Famozno

Svetislav Basara

Pisac, novinar, autor više romana, zbirki pripovedaka i eseja.

Titograd protiv Titograda

Srbija je, rekosmo, velika tajna. A srpska je spoljna politika još veća. Ima li više od mesec dana kako je iz Podgorice demonstrativno povučen naš ambasador, a evo ga opet dole. „Nije morao ni odlaziti.“ Posprdno je prokomentarisao crnogorski popečitelj inostranih djela.

Priča o Udbi

Više sam voleo kada je BIA nosila staro srpsko ime Udba, a najozbiljnije sam je shvatao kada se zvala „resor državne bezbednosti“. „Resor!“ Oslušnite kako to gordo i državotvorno zvuči. Preimenovanje ove nacionalne institucije doživeo sam kao posledicu globalizacije i žalosnog utrkivanja tranzicionih državica u postizanju što veće sličnosti imena njihovih „službi“ sa imenom ozloglašene CIA-e. Zvanični naziv BIA u neku ruku je označio početak gubljenja nacionalnog identita. Eh, koliko je samo ovde publicista, novinara i teoretičara zavere izgradilo solidne karijere raskrinkavajući prljava Cijina posla.

Crkveni belaj

Šta će biti sa ovim crkvenim belajem? Neće biti ništa dobro. Ne mislim pri tom na tuču u manastirskoj porti. Poznavaoci istorije Pravoslavne crkve znaju da je u mnogo boljim vremenima bilo mnogo žežćih tuča i uopšte nisu sve bile - kako se površno tumači - motivisane teološkim sporovima. Jok, more. Letele su i onda kamilavke i perje oko sasvim svetovnih stvari. Pa i oko politike. Avtokratori su znali da - ne svidi li im se carigradski arhiepiskop - izaberu nekog po svojoj volji, a nepoćudnika da prognaju u daleku provinciju. Ako bi se, ne daj bože, legalno izabrani vladika uskopistio, onda bi i tamnice dopadao. A šuška se po vizantijskim povesnicama da je bilo i takvih koji su i konopac omastili.

Budućnost diktature

Izgleda da još ima nade za Srbiju. Evo, juče se javila naša čitateljka Jelena i podržala moje diktatorske ambicije. Još 1.999.999 takvih pisama podrške, draga Jelena, i postaću vodeća državotvorna sila i lider u regionu. Moram reći da mi je Jelenino pismo povratilo veru u srpsku omladinu. A ako je Jelenina dob iznad nekadašnjeg omladinskog limita od 27 leta, onda svaka čast srpskim ženama. Nijedan se delija, majčin sin, bajagi mačo, nijedan muškarac koji se načelno zalaže za rad, red, mir i čvrstu ruku nije usudio da kaže: „Tako je, Basara, vožde.“ (Ili bolje: Gospodaru!) „Dođi na vlast. Dovedi nas u red! Sprovedi svoje romane u delo. A one pripovetke u kojima pešacima za prelazak ulice na crveno svetlo sledi smrtna kazna, uspostavi kao Krivični zakon.“

Kuda plovi brod

Burazerski pluralizam nije nova pojava; ovo su samo njegovi zvezdani trenuci. Hajde da to postavimo ovako: ubaciš, recimo, u našu mašinu za deformisanje svega i svačega Franju Asiškog, iz mašine, posle prerade, izlazi ćelavi siledžija sa kajlom. Ni sveti Sava nije izbegao prolazak kroz mehanizam prilagođavanja potrebama „nacionalnog“ i političkog trenutka. Često sam pisao o pogubnosti ovdašnje potrebe da se svete i uzvišene stvari trivijalizuju i da se nasilno prilagode teskobi preovladavajuće osrednjosti. Još bi se nekako podnelo da se sve završava na tome. Ali, jok. Ide se korak dalje.

Politički kosmodisk

Izgleda da je Udba ipak malo smanjila doživljaj. Ili se - pre će to biti - više oslanja na visoku tehnologiju nego na ljudske resurse. Koji su, istini za volju, u ovoj zemlji neiscrpni. Sve u svemu, kakva-takva demokratizacija drastično je umanjila značaj jednog društvenog sloja, koji u engleskom jeziku mnogo tačnije nego u srpskom definišu kao rats, doslovno - pacovi, preneseno - potkazivači. Ne znam kako s cinkarenjem stoji među drugim narodima, ali ovde je to bila gotovo pa privredna grana.

Platani i planktoni

Čuh juče na radiju jednog građanina kako kaže „izvršen je genocid nad platanima“. Kosa mi se diže na glavi. Naravno da sam na strani tog građanina i da sam protiv sečenja platana uopšte, a naročito u Srbiji. Ovde je to opasno. Srbija je velika tajna. Danas seku platane, sutra seku glave. Ko misli da se zajebavam, taj ne zna gde živi. No dobro, vraćamo se na genocid.

Pištolji i jaruge

Svašta čovek sazna iz novina. Eto, da juče nisam prelistao Blic, nikada ne bih saznao da su naši ministri listom revolveraši. Pištolje im, vele, podelio Duško Mihajlović. I oni uzeli. Niko, saglasni su popečitelji, pištolje ne nosi; neka ih zlu ne trebalo; poklonu se u zube ne gleda. A i lepa su uspomena na dane državotvornosti. Saznajemo, takođe, da je Zoran Đinđić nameravao da razoruža Srbiju, a eto, popečitelj mu unutrašnjih dela ubacivao klipove u točkove revolucije. Ne može se ratnički i ustanički duh prekonoć zatomiti.

Dvogodišnjica

Pre dve godine, nekako u ovo vreme, Kosovo je proglasilo nezavisnost, pa je ovo zgodna prilika da se podsetimo šta se sve zbivalo tada, šta u međuvremenu i da se zapitamo kakve su perspektive. Elem, istog dana se rulja huligana, koju je Udba spontano organizovala, trijumfalno osvetila Prištini demoliranjem Beograda. Patriotske snage su podržale i opravdale demoliranje, a Vukadinović i Antonić, udarne tekstualne pesnice Koštuničine hunte, dali su se, jedan na tipovanje „individua koje kod kuće drže američke zastave“, a drugi na usmeravanje pravednog rušilačkog besa na televiziju B92.

Spisak u furuni

Vole Srbi svakog ko je „naj“ i vole da budu „Naj“. Spisak trista najmoćnijih ljudi (i žena) u Srbiji, koji već tradicionalno objavljuje dnevnik Blic, odlična je ilustracija narastajuće konfuzije u Srbiji. Hajde, da ne zakeramo previše, takve liste su manje-više zabavno štivo, ne treba tu namicati mak na konac. Ali - kad se već iza „naj“ dopiše komparativ - onda nije zgoreg odabrati ličnosti, da rečem, kompatibilne sa pozitivom. U ovom skučaju - moćan.

Sretenjski govor ili raport Voždu

Danas (15. 02.) na Sretenje gospodnje, naši će se knezovi i bimbaše okupiti u Marićevića jaruzi da proslave dvadesetu godišnjucu upropašćivanja svega čemu je Karađorđe postavio temelje. Nešto mislim, da je taj vrli muž imao srce i pamet današjih glavešina, čamili bi naši preci još dobrih pedesetak godina pod Turcima. Ni tada se, 1804, nisu bili „stekli politički uslovi“; i tada su vršeni „pritisci sa zapada i istoka“: i tada je Srbija bila siromašna.

Odgovor sofistima

Da li su naši „patrioti“ prestali da tuku svoje majke? Naravno da ih nisu ni tukli. Ali u obračunima sa protivnicima i te kako koriste pokvarenjaštvo sadržano u ovom sofizmu koji upitanog dovodi u smisaoni ćorsokak. Kako god da odgovorite, priznaćete da tučete ili da ste tukli majku. Celokupno delovanje najnovije, žalosne, provincijalno-opeterske generacije „srpskih patriota“ svodi se na lukavstvo upotrebe tog sofizma.

Kandidatura

Dragi Borise, Mnogi me blogeri, šalabajzeri, kurajberi i picopevci optužuju da ti povremeno pišem ne bih li se dokopao kakve ambasadure, što samo svedoči o žalosnom stanju njihove bezbednosne kulture. Moje su ambicije, naime, neuporedivo veće.

Nova doktrina

Svako ima svoj hobi. Moj je politička filozofija kojom se amaterski bavim mada mi, kada se o Srbima radi, moja profesija koja podrazumeva dobro poznavanje fantastike, ironije i satire, omogućava sasvim relevantne uvide u pozadinu ovdašnjih političkih vratolomija.

Vesela nauka

Nedavno se u Politici, koja sve više prerasta u dnevno izdanje Pečata i NSPM, posle dužeg zatišja oglasio Veselin Đuretić darivajući nas rukoveću misli velikih ljudi i dajući značajan doprinos približavanju uređivačke koncepcije „najstarijeg lista na Balkanu“ koncepciji „Trećeg oka“.
Prva Poslednja