Snežana Čongradin

Šta ume Vladimir Orlić? Kako predsednik Skupštine Srbije shvata realnost i kako iznalazi načine da reaguje na iznenađenja koje mu “nejaka” i “bezazlena” opozicija priređuje u parlamentu?

Bilo je zaista čudno, u najmanju ruku, a sa posebnijim uvidom – nasilno i osiono, kada su se pre nekoliko nedelja u uživo prenosu (odloženom za par minuta) pojavili leđa i potiljak republičke javne tužiteljke, Zagorke Dolovac.

Superćelijske oluje nižu se jedna za drugom celim regionom.

A, čime bi se drugo danas bavili Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Aleksandar Vulin, direktni politički naslednici (prvo koleno) Vojislava Šešelja, Slobodana Miloševića i Mirjane Marković?

Kada se pogleda unazad – 30 godina, kada pogled zaroni u tu duboku prošlost, pa se postepeno diže do površine, odnosno - do sadašnjosti, jasno je da je Aleksandar Vučić na najnižim granama ikad, kako se to kolokvijalno kaže.

Broj građanki i građana na ulicama Beograda iz nedelje u nedelju raste.

Dogodilo se čudo.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, već je samim pozivom građankama i građanima iz cele Srbije da se okupe ispred Narodne skupštine u Beogradu, u 18 časova, 26. maja, na mitingu „nade“, proglasio taj dan za - neradni dan.

Predsednik Srbije je navikao da se “nosi” sa smrću.

Postoji ta „fora“ na društvenim mrežama, sedam godina unazad - bombardovanje naloga Aleksandra Vučića i naprednjaka pitanjem – ko je rušio u Savamali?

Možda je cilj premijera Albina Kurtija da na Kosovu više nema Srpkinja i Srba, kako kaže šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.

Slušala sam i gledala javni nastup gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića juče u jednom od prigradskih naselja.

Ko kaže da je Srbija izgubila ratove devedesetih? Pod Srbijom se i tada kao i danas podrazumevalo - Socijalistička partija Srbija i Srpska radikalna stranka. Ta Srbija živi tri decenije bez prestanka, nikada kažnjena, nikada poništena, sa kratkim prekidom u apsolutnoj dominaciji, tri godine od petooktobarske revolucije.

Implementacija evropskog mirovnog rešenja za Kosovo počela je u Srbiji i pre čina saglasnosti Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u Ohridu.

Aleksandar Vučić, generalni sekretar osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, onog što je organizovao paravojne i paradržavne ubilačke jedinice da idu po državama bivše Jugoslavije i “brane” Srpkinje i Srbe, ostavljajući za sobom smrad ratnog zločina i ratno profiterske pljačke, a svoj narod prisilno pretvarao u izbeglice zbog politike koju je još veći ratni zločinac od njega – Slobodan Milošević, opet, svojom politikom i zlodelima uzrokovao, ide za vikend u Ohrid da odlučuje o sudbini Srbije. A, 2023. je godina.