Svetislav Basara

U zemlji Srbiji, u kojoj se, znamo, za pravila ne haje, ipak postoji jedno gvozdeno pravilo - kad god se, naime, politička situacija usložnji - a često se usložnjava - na adrese osoba i nevladinih organizacija koje (vidi slučajnosti) najčešće nisu po ukusu i volji trenutne vlasti, počinju da stižu preteća pisma, različitih stilova, ali manje više istog sadržaja - "ubićemo zaklaćemo ko sa Dražom (Vučićem, Đidom, DSS-om, itd.) neće, a naročito ćemo ubiti one koji izdaju srBsko Kosovo".

Dragi protestanti, pre nego što se pozabavimo (bes)pravnofakultetskim pitanjima, podsetiću vas da u sledeću subotu priupitate organizatore gde su uskladištili ugovore i da se ne zadovoljite (pretpostavljenim) odgovorom da su na sigurnom i "tamo gde treba", nego da zatražite dokaz da su propisno sačuvani.

Osvanu u subotu - omrknu u stvari - i veliki dan svečanog i masovnog potpisivanja Ugovora sa narodom, jedan od zvezdanih trenutaka seljačkog konceptualizma, pa ćemo se danas malčice pozabaviti ugovornim detaljima u kojima se, kao što znamo, krije đavo.

Što reko Konstantinović, iskustvo nam je palanačko i sirotinjsko, pa nam je, posledično, i tirjanstvo takvo - palanačko i sirotinjsko.

Pretpostavljam da će kroz nekih pedesetak godina, u popularnoj emisiji Radio Beograda, Kod dva bela (usrana) goluba, neki budući radionovindžija cenjenom budućem publikumu i nekolicini veselnika koji će doživeti to doba...

Vešala su, kako vidimo, ušla u veliku modu i stekla veliku popularnost - doduše sa "obrnutim predznakom" - i u naprednjačkom i u građanskom taboru, što je sasvim tipično za psihologiju sela koje gore dok se baba češlja, samo fali psiholog, JexS, da obiđe "set" i da uzgred šprica neku kokošku.

“U osnovi volje za moć", napisao je svojevremeno Pol Valeri, "stoji namera da se ta moć zloupotrebi".

Budući da ste statistički 96-procentno "pravoslavni", zacelo se svakodnevno udubljujete u čtenije knjiga starog i novog Zaveta, sledstveno držim da ste upoznati sa rečenicom, citiram po sećanju - "dedovi su jeli kiselo grožđe, a unucima trnu zubi".

Osvanu subota, dan za kulturu, koju ovoga puta posvećujemo kulturi prismotre. Krećemo u akciju.

Elem, nakon dugih zatezanja i natezanja, u velikoj nuždi i pod snažnim pritiskom javnosti, Savez rogova u vreći za Srbiju blagoizvoleo je "usaglasiti stavove" i obznaniti plan i program naslovljen "Sporazum sa narodom" u kome nesporazumi počinju već od naslova.

Izgubi prekonoć Miki Manojlović gledaoca, ja izgubih čitaoca. I to kakvog. Ni manje ni više nego Ljubu Živkova.

Situacija se do te mere usložnjila da sve češće gledam televizor. Upravo tako - televizor. Vaktile me je jedan komentator žestoko izrezilio što umesto "gledam televiziju" upotrebljavam sintagmu "gledam televizor", ali ja i dalje držim čas.

Najčitaniji svati među vama već znaju, a većina će vas danas saznati, da gornji naslov u prevodu na srpski znači - humor pod vešalima.

Protesti su iz subote u subotu sve masovniji. Primećujem da im se "pridružio" i nezanemarljiv broj dece predškolskog uzrasta, doduše u pratnji roditelja, što ipak ne umanjuje njihov doprinos opštoj stvari.

Danas je subota, ranije dan za kulturu, odnedavno dan za građanske proteste i smatranja o daljim pravcima njihovog (nepostojećeg) dijalektičkog razvoja.