Svetislav Basara

Nadam se da na osnovu čtenija jučerašnje kolumne niste izvukli zaključak da sam ja protiv "građanskih protesta" - daleko od toga, smatram ih, štaviše, bitnom, ali prirodnom pojavom, u doslovnom značenju reči "prirodna pojava".

Na tribini Novog optimizma i Danasa održanoj u subotu u Nišu, otkrismo jednu poveliku rupu na saksiji.

Evo na početku malo računice. Dvesta hiljada članova puta 1.000 RSD mesečno, to mu dođe 200.000.000, puta dvanaest, "na godišnjem nivou", eto sume od dve milijarde i četiristo hiljada dinara.

Vapi jedan deo Podfamoznog komentatorluka, sve odjekuje od pokliča: aferim, Base, hoćemo Novu demokratsku stranku, ali kako, čoveče, kako "pod ovakvim, nepodnošljivim uslovima"?

Ako ste shvatili jučerašnju fudbalsku metaforu, onda vam je jasno da se politička borba protiv jedne brojne, disciplinovane i dobro organizovane političke partije - kakva SNS jeste - može voditi samo na dva načina: ili (bar približno) isto toliko brojnom, disciplinovanom i dobro organizovanom političkom partijom (bolje više njih) ili revolucionarnim putem.

Spisku srpskih strahova - strahovima od promaje, Zapada, Vučića, pomračenja Sunca, etc - pridružio se, izgleda, i strah od politike.

Tamo negde oko 1850. godine pretprošlog veka izvesni je Lapovac (Milutin, čini mi se, mrzi me da proveravam) na sednici ondašnjeg Praviteljstvujuščeg sovjeta predložio da se "pobiju svi pismeni ljudi u Srbiji jer takvi samo prave buntove".

Vidim juče da se Miša Brkić žestoko uzibretio nad prednovogodišnjom izjavom Jove Bakića da će Vučiću, ko biva, suditi revolucionarni, a ne redovni sud.

Poranih u utorak drugog januara, siđoh do reke, na obalu Podfamoznog - umal ne napisah "donjeg" - sveta, da divnim stvorenjima čestitam ovu poprilično polovnu novu godinu i da, uzgred, vidim šta sanjaju i šta im se događa, kad imadoh šta i videti - 64 (i slovima šezdeset četiri) komentara.

Prijatno se u iznenadih kad u subotu, u TV izveštaju sa protesta, ugledah transparent koji na kome je pisalo "nećemo samo promenu vlasti, hoćemo promenu sistema", tako nekako.

Pre nego što zađem u sitna crevca osnivanja Nove Demokratske stranke, imam za vas jedno pitanje iz opštetehničkog. Šta mislite kako funkcioniše baterija koja ima veoma snažan pozitivni pol, a čiji je negativni pol dibidus "prazan".

Srbija je Obećana zemlja neuravnoteženosti "svih boja". To nije posledica loših politika nego loše psihologije, stoput sam to ovde napisao.

Naređenje "odozgo" - ili pokušaj uvlačenja u Gornje Dupe "odozdo", dibidus svejedno - saglasno kome su zaposlenici Aerodroma Beograd u radnoj obavezi da iz čekaonice uklanjaju zaboravljene primerke NIN-a, Vremena i pročih nenarodnjačkih publikacija, jedan je od pouzdanih znakova vremena da će nam realnost relativno skorih dana dati još jednu šansu.

Pre nego što zađemo u sitna crevca - a znamo da su crevca, pogotovo debela, prepuna neprijatnih sadržaja i klozetskih metafora - sledi pitanje od 150.000 sendviča.

Prepiska "na relaciji" - čitaoci Danasu, Danas čitaocima - žestoko se bogme intenzivirala, pisma lete i tamo i vamo, pa je tako u jučerašnjem broju objavljena poslanica publiciste Rajka Đurića naslovljena "Vlada u senci".