborima u Medveđi razvozili svoje glasače da zaokruže taj nakaradni u političkom, društvenom i svakom smislu, broj na glasačkom listiću, može biti da je marginalno pitanje...

U ovoj borbi, dokazano i više puta potvrđeno loše, korumpirane, otrovno nacionalističke opozicije, sa još, neizostavno, više puta potvrđeno, dokazano korumpiranije i ratno profiterske vlasti, nužno je nesvrstavanje ni na čiju stranu.

Postoji jedan čovek u ovom našem društvu, koji se zajedno sa Vericom Barać, bivšom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, na najdosledniji mogući način borio protiv pljačkaške tranzicije.

Verovatno dobiju po 500 kinti. Svako od njih. Dođu na teren, tamo gde je "krizna" situacija ili nekakav vašar izražavanja slobodnih misli, izviču tih par parola, poput "Aco, Srbine", "Kosovo je srce Srbije", "Ustaše", "Šiptari"... i odu da potroše parice.

Vojislav Šešelj, koji uživa sve političke, ekonomske i statusne privilegije u srpskom društvu, zahvaljujući, pre svega, tome što je omiljeni opozicioni političar režima Aleksandra Vučića, prozvao me je u Skupštini Srbije da sam ružna i da bi me trebalo poslati na robiju od 20 godina. Zašto?

Sva politička i kulturna elita koja stoji naspram i oštro protiv režima diktatora Aleksandra Vučića, danas, 11. jula, stoji rame uz rame sa njim.

Zbog politike Aleksandra Vučića - njegovog učitelja Vojislava Šešelja, odnosno Slobodana Miloševića, koji im je, zapravo, bio mala maca u sprovođenju ratno zločinačkih zamisli nad kosovskim Albancima, i od kojeg su zahtevali da ubija više i brutalnije, Kosovo je danas nezavisna država, na način koji je konfrontira sa Srbijom i zbog kojeg građani obe države trpe i pate, u egzistencijalnom smislu.

Pesma "Jutro je" Nade Topčagić orila se trgom u Instanbulu, povodom pobede opozicionog lidera nad diktatorom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Ko se dogovorio s kim? Kako funkcionišu i koegzistiraju na ovdašnjim prostorima navodni "nacoši" sa navodnim proevropskim i pro-nato opredeljenom elitom?

Vidite, nije Ivica Dačić gori od Aleksandra Vučića, kao što ni Aleksandar Vučić nije bolji od sebe samog u odnosu na ono što je bio tokom devedesetih, i u prvoj deceniji dvehiljaditih.

Ako su kosovski državnici "ljudi iz šume" kako ih je nazvala premijerka Srbije, Ana Brnabić, onda je njen lider, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, gospodar svih brda širom bivše Jugoslavije.

Uopšte nije smešno zbog providnosti slučaja. Ne. Tragično je koliko je opasno i koliku patnju kod ljudi izaziva.

Diktatorski režimi zasnovani su na nacionalizmu, odnosno na imaginaciji koju grupa vlastodržaca, ili pojedinac, različitim metodama obmana uvaljuje u svest ljudi koji čine zajednicu, odnosno predmet vladavine.

Osuđeni ratni zločinci, "veliki" Srbi iz regiona koji nisu imali prilike da dokažu svoje srpstvo tokom rata devedesetih, već ga sada izražavaju u punom nacionalističkom kapacitetu, crkveni ratni huškači, svi pod kontrolom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, rade na kosovskom pitanju.

Učestala je pojava da kada neko od govornika na protestima "Jedan od pet miliona" počne da govori o tome kako diktator Aleksandar Vučić izbegava da finalizuje kosovski problem...