Famozno

Svetislav Basara

Pisac, novinar, autor više romana, zbirki pripovedaka i eseja.

Pravda za Makija

Čim pohvalim prezidenta, odmah izbije neki pičvajz. Ajde što je smorna družina ujedinjenih tutumraka uspešno razbucala ono malo promena koje je doneo peti oktobar, sada su počeli da apse učesnike prevrata. Evo, čitam u novinama da je uhapšen Bogoljub Arsenijević Maki, jedan od najodlučnijih boraca protiv Miloševićeve satrapije. Odmah mu odrapili dva meseca pritvora. Ministar policije ga nije primio. To donekle razumem: Maki se (nažalost, kako vidimo, bezuspešno) borio protiv njega i njegovih.

Slika zemlje

E pa, dobro. Evropska unija je izgleda odlučila da odreši kesu i da konačno dublje zavuče ruku. Po svemu sudeći, Srbija će uskoro dobiti status kandidata; jeste otuda podugačak put do punopravnog članstva. Ali mnogo će toga zavisiti i od Srbije.

Paradoks

Braća Blues i njihova duhovna deca (a bogme i poprilično onih sa suprotne strane ideološkog spektra, pa čak i neki moji prijatelji) osuše drvlje i kamenje na kolumnu u kojoj sam podržao Gospodarevo preumljenje i pristanak na usaglašavanje stavova sa EU. Sad je - tako to tumači folklorna paranoja - samo pitanje dana kada ću kao premijer zasesti u Nemanjinu i formirati eskadrone smrti. Biće, međutim, da je Jego Sijatelstvo za tu rabotu obezbedio ubedljiviju podršku od moje kolumne, pa „rodoljubi“ mogu odahnuti: za sada, termidora neće biti.

Uspon i pad

Ko da ne veruje na reč Vukadinoviću i Antoniću kad bez imalo lažne skromnosti obznane javnosti da su njih dvojica "veliki ljudi" na koje se ostrvila moja opsesivna lakejska zloba.

Rekapitulacija

Gospodaru je Tadiću pošlo za rukom da reši problem koji je izgledao ravan kvadraturi kruga: da realizuje naizgled nemoguću politiku i „Evropa i Kosovo“. Ta politika ga je od samog početka vrlo nezgodno pozicionirala na oštricu žileta. Učiniš li ustupke tvrdim nacionalistima koji su bahato privatizovali odsutnu pokrajinu - osuše se demokratski glasovi. Popustiš li zahtevima evroentuzijasta - Koštunica se roguši, huška na krvoproliće, stvara se atmosfera izdaje. Provlačio se Jego Sijatelstvo kako je znao i umeo kroz Scile i Haribde srpskih raskola, šta mu je bilo u glavi to samo Bog zna, a možda ćemo saznati i mi kada prezident jednoga dana napiše memoare. Na šta - posle ove hrabre odluke - ima prava. Inače mu je sledovao novi Memorandum.

Uljana psihoza

Ako je verovati večitom ministru trgovine, nema razloga za psihozu zbog nestašice ulja. Vidi se da čovek nije doktor. Nema nikakvog vidljivog razloga ni za pojavu drugih vrsta psihoza, pa se javljaju. Psihoze - ovde bi me Gospodar mogao podučiti - i nastaju zbog toga što nečeg ima, a psihotični misli da ga nema. Ili obratno: nečeg nema, a psihotizovani je čovek uveren da ga ima. A stvar sa zejtinom - volim da ga zovem tako, starovremenski - vaistinu jeste pomalo šašava. Srbija je, naime, jedan od najvećih izvoznika jestivog ulja u regionu. Robe, znači, ima i ima je u velikim količinama, isto to tvrdi i premijer, zejtina, međutim, nema, pa nema, a psihoza se širi li širi. Popečitelj terdžumani: „Mnogo se kupuje ulje, pa je zato nestašica.“

Hronopolitičari

Elem, bliži se dan glasanja o srpskoj rezoluciji, a kako stvari stoje, naši nadasve principijelni zvaničnici Boga mole da ne bude usvojena. Kakav god bude rezultat tog glasanja, neke stvari će se ovde promeniti. Bilo nabolje ili - mnogo verovatnije - nagore. Jednostavno, neće se više imati kud.

Strah od destabilizacije

Pročitah juče u „Danasu“ da se naš Gospodar uplašio nemira koje bi - u nameri da se domognu Dvora - mogli organizovati Toma Nikolić i Koštunica, pa je, navodno, ponovo zaoštrio odnose sa Jevropom. Odmah da se razumemo: ta opasnost je sasvim realna; ni jedan ni drugi opozicionar neće prezati ni od čega samo ako postoji šansa da se domognu vlasti.

Fatalna pukotina

Ko bi rekao da će se u severnokorejski monolitnom komonveltu takozvanog "patriotskog bloka" pojaviti fatalna pukotina. U pitanje je dovedena sama doktrina "velikog vođe" Đorđa Vukadinovića i "dragog druga" Slobodana Antonića. Šta se to dogodilo?

Otvaranje zatvaranja

Opet je, kako vidimo, aktuelizovano otvaranje Udbinih dosijea. Interesantna je to priča. Padne na nekoliko godina u zaborav, a onda odjednom vaskrsne osvežena, nabildovana optimizmom; vuče se neko vreme po novinama i blogovima i ponovo nestaje sa javne scene. I evo stare priče u novom ruhu, na stranicama nove "Politike".

Deception

Ode tako čovek u bioskop da malo pobegne od čamotinje, kad i na filmu sve kao u Srbiji - konfuzija, simulacija, šmirantska gluma i još gora režija? Pa, šta me je to toliko smorilo? Ni manje ni više nego mnogonahvaljeni „Početak“, pravim imenom „Inception“, najnoviji dokaz o posustalosti holivudske „industrije snova“ koja više ni od sna nije u stanju da napravi čestit film. Da su se neki mnogo bolji scenarista i režiser dohvatili izazovne (ali veoma klizave) teme, možda je iz svega moglo i ispasti nešto dobro. Ovako, najsuvislije što se može reći o „Početku“ jeste: pretenciozni i grandiozno dosadni fijasko.

Od Jeremića do Brankovića

Nestašice, pad vrednosti dinara, opšta konfuzija, mahnitanje jurodivih, učestali dolasci stranih diplomata, najave mitinga... Podseća li vas to na nešto? Možda na devedesete? Jok, more. To se samo ovde ništa ne menja. I to je naš najveći problem: nesposobnost ili, pre, nespremnost da se na ovu ili onu situaciju reaguje posezanjem za nekim od odavno istrošenih i nefunkcionalnih obrazaca.

Studentska secesija

Posle više od trideset godina ovih dana ponovo čitam Konstantinovićevu „Filosofiju palanke“ i zapažam da je protokom vremena ova važna, a nedovoljno ozbiljno proučena knjiga, samo dobila na značaju i da je, na neki način, aktuelnija nego u doba kada se pojavila. Malograđanština je u međuvremenu uznapredovala, stekla naopaku samosvest, dokopala se moći i - da sve bude crnje i gore - ustoličila se kao državna ideologija.

Prekretnica

Kako stvari stoje, nešto će se menjati u Rezoluciji razdora, a izgleda da u gustim oblacima rezolucionog dima ima i one stvari čim je Čitluk Sahibija izdao još jedno istorijsko saopštenje u kome je mogućnost kompromisnog rešenja nazvao „kapitulacijom“. Besmisleno je tom svatu koji obitava u začaranom čardaku patoloških deluzija ukazivati na to da su kapitulaciju još onomad potpisali Miloševićevi generali. Za domaću javnost, međutim, ta je kapitulacija predstavljena kao velika pobeda. Koštunica bi, kako vidimo, da nastavi taj pobedonosni trend.

Srpstvo i novinstvo

Nije se posle 5. oktobra poradilo na mnogim stvarima koje su vapile za temeljnim promenama. Novinarstvo je, recimo, ostalo isto ili još gore nego za vreme Miloševića na čiju se, ionako preopterećenu dušu, svaljuje mnogo štošta sa raboša dičnih "demokrata". Pa tako, čitavu deceniju posle oktobarskog prevrata, TV dnevnici - naročito onaj sa "našeg prava da znamo sve" - traju po četrdeset i pet minut
PrvaPoslednja