Svetislav Basara

Sa danom zakašnjenja pogledah na Youtube-u Sergeja Trifunovića u Pressingu Jugoslava Ćosića.

Poodavno nisam silazio u komentatorluk, usložnjila se politička situacija, nema se vremena, ali juče ipak odlučih da izvršim inspekciju podfamoznosti, da vidim šta divna stvorenja sanjaju, a šta im se događa.

Kao što ste se, pretpostavljam, iz nekih ranijih kolumni obavestili, moja malenkost je krajnje skeptična prema "davaocima podrške", sledstveno čemu je vaktile u isti koš ubacila i Noama Čomskog i Bernara Anri-Levija bez obzira na drastične razlike u njihovim bojama.

Izazovu svesrpskog plebiscita - ZA ili PROTIV građanskih protesta - nije odoleo ni NJ. S. Irinej, patrijarh serbski, koji nikako da se presaldumi da li je za kralja i otadžbinu ili je za Vučića i centralnu otadžbinsku upravu.

Ima li u Srbiji "ozbiljnih političara"? O, da! Još kako.

Danas će se znati, ali se u trenutku pisanja ove kolumne - petak sabajle - ne zna kakve će "zaključke" doneti opozicija na famoznom sastanku "iza zatvorenih vrata" na kome će raspravljati "sa čim će pred pobunjene građane".

Kada se naivnost upari sa endemskim pokvarenjaštvom, a prevelika očekivanja sa kratkim fitiljima, dobija se OVO što u Srbiji decenijama redovno dobijamo, samo sa "različitim predznacima" i sa manje ili više "ljudskim likom".

Drugari mi na kafenisanjima povremeno prebacuju isto ono što se ovih dana masovno prebacuje građanskim protestima - teranje maka na konac, "previsoko postavljanje lestvice" i preterano nepoverenje u opoziciju.

Vidim da "bojkot" polako postaje reč godine i da sve više poprima obličje one (bezoblične) - Srbima tako drage - sile koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar, a kojoj je jedina mana što se ama baš nikad ne pojavljuje.

Tokom jednog od bezbroja prošlih "građanskih protesta" - vaistinu se više ne sećam kojih - protestantima sam blagoizvoleo "poručiti" da ne moraju uvek slediti svetli primer Karađorđa...

Malo malo pa nekom u Srbiji uzavre junačka krv predaka, a budući da živimo u dobu rodne ravnopravnosti, sve češće vri i ženska krv, sledstveno čemu se u spontanoj nestranačkoj organizatorki građanskih protesta Jeleni Anasonović probudio duh Čučuk Stane, pa je uoči redovnog subotnjeg okupljanja...

Može li se - sme li se, dozvoljava li uopšte savest - pisati o kulturi ili bilo čemu drugom dan-dva nakon posete Najvećeg Brata našeg naroda, V. V. Putina, koja je poprimila razmere biblijskog Potopa.

Zamislimo provincijsku poštu koja radi na ovakav način.

Ako je suditi po reakcijama Podfamoznog komentatorluka, od osnivanja NDS neće biti ništa. Čak je i mojoj e-prijateljici "Živčanoj" sumnja veće od nade.

Sinoć recimo naleteh na dopis moje e-prijateljice, "Živčane". Čeka, kaže, "Živčana" da privedem kraju osnivački mini serijal, pa tek onda da da stručnu ocenu. Ostatak komentatorluka nije tako strpljiv, ali je zato skeptičan