Snežana Čongradin

Fenomen pozivanja na proteste protiv vlasti, koja je korumpirana najtežim okovima protiv siromašnih, ali i ratno-zločinačka, sa iskustvom pozivanja na ubijanje drugih naroda i samoubistvo sopstvenog, dok je istovremeno utvrđivala svoj materijalno - politički status, iako evidentno preko potrebno, problematično je na više nivoa.

Bošku Obradoviću, obožavatelju ratnih zločinaca i ubica, ili, pak, "samo" onome ko je u stanju i ima obraz ili stomak da na veličanju onih koji su počinili genocid, gradi imidž političara i prikuplja glasove, uopšte ne stoji "žuti prsluk".

Sa sigurnošću možemo tvrditi da Milan Radoičić nije ubio Olivera Ivanovića, stavio je, pre nekoliko dana, ruku u vatru predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao mi je da mu poručim i da ga javno pozovem da promeni odnos prema Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i da im pokaže da se prijateljstvo sa Srbijom mora zaslužiti", saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vulin , reagujući na podršku ove dve bivše jugoslovenske republike prema kojima srpsko nacionalističko rukovodstvo iz devedesetih, i danas, ima pretenzije u kontekstu i kompleksu svoje veličine.

Ono što je odlika svih bivših naroda stare Jugoslavije jeste izrazita potreba za revolucijom.

Bojkot, građanska neposlušnost, naglo zaustavljanje, nerad i antikoncentracija, bejzbol palica, marama preko nosa i usta, potreba za vriskom, bes, izrazito samopouzdanje, nebriga za bol i ukidanje privilegija, spremnost na uživanje u teškim i neudobnim životnim okolnostima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapravo nikada nije ni sedeo na dve stolice, nikada nije vodio dvoličnu spoljnu politiku, niti je ikada govorio i zastupao stavove u zavisnosti od toga kome se obraća.

Fasciniranost "kurčevitošću" javnih ličnosti, pogotovo onih koji iza takvog odnosa u javnosti imaju snažnu podršku mračnih sila tajnih službi i povezanost sa diktatorskim, ratno zločinačkim ili izolacionim u odnosu na ostatak sveta režimima, u ovdašnjem javnom mnjenju gotovo oduvek je preovladavala.

Kosovo se brani priznanjem nezavisnosti, negativnim određenjem prema ratno zločinačkoj politici - dugogodišnjim proterivanjem i ubistvima kosovskih Albanaca, zahtevanjem bezbednosti za sve...

Pljačkaška tranzicija i politika kontinuiteta sa zločinima i opakim nacionalizmom dve su osnovne karakteristike petooktobarskog nasleđa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Srbe za propast njegove politike deljenja teritorije na Kosovu i u Srbiji po etničkom principu.

Na početku vladavine Aleksandra Vučića, pre pet- šest godina, smena relativno dobrih i izuzetno loših poteza po javni interes, bila je življa i dosta učestalija.

Sva tragičnost ratnih sukoba, zločinaca i njihovih žrtava, svela se u pozno tranzicijsko doba na trgovinu i potkusurivanje kao načinu za navodno uspostavljanje trajnog mira između Srba i Albanaca.

Zaista je moguće da i dalje postoje neki ljudi, kao i nekakve prilike za te ljude da budu uvereni u smislenost pokušaja da nametnu rešenje za osnovne egzistencijalne i bezbednosne probleme drugih ljudi tako što će ih prisilno preseliti iz svojih kuća, škola, domova zdravlja, ulica i parkova u neke druge kuće i javne objekte.

Pribegavanje poređenju bivše direktorke Fonda za humanitarno pravo i predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava Nataše Kandić i Sonje Biserko sa liderom Dveri Boškom Obradovićem...