Svetislav Basara

Ni izbliza se svet nije ovako rapidno raspadao u vreme moje mladosti. U to vreme, pomislih, ljudi su štedeli na svemu, pa i na prostoru, i to tako što se bez naređenja i preke potrebe nisu vrzmali po njemu, a država je - malo propagandom, malo represijom - išla na ruku toj štedljivosti. Razdaljina, recimo, između kasabe u kojoj sam živeo i Beograda, glavnog grada Jugoslavije, iznosila je, danas tričavih, sto osamdeset kilometara, a onda se svima činilo da je beskonačna, nesavladiva takoreći.

Hrvatska je bar smogla snage da nacrta svoje granice i pomirila se sa permanentnošću bosanskog prisustva u svom uterusu, strpljivo kruži Hrvatska oko Bosne, kao mačka oko miša, na sve načine okoliši i zaobilazi, za razliku od Srbije čije su granice postavljene daleko izvan granica njenih mogućnosti i još dalje izvan granica razuma, a postojeće liče na razvaljeni seoski plot, ili na nešto još gore. Srbija zapravo liči na stvorenje bez kože, izloženo infekcijama bacila najsmrtonosnijih društvenih bolesti, odavno iskorenjenih u ostatku sveta, sa izuzetkom nekolicine državica na Rogu Afrike, Da bi svoje ad interim granice, po nahođenju načisto pomahnitalog istoričara Pekmeščića, proširila do krajnjih granica njegovog ludila, Srbija je postojeće granice prepustila stihijama i slučaju, u Srbiju nekontrolisano ulazi i iz Srbije nekontrolisano izlazi ko god hoće i kad hoće, privid kontrole na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo nikoga, ne bi trebalo da zavara, osim Hrvata zbog kojih je i napravljen.

O kakvom suverenitetu, zapitah se, sanja Republika Hrvatska sa Republikom Bosnom zabijenom do balčaka u samo srce, da ne upotrebim težu reč, njene državnosti? Da li je, pomislih potom, iko u Hrvatskoj, a i drugde na prostoru bivše Jugoslaviji, ikada video mapu Sjedinjenih Američkih Država ili Ruske Federacije i izvukao pouku iz zastrašujuće kompaktnosti američkih i ruskih teritorija? Da li bi SAD i Rusija bile moćne države, kakve jesu, u slučaju da se neka Bosna približi na puškomet Moskvi i Vašingtonu, veliko je to pitanje?

Zašto se uznemiravam zbog toga, zapitah se, zašto se uzrujavam zbog raspada Jugoslavije, neminovnog, blagotvornog, uostalom, nije li De Mestr negde rekao da se raspadanju palog sveta treba radovati, a Jugoslavija je bila baš sklona raspadanju, a onda se - donekle osokoljen De Mestrom - zapitah u čemu bi mi inače prošao put, ako ne u razmišljanjima o raspadu Jugoslavije i u pokušajima pronicanja u smisao besmislenih, u izvesnom smislu i paranormalnih fenomena, poput fenomena da su se uprkos smanjenju teritorija, rastojanja između bivših jugoslovenskih kasaba drastično povećala. Sve je to stvar percepcije, pomislih, nezgodna je okolnost što je zajedno sa Jugoslavijom propala i percepcija, u stvari najpre je propala percepcija, tek potom Jugoslavija.

Zašto se uznemiravam zbog toga, zapitah se, zašto se uzrujavam zbog raspada Jugoslavije, neminovnog, blagotvornog, uostalom, nije li De Mestr negde rekao da se raspadanju palog sveta treba radovati, a Jugoslavija je bila baš sklona raspadanju, a onda se - donekle osokoljen De Mestrom - zapitah u čemu bi mi inače prošao put, ako ne u razmišljanjima o raspadu Jugoslavije i u pokušajima pronicanja u smisao besmislenih, u izvesnom smislu i paranormalnih fenomena, poput fenomena da su se uprkos smanjenju teritorija, rastojanja između bivših jugoslovenskih kasaba drastično povećala. Sve je to stvar percepcije, pomislih, nezgodna je okolnost što je zajedno sa Jugoslavijom propala i percepcija, u stvari najpre je propala percepcija, tek potom Jugoslavija.

Sreća je što zločini počinjeni u romanima još uvek ne podležu krivičnoj odgovornosti, neće to dugo biti tako. Zamrzi ono što te voli i zavoli ono što te mrzi." Jakob Beme

Piše mi komentatorka "Cica" ovakvim nekim rečima: "Slušaj, Bas, guzio ti ne guzio, tematski krug ti se suzio". Svaka ti je, Cile, ka vladičina! Pride i duhovita. Provalila si me! Ali meni ovih dana i jeste cilj da, bar na rečima, suzim "tematski krug". Nekako mi se čini - ili mi se možda predviđa - da je ovih dana "tematski krug" preširok. Otvoriš novine - belaj! Baciš pogled na televizor - još veći belaj. Uključiš ringlu, tek tu belaj. A tek ako uključiš mozak, sve ode u 3LPM.

Tako to - kao što juče eksplicirah - ovde ide, fakat sve guravije, sve mučnije, sve kilavije, ama mene čudi jedna druga stvar: kako je uopšte ikad išlo? A nije da nije išlo? Samo je Rogonja na kraju došao sa računom, kao ono, vaktile, legendarni užički kelner Rade Klej, kad negde oko fajronta poviče ajde, manguparijo, da vidimo ko je šta im’o, vadite pare, pa da idemo da polegamo. Kad ono beše kad sam s ove stranice govorio da će Rogonja doći? Ima tome iha-ha. A niko mi nije verovao.

Kijamet, diskus hernija, idealno vreme za isterivanje kenjčiluka svih vrsta, molim prelomdžiju da "isprati" današnju grafiku. A imam i kratko saopštenje za (deo) javnosti: Ovim putem umoljavam dame i gospodu koji me visokopalamudno, visokoprincipijelno, i uopšte "s visine" u javnosti kritikuju zbog podguzne kolaboracije sa Overlordom, da me ne više u potaji ne zovu sa zahtevima - ne molbama - da im preko Overlorda zapošljavam snaje, šurnjave i svastike. Je li ovo loš vic za početak kolumne? Ne to je loša stvarnost. To mi se događa. Maltene na dnevnoj bazi. Događalo se to i vo vremja kada su srpski Overlordovi bili moji lični intimusi. I ni tada se nisam bavio zapošljavanjem snaja i šurnjava! A zašto nisam? Zato što sam rđa? Pa dobro, ajd da učinim komentatorima i da konačno priznam da sam rđa, ali bio ja rđa ili ne bio, u svakom slučaju nisam Zavod za zapošljavanje. Kome treba posao, treba da ide na tu adresu, naravno, druga je stvar što to ovde tako ne ide, ali ja tu, vaistinu, ništa nisam kriv.

Kao što najavih, na redu su komentatori-džabalučari, ekstremno besmislene pojave na ovom svetu i inače prepunom besmislenih pojava. Protiv takvih borbe, što no se kaže, nema, ali ako nema borbe, ima naplaćivanja, a Panović neće da me posluša, pa to ti je. Zašto je meni stalo do naplaćivanja internet izdanja? Zato, brate, što mi se čini krajnje nepošteno prodavati čitaocima starog kova, onima koji kupuju novine "na trafici", primerak Danasa po četrdeset dinara, a luftiguzima isto to davati za džabe. I ne samo im sve to davati za džabe, nego im još otvoriti elektronske proseravaonice - kako to nazvati? - u kojima luftiguzi strasno kenjaju po onome šti si im dao džabe. Tako će to ići do kraja sveta, ali ne bi trebalo da ide, zato nam, između ostalog, ovako i ide.

Sto sam puta govorio Panoviću; naplaćuj internet izdanje, neka bude mesečna pretplata pet dinara, samo da nije džabe, ne idi džabalučarima niz dlaku, to donosi lošu karmu. I šta? Po običaju, sto sam puta džaba krečio. Protiv džabalučara ni veće hadžije od Panovića nisu dobile bitku. Zašto? Kismet. Ekspliciraću, kada za to kucne čas.

Ima još razloga zbog kojih sam voleo "Zenicu bluz". Isto kao onaj veselnik što se nije vratio sa Bara, zvao se i jedan dragi lik iz moje mladosti (pa bogme i srednjih godina), u srednjem Podrinju vaktile poznat kao TAXN PLAŽA AKIJA, za tačnost transkripcije ne garantujem. Tako je to u pograničnim regijama. Mi s ove strane Drine malo ijekavski, oni s one strane malo ekavski, pomešaju se tu latinica i ćirilica, ali stvar je nekako funkcionisala. A kako je funkcionisala, to ću vam, pre nego što pređem na stvar, sad opričati.

Izraz "krećo" prvi put sam čuo sredinom "davnih sedamdesetih" , u bifeu "Rupa", u Čika Ljubinoj ulici, kada me je kafanski drug rodom iz Sarajeva (ime poznato redakciji) prostodušno - a iznebuha - upitao: "Je li, Basara, onako pošteno, jesi l'krećo Anu (damicu na koju smo se ložili i moja malenkost i Sarajlija, pravo ime takođe poznato redakciji. ) Ja, vaistinu, nisam znao šta me pita, a Sarajlija, ko Sarajlija, mislio da se pravim lud i da tvrdim pazar. Radi objektivnog informisanja javnosti - krećo sam Anu, ama nisam znao da sam "krećo", nego sam mislio da radim nešto drugo, što je našoj javnosti poznato. Ali pod drugim imenom.

Sumorna tema za ovaj vikend, ali ne mogu da joj odolim. Sindrom doktora Šulca, šta li?

To je, ako vam naslov nije baš najjasniji, dan kada poklonici kulta evolucije "obeležavaju" rođenje Čarlsa Darvina, oca teorije evolucije. Da li ja "obeležavam" taj dan? Jok! Do juče nisam ni znao da je 12. februar crveno slovo u kalendaru evolucionista. A kako sam saznao da jeste? Tako što sam na sajtu Peščanika pročitao tekst naslovljen, da kažemo, pomalo religiozno - "Katehizis evolucije".