Site name

Oktobarske lekcije

Bauk jubileja Oktobarske revolucije kruži Evropom. Pre ravno stotinu godina, po astronomski tačnijem kalendaru, radnici i seljaci su uzeli vlast u svoje ruke, te započeli niz krupnih, dalekosežnih i raspamećujućih društvenih promena.

29

Piše: Aleksej Kišjuhas

05. novembar 2017. 09:00

Oktobarske lekcije

U pitanju nije bilo samo "deset dana koji su uzdrmali svet", već i fenomen koji je promenio tok ljudske istorije. Pa ipak, vek kasnije, "Crveni oktobar" se najčešće opisuje uz otklon, podsmeh i podozrenje, ili pak uz otvorenu mržnju i nagi prezir. Za jedne, događaji iz oktobra 1917-te bili su jedna naivna utopija i neuspeli eksperiment, a za druge situacija u kojoj su krvoločni i bezbožni komunisti, predvođeni nemačkim špijunom Lenjinom, uveli mater Rusiju u diktaturu i vaskoliko zlo i naopako. A kako je to zaista bilo?

Pre svega, carska Rusija je bila jedna zaostala i odvratna zemlja. Pre revolucije, 85% stanovništva Rusije činili su seljaci, a kmetstvo i feudalizam su ukinuti tek 1861. godine. Većina ljudi bila je nepismena, koristili su drvene plugove, i živeli u bednim kolibama koje su delili sa domaćim životinjama. Carska Rusija je počela da se industrijalizuje tek oko 1890. godine dok je, poređenja radi, u Londonu te godine počeo da radi metro, odnosno podzemna i električna železnica. U političkom smislu, Rusija je bila brutalna autokratska država koju je vodio car i koji je imao apsolutnu i neograničenu moć i posedovao je sve u zemlji. Ovakav patrimonijalni režim predstavljao je najekstremniju vrstu autokratije, uz ogromni policijski aparat koji je služio jedino tome da progoni opoziciju, suzbija nerede i guši pobune. Dakle, i pre Staljina i njegovih, carska Rusija bila je prototip moderne policijske države, bez demokratskih institucija i izbora, slobode govora i okupljanja, uz progon političkih disidenata i etničkih i verskih manjina. S tim u vezi, zaboravlja se da je bogomoljački car Nikolaj II, kojeg su komunisti bili streljali sa familijom i sitnom decom, bio jedan brutalni tiranin i zlikovac. Na primer, u januaru 1905. godine, careva vojska je na mirne demonstrante otvorila vatru i tom prilikom ubila najmanje 4000 ljudi. A bio je i član, zaštitnik i finansijer antisemitskog "Saveza ruskog naroda", zločinačkog udruženja koje je organizovalo pogrome hiljada Jevreja. Jednostavno, "crveni banditi" poput Lenjina, Trockog i drugova nisu zatekli divnu, liberalnu, demokratsku, bogobojažljivu i kapitalističku zemlju građanske klase koju su podlo požurili da sruše – ne, srušili su autokratsku, bednu, zaostalu, nepismenu i polufeudalnu diktaturu. A šta je bilo posle?

Prvo, odmah nakon Oktobarske revolucije, Lenjin je povukao Rusiju iz Prvog svetskog rata. Uz visoku cenu u pogledu teritorija i ratne odštete, ali sa jasnim moralnim stavom da je rat zločin u kojem vladajuće klase šalju milione radnika u smrt. Zatim, samo četiri dana nakon revolucije, uvedeno je osmočasovno radno vreme i legalizovano je preuzimanje zemlje i fabrika od strane seljaka i radnika. Dolazi do masovne emancipacije građana, koji su uključeni i u planiranje i unapređenje proizvodnje, uz ustavom zagarantovana prava na odmor, bolovanje i porodiljsko. Ukinuta je smrtna kazna u vojsci, država i obrazovanje su odvojeni od crkve, a doneti su i propisi o slobodi veroispovesti (čime je okončana represija nad Jevrejima). Takođe, uvedena je univerzalna i besplatna zdravstvena zaštita, zbog čega je ubrzo prepolovljena stopa smrtnosti dece, a njihova prosečna visina se uvećala za 3 cm. Pojava tuberkuloze smanjena je za 83%, a sifilisa za 90%, iako je dotična boljka najverovatnije odnela Lenjinov život. Vlast je neposredno nakon revolucije prešla u ruke "sovjeta" ili saveta koje su činili seljaci, radnici, omladina, inteligencija i ostali, što je bio impresivni primer "revolucije odozdo" i demokratskog (samo)upravljanja. Najzad, nova država, "Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika" u svom imenu nije imala nijednu geografsku ili etničku oznaku, prva himna je bila "Internacionala", a i Lenjin i Trocki su beskompromisno branili principe internacionalizma, umesto patrijarhalnog i uskogrudog nacionalizma.

Jedna od najprogresivnijih politika revolucionarnih vlasti bila je emancipacija žena u svim oblastima života, u radikalnom raskidu sa patrijarhalnim praksama carističkog režima. Dok su sifražetkinje uveliko demonstrirale po Evropi i Americi, žene su u Sovjetskom Savezu dobile jednaka politička prava, jednakost pred zakonom, i brojne mogućnosti da se i u realnosti ili praksi ostvare kao ravnopravni članovi društva. Zakonom je propisana jednakost zarada za muškarce i žene, kreirana je mreža besplatnih jaslica i obdaništa (kako bi žene mogle da postanu deo radne snage), vanbračna deca su dobila jednaka prava, ukinuta su sva pravna ograničenja za abortus i razvod braka, i dekriminalizovana je homoseksualnost. Direktor Moskovskog instituta za polno zdravlje je tim povodom još 1923. godine izjavio: "Sovjetsko zakonodavstvo objavljuje apsolutno nemešanje države i društva u polna pitanja građana. U vezi sa homoseksualnošću, sodomijom i drugim oblicima seksualnog zadovoljstva koji se u evropskom zakonodavstvu smatraju kršenjem javnog morala, sovjetsko zakonodavstvo ih posmatra jednako kao i takozvane 'prirodne' odnose".

Nakon revolucije, stopa rasta sovjetske industrije bila je galopirajućih 18% godišnje, zbog čega je donedavno polufeudalna Rusija po stepenu industrijalizacije ubrzo sustigla zemlje Zapada. U pitanju je bio nezabeleženi i verovatno najveći napredak produktivnih snaga neke zemlje u istoriji. Za 50 godina, Sovjetski Savez je devetostruko uvećao svoj BDP i nametnuo se kao privredna velesila, praktično bez nezaposlenosti ili inflacije. U Rusiji su do revolucije, od 150 miliona ljudi, samo oko 4 miliona činili industrijski radnici, što znači da je ova zemlja bila zaostalija od današnjeg Pakistana. Za samo dve decenije, izgrađena je moćna industrija uz nezapamćeni rast nauke i tehnologije. Uostalom, nekada duboko zaostala carska Rusija, potučena u Rusko-japanskom i Prvom svetskom ratu, vojno je porazila nacističku Nemačku u svetskom ratu broj dva, postavljajući crveni barjak sa srpom i čekićem na Rajhstag. Zatim je sama stvorila nuklearno naoružanje, u Zemljinu orbitu lansirala prvi veštački satelit ("Sputnjik", 1957. godine), i poslala prvog čoveka i prvu ženu u kosmos, Jurija Gagarina (1961) i Valentinu Tjereškovu (1963).

Otuda je možda najvažnija "oktobarska lekcija" ona koja se tiče obrazovanja. Uvedeno je obavezno i besplatno obrazovanje za mušku i žensku decu uzrasta od 3 do 16 godina, uz masovne kampanje opismenjavanja. Pre revolucije, samo 40% stanovništva (i 16% žena) je znalo da čita i piše. Boljševici su odmah distribuirali na stotine hiljada tekstova i pamfleta po selima, fabrikama, kasarnama i ulicama, što su građani gutali kao votku ili bombone. Uz to, boljševici nisu delili bajke, basne i ideološke manifeste, već filozofiju i ekonomiju, Tolstoja, Gogolja i Gorkog. Broj škola se udvostručio već u prve dve godine nakon oktobra 1917., u školu su prvi put ravnopravno išle i devojčice, a uvedeni su i programi učenja za decu sa invaliditetom. Do 1970-ih godina, pismenost je dostigla 99.8%, što je bilo više od Sjedinjenih Država, Francuske i Italije, a svaka četvrta knjiga, učenik, doktor i istraživač na svetu dolazili su iz Sovjetskog Saveza. Broj žena sa visokim obrazovanjem je skokovito rastao od 28% (1927. godine), na 43% (1960) do 49% (1970), a jedine tadašnje zemlje sa više od 40% fakultetski obrazovanih žena bile su Finska, Francuska i Sjedinjene Države. Konačno, zbog straha od Oktobarske revolucije u svom dvorištu, radnička i građanska prava se dramatično uvećavaju i u kapitalističkim zemljama Zapada, ali i po sličnim revolucijama širom sveta, zbog čega Lenjinu i ekipi cela planeta duguje mnogo toga progresivnog i dobrog.

I zato, pre nego što svesti prizovemo Staljina, kulake, gulage, Čeku i ostalo zlo i naopako, valja se prisetiti i ovih oktobarskih lekcija. Kao i razumeti da je staljinistički režim bio karikatura socijalizma i sama antiteza onom režimu koji su stvorili boljševici 1917. godine. Pošto je Staljin ugasio demokratske sovjete i fizički eliminisao "staru gardu" boljševika, uz potonje potoke krvi, zločina i zlodela. Ali, ne zaboravimo da je u danima, nedeljama i mesecima nakon Oktobarske revolucije, usledio uragan krupnih društvenih promena koji je do temelja oduvao carističke, seljačke, patrijarhalne, klerikalne i bolno zaostale društvene institucije. Dok upozorava i onespokojava to što su se u današnju Rusiju vratile te iste mračne i reakcionarne sile – oligarsi, špekulanti, tajkuni, pravoslavna crkva, rasizam, nacionalizam, homofobija, trgovina ljudima, nezaposlenost, nejednakost i zatucanost. I baš zbog ove dubine, širine i snage revolucionarnih procesa, liberali i konzervativci gledaju u taj metež ili gužvu i poručuju: polako, ne zanosimo se snovima o boljem i pravednijem društvu! Treba nam jedna umerena, razborita, trezvena, reformska i posve mirna politika! Iako je, zahvaljujući Oktobarskoj revoluciji, za izuzetno kratko vreme i gigantskim koracima, jedno društvo u istoriji hrabro prešlo put od drvenog pluga do tenka i satelita, i od nepismenog seljaka na njivi, do prvog astronauta u svemiru. Simpatisali boljševike, komuniste, levičare uopšte, ili ne, temeljna lekcija Oktobarske revolucije ostaje sledeća: siromašni radnici i seljaci, obespravljeni i ugnjetavani građani, mogu da sruše nazadni, autokratski režim bogate manjine, u ime boljeg i pravednijeg sveta i života za sve. I, još važnije, mogu da krenu putem ubrzane transformacije i modernizacije svoje države i društva, kao i sopstvenog svakodnevnog života. Kad razum zagrmi u svom gnevu, to je lekcija koju ne smemo da zaboravimo.

povezane vesti

Vakcine i činjenice

32

Piše: Aleksej Kišjuhas

Asteriks u istoriji

23

Piše: Aleksej Kišjuhas

komentari (29)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

bogdan trojkaš

05. novembar 2017.

Sjajan i gotovo proročki tekst. Bravo i hvala g. Kišjuhas!

IME I PREZIME - poznato autoru

05. novembar 2017.

Kapa dole autoru za ovakav tekst. Steta samo sto je BAUK dozvolio da ga AVETI danasnjice - progutaju.

jamafuko

05. novembar 2017.

Dok bejaše socijalizma ni kapitalizam ne beše tako krut. A biće sve krući i krući - na kraju će i on pući - ako se ne promeni.

Internacionalista

05. novembar 2017.

Covece,ostao sam bez texta, kojim ti informacijama raspolazes,svaka cast hrabri covece rip.

lola

05. novembar 2017.

Ali rukopolaganje dole je najeftinija zabava za raju. Tako im Nikolaj samodržac pomogo.

Tasa

05. novembar 2017.

Sve receno, nema se sta dodati. Briljantno! Bravo!!!

Slavko Petrov

05. novembar 2017.

- Pa ipak, vek kasnije, "Crveni oktobar" se najčešće opisuje uz otklon, podsmeh i podozrenje, ili pak uz otvorenu mržnju i nagi prezir. Ova rečenica je za starije čitaoce jedina nova ili za one koji su umrli, nedočekavši stogodišnjicu revolucije, jer sve ostale su im bile poznate, a zašto je to tako, Bog Sveti zna. Eto, Rusija nije obeležila jubilej, čak se i Putin pita, zašto bi. Slično je i sa SFRJ, državom koja će još dugo prednjačiti, možda i čitav vek u odnosu na zaostalu Srbiju, na primer, mada važi i za ostale. Oni, koji se stide ili mrze svoju prošlost, nisu zreli za budućnost, štaviše, uveren sam da su pokondirene tikve i ništa drugo. Promene su bile potrebne kao i svuda na svetu, ali promene koje donose napredak, a ne zaostajanje. Pa, pogledajte šta i kako živimo tri zadnje dekade. Što kaže Peca Popović, bilo je dobrote i ljubavi, a danas ih nema. Dodajem, i što šta drugog, ekonomije, kulture i morala, pre svega.

Milenko Medjed

05. novembar 2017.

Dagi moj Aleksej, bi ovo mnogo lepo sto ste napisali,, podboceno statistikom, koja nije valjda krivotvorena, slicna je i nekad nasoj a i kineskoj, koju i Ameri nevoljno ali nuzno citiraju.jer je to tacno. Nego, vrata raja se bezobrazno i survo udaljise i zabravise. Raspade se SSSR, nesta ga sa zemljopisnih karata. U Rusiju se vrati najgori kaptalizam sto postoji, bez pravila i zakona.Ponovo sirotinja i oni drugi,,ponovo nepismenost ponovo bolesni sto se lece ca- jevima, bioenergijom, magijom i vrackama. Domete Oktobra niko vise tamo javno i ne spominje.Iz Kremlja stizu glasovi da se ova jubilana godisnjica velikog oktobra nece ni proslavljati jer vele zbog cega.U stranim (zapadnim) udzbenicima istorije procitao sam da je Sovjetski savez 1939.imao produkciju vecu nego cela Evropa a manju od americke.Kako sve to propade lako i brzo bez glasa protiv (kao i kod nas)Iz komunista izlegose se tajkuni i oligarsi, otese sve, iznesose novac napolje i narugase se svima. Ko vam kriv kad ste glupii neznate. Kafanska filozofija kaze ovo je normalno a ono je nemoguce i ne privlacno. Gde ima da svi imaju?.Devedesetih samo je profesor M: Zivotic kod nas verovao da je moguce, a neki profresori sto su nas 68. uveravali da jos moze levlje od Tita Postase. vodeci medju njima nacionalistima, prikljucise se trenutku i trendu.Sad su i oni protiv proslave Oktobra. Neki, vidim sad piskaraju o Marksu nesto zmirkajuci i tiho.Ipak Oktobar je perspektiva a ukradeni bazen pred kucom i Ferari u avliju samo epizoda.Dug je put do perspektive a mozda ce da bude i krvav.Kisjuhas citam vas redovno i svaki put nesto naucim. U zdravlje mi ostajte.

Eva

05. novembar 2017.

Socijalizam i njen stariji brat komunizam su dve nazadne ideologije koje samo stvaraju lenjost, siromastvo, patnju i smrt. U Kini u kojoj je kako neki kazu uspeo komunizam, su zaboravili da je za vreme kulturne revolucije umrlo i ubijeno preko 50 miliona ljudi. Toliko o tom "uspelom" komunizmu, koji danas licu na vise na kapitalizam a ne komunizam. To he zaostala ideologija u kojoj svako ko misli slobodno i drugcije je mucen i ubijen. Ideologija u kojoj se na ne demokrstski nacin diktatori vladaju i bahate se dok narod pati u siromastvu, neuhranjenosti, bez osnovnih ljudskih potreba. I tako dalje... Kapitalizam mozda nije idealno uredjenje, ali je najbolje od svih postojecih. To je uredjenje u kojem najbolji i najinteligentniji pobedjuju svojim radom, a ne tudjim. Kapitalizam je uredjenje u kojem se ljudi nagradjuju za svoj rad, a ne da produkt svog postenog rada dele sa gomilom neradnika, kao u socijalizmu.

Miodrag iz Peći

05. novembar 2017.

@ Eva. Potpisujem!

Slavko Ferensek

05. novembar 2017.

Besramno zmurenje pred ukupnim ucinkom crveno-krvavog oktobra. I vi se posle pozivate na ljudska prava, na liberalne tekovine?? Za vas je samo srozana i upropascena Rusija dobra Rusija?? Vi ste neverovatan licemer. Sovjetski savez se raspao kada je taj nakazni eksperiment iscrpeo sve ljudske i druge resurse, nemate nikakav moralni oslonac da pravdate tu ubistvenu revoluciju.

Milan Ilic

05. novembar 2017.

Neverovatno da u svetu nakon raspada Sovjetskog saveza još uvek ima zagovornika komunizma i socijalizma, totalitarnih sistema koji su ubili desetine miliona ljudi samo u svojim državama. Jel se to autor sprema da se preseli u Severnu Koreju? Da proveri na ličnom primeru emancipaciju radnika i žena i neverovatan privredni rast? Neka piše rubriku u Danasu sa lica mesta, iz zemlje koja još uvek, uz Kubu, neguje tekovine ovog "milostivog" sistema.

Orwell

05. novembar 2017.

Autor je naveo neke netacne podatke u tekstu npr. da je Sovjetski Savez razvio nuklearno oruzje sto nije tacno,njihov nuklearni program je rezultat rada KGB i spijunaze-slucaj Julius and Ethel Rosenberg pogubljeni 19.juna 1953 zbog spijunaze u korist SSSR.Optuzeni i osudjeni da su poslali plan i projekat nuklearne bombe takodjer planove za RADAR,SONAR i MLAZNI MOTOR.Totalitarni rezimi nikad i nista nisu izumeli i usavrsili samo su krali tehnologije sa zapada koristeci se spijunazom i korupcijom i to traje do danasnjih dana. Uzimajuci gore navedeno ocevidno da je autor malo promasio sa ovim tekstom nazalost.

***

05. novembar 2017.

Bože, kako je Eva glupa!! I jabuku je pojela iz čiste gluposti.

Mladen

05. novembar 2017.

Hajde redom. 1) Da li je revolucija donela demokratske institucije i izbore, ili su boljševici zazirali od istih (naročito kada su izgubili na izborima)? Jesu li doneli slobodu medija? (Baš jutros sam gledao dokumentarac na nemačkom ZDF-u, kažu – cenzura.) 2) Rusija je izašla iz rata zato što ga je gubila, zato što je narod gladovao dok su muškarci bili na frontu, a bogami i zato što su Nemci finansirali Lenjina, jer im je odgovarao građanski rat. A ako je rat zločin (što jeste), šta je onda internacionalizacija revolucije? Ko daje pravo nekome da oružjem, i to u drugoj državi, uvodi društveni sistem koji niti većina želi, niti je demokratičan? 3) Država i obrazovanje jesu odvojeni od crkve, ali su istovremeno povezani sa Partijom (koja je funkcionisala kao svojevrsna crkva). A i šta ima loše u tome da se narod opismeni bajkama i basnama umesto dosadnim političkim pamfletima? Tolstoj je u redu, ali se namerno zaobilazi činjenica da se on zalagao za nenasilan otpor (čak je inspirisao i Gandija, a ovaj kasnije MLK-a). 4) Ako su ekonomski i tehnološki napredak ciljevi koji opravdavaju nasilna sredstva, šta onda reći za Čile, gde je pučem zaustavljeno komunističko uništavanje ekonomije pod Aljendeom i uvedena diktatura praćena neoliberalnom “šok terapijom”, koja je posle par decenija (!) od Čilea napravila ekonomski i tehnološki najjaču zemlju Južne Amerike? 5) Nezaposlenosti nije bilo zato što je Majka Država svima nalazila posao, a inflacije nije bilo zato što su cene bile kontrolisane (što najčešće dovodi do manjkova – hleb je 3 dinara, ali ga nema). 6) U Indiji se 1919. dogodio masakr u Amricaru, što jeste dalo vetar u leđa revolucionarnim snagama, ali ta revolucija je bila striktno nenasilna, a i vođe koje je inspirisala (MLK, Aung San Su Ći, Otporaši...) su se razlikovale od terorista tipa Čea Gevare. Indija je duže čekala, ali je sve pošteno zaslužila, i zato danas ima i demokratiju i brzorastuću ekonomiju. (Ako se za 50 godina BDP poveća 9 puta, prosečna stopa rasta je 4,5%, a Indija danas raste brže, i to prirodno, kapitalistički, a ne tako što se sva akumulacija centralistički preusmeri u investicije u nešto što se posle pokaže kao nekonkurentno ili suvišno. Uostalom, uporedite Zapadnu i Istočnu Nemačku, po bilo kom parametru, i biće vam jasno. A i rast od 18% je razumljiv ako je baza blizu nule.) 7) Najvažnije od svega je ono što su rekli Gandi i MLK – ne samo da cilj ne opravdava sredstvo, nego sredstva oblikuju ciljeve. Istina i ljubav su te koje na kraju pobeđuju (koliko god to kolumnisti zvučalo patetično), a ne oružje, sila i jednoumlje.

Tasa

05. novembar 2017.

@Orwell Sovjeti su radili na projektu nuklearnog naoruzanja, pa je bilo samo pitanje vremena kada ce ga realizovati. Rozembergovi su bili zrtve hladnoratovske histerije. Danas i u Americi priznaju da je Etel nevina zavrsila na elektricnoj stolici. Klaus Fuks, je robijiao, kasnije pusten, a Robert Openhajmer, na koga se sumnjalo udaljen je sa projekta i u vreme Kenedija rehabilitovan.

Werner

06. novembar 2017.

Autor je u velikoj meri u pravu. Samo zaboravlja jednu stvar. Sav taj napredak se desio, ne za vreme internacionalisticke vlasti predvodjene Lenjinom i Trockim, nego za vreme izolacionisticke vlasti Staljina. I bas ta "karikatura socijalizma i sama antiteza onom režimu koji su stvorili boljševici 1917. godine" je najzasluznija za napredak SSSR-a: industrijalizacija, pobeda u ratu, nuklearni program, snazni razvoj nauke na univerzitetima itd. Jer Staljin odustaje od internacionalizma i snova o svetskoj revoluciji i krece da pravi snaznu izolovanu socijalisticku zemlju. Sa druge strane autor ne pominje ogromni neuspeli eksperiment sa obrazovanjem koji je naterao vlast da vrati klasicne caristicke gimnazije, naravno uz jednu znacajnu razliku, a to je dostupnost svim ljudima. Takodje ne pominje izuzetno los vojni kadar koji je bio tu samo zato sto je bio lojalan, a ne i sposoban. Sve dok prilike nisu naterale Staljina da postavi mlade sposobne generale, rat je tekao iz poraza u poraz za Sovjete. Cak je Staljin u medjuvremenu uvideo da mora da salje i popove na front da bi dizali moral vojnicima itd. Mnogo je sve kompleksije nego sto je autor rekao. Ne volim crno beli pogled na svet, ali jos medju nasim analiticarima ne naidjoh na suprotno.

Dragan

06. novembar 2017.

Oda komunizmu.Da li se moze predpostaviti sta bi se dogadjalo da nije bilo revolucije.Da li bi jedan narod ostao podeljen i posle 100 godina od revolucije?.Autor ne spominje Stolipinske reforme pre revolucije gde stope rasta privrede prelaze 10%.Uz sve neosporno pozitivne procese koji su se desili posle,,ne mozemo reci da se nije desila revolucija da bi sve stajalo na mestu.Najbolji primer su recimo Grcka ili Turska.

malo istorije i detalja

06. novembar 2017.

Ne znam da li je "odvratna država" sociološki termin, jer sociolog nisam, ali vidim da autor pravi ozbiljnu istorijsku grešku. Lenjin i boljševici svojim državnim udarom nisu srušili carski režim već Kerenskog. Carski režim je pao još u martu kad je izvedena građanska revolucija.

Vilogorski

06. novembar 2017.

Izrok i posledica Što nam se ovo i ovako dešava? Staljin kao istorijska nužnost Da li male političke promene mogu izazvati velike istorijske zaokrete? I. Princip stabilne države: Što je narod zadovoljniji to je država stabilnija a vladar autokrata bezpotrebniji, primer Švetske. II. Princip haotične države: Što je narod nezadovoljniji institucije bivaju nefunkcionalnije, država neuređenija, valadar da bi održao funkcionisnje državne uprave mora biti autokratičniji, primer Srbije Što klizimo od lošeg ka gorem? Naš problem smo MI.....Mi smo ti koji treba da se lečimo.......Kad se izlečimo od mitomanije može da dođe neki nacionalni apsolutista i da nas uvede civilizovano među narode. Za naše sadašnje stanje nisu krivi ni Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić ni Vučić oni su posledica stanja u kojem je se nacija nalazila. Uzroci sveopšte srpske bezidejnosti je nedostatak ideologije. Oni su kao lideri žrtve sveopšteg glumatanja, lažnog patriotizma, lažne vernosti vođama, lažnih pohvala, lažnih zaklinjanja, lažnih kukumakanja i lažnih hvalisanja. Sva ta purpurno šljašteća laž ima samo jedan cilj- Ništa ne menjati. Ništa se ne dobija smenom kurte da uzjaši murta. Sistem iz korena treba menjati. E to neće niko jer i vrabcima na grani je jasno da se mora platiti veliki ceh. E tu veliku odgovornost koju neće niko da nosi u budućnosti na sopstvenoj grbači. Nema više Brankovića, a Branković se upravo traži. Mi nikad nismo imali pravog apsolutistu koji bi prevrednovao sve lažne vrednostu i državu postavio na zdrave temalje koji mogu izdržati test vremena koje dolazi. Zato je danas vladati lako jer se čeka dolazak spasitelja koji nikad neće doći u onom svetlu i sa onom moći koje mi očekujemo.Nama treba prosvećeni tiranin - apsolutista a redovno dobijamo tirane seljačine. Zato Srbija i ne može da se popravi nego sad mora da se sruši do temelja i gradi iznova. Ataturk je bio prosvećen i shvatao je gde je problem Otomanske imperije - u džiberima koji su imali moć i vlast pa ih je eliminisao i napravio tursku državu od bolesnika na Bosforu.

Maja

06. novembar 2017.

Mali se petlja gde mu nije mesto. To je ozbiljna tema i nije za skribomansko naglabanje samonazvanih kolumnista.

Dusan

06. novembar 2017.

Ne bih da stavljam muvu u Vašu supu, ali... Nije li GULag kroz radne logore, koji su osmišljeni upravo u tom, po Vama progresivnom komunističkom sistemu koji je uveo Lenjin, proveo više od 14.000.000 ljudi, od kojih je više od milion umrlo? Pri tom, ovo su samo zvanični podaci, a tačan broj je nemoguće saznati. Ako je za Vas zlikovac, ludak i čovek kog su do Rusije dovezli u blindiranom vagonu oličje progresa Rusije, onda imate ogroman problem sa percepcijom.

Miodrag Stojanovic

06. novembar 2017.

Mrtva usta ne govore... pa tako nema ko da se obrati javnosti u ime stotina miliona zverski istrebljenih Rusa, Kineza, Koreanaca i ostalih zrtava najveceg zla u istoriji - komunizma. Bas se vidi po komentarima, koliko je lako dovesti u zabludu "u komunizmu opismenjene" ljude i na ovim prostorima. Stvarno se treba pridruziti onima u Evropi koji se protive izjednacavanju fasizma i komunizma. To nikada ne moze da se izjednaci, komunizam je beskonacno puta gori i pogubniji sistem i najgori virus covecanstva. Bez premca do sada.

Ana

07. novembar 2017.

Kao što danas postoji komunistička Kina, jednopartijski sistem i autokratska vladavina paralelno sa tržišnom ekonomijom, isto tako je moguća socijalno osveštena demokratija, tržišna ekonomija i "obuzdan" kapitalizam tako da se moć korporacija značajno oslabi. Moguća je pravednija raspodjela dohotka. Unapređenje ovog sadašnjeg sistema. Besplatno obrazovanje, zdravstvena zaštita, nauka koja nije usmerena samo tržišnim profitom. Mislim, zašto se ograničavati na neke istorijske forme komunizam vs kapitalizam, mnoštvo je varijacija. Kišjuhas ima odličnu poentu. Socijalizam je možda kao projekat propao, ali imao je ideje vredne borbe i novog iznalaženja načina njihove realizacije. U nekim novim okvirima karakterističnim za aktuelno stanje stvari.

Miljan Veljović

07. novembar 2017.

Читајући текст и коментаре закључујем да је ретко ко икад нешто више прочитао од неких "општих" текстова, колумни или брошурица које су писали они који никад нису прочитали ни једну целу књигу од Маркса, Енгелса или никако од Лењиња! Како другачије протумачити то ситнобуржоаско лупетање о слободи и правима грађана у било којој држави, па и "најдемократскија буржоаска република је само диктатура владајуће класе над радним и експлoaтисаним класама"! Кад разумете шта је држава, а прочитајте мало "Државу и револуцију", онда ћете схватити и како су ваше мисли о тобоже демократској либералној грађанској држави чиста малограђанска глупост, а то видимо најочитије сада кад је криза монополског капитализма - империјализма на врхунцу! Видим да неки пишу малограђанске ставове о рату као злочину, тобоже да је револуција увезена из друге земље и да не може бити праведна ако се увезе! Питам да ли знате ко је увезао Париску Комуну, прву радничку револуцију и по некима прву државу?! Не знам да ли сте уопште чули за Базелски манифест, а камоли да знате став бољшевика о будућем империјалистичком рату. Ко је био против рата и гласао према манифесту ако не само истинити револуционарни најдемократскији чланови радничког покрета, а то тада само бољшевици, српски социјалисти, мало бугара и неколико Холанђана! Нека Ева у кометару пише: "Капитализам.., To je uredjenje u kojem najbolji i najinteligentniji pobedjuju svojim radom, a ne tudjim. Kapitalizam je uredjenje u kojem se ljudi nagradjuju za svoj rad, a ne da produkt svog postenog rada dele sa gomilom neradnika, kao u socijalizmu." Да није можда ово она прва Ева, па да није чула за монополски капитализам и за податак који износи сама најкрупнија буржоазија у Давосу, да 8 људи поседује 50% светског богатства, пре неку годину било их је 86! Не знам само да ли је глупа или идиот у античком смислу кад пише да тих осам (8) људи може својим радом да освоји толико богатство?! Е зато је нови рат неизбежан, класна борба између најкрупније буржоазије за вишком вредности доводи до њега а не никакви појединци, ма био он Лењин, Стаљин или како малограђанштина воли да упоређује и Хитлера са овим револуционарима! Никакви малограђански позиви на пацифизам нису спечили крупну буржоазију да уведе у рат милионе, „радни и експлоатисани народ“. Али Лењин их је уз помоћ радника и сељака извео из блата ровова и увео у њихове фабрике и на њихове њиве да не би крварили за профит оних најкрупнијих буржуја света, оних по вама "мученика", оних 8 који сами праве гулаг на светском нивоу јер поробљавају 7 милијарди становништва планете! Имајући у виду да је револуција прошла без крви, било неколико погинулих, видим да многи никад нису разумели да су 30000 Парижана у крвавој мајској недељи убијали буржуји Французи и Немци који су до тада ратовали, а тако исто и радне класе Русије, убијају буржуји света, Руси, Американци, Јапанци, Енглези, Французи...18 земаља империјализма, понављам буржуји од 1918. и грађанског рата кога су они хтели за повратак концесија и експлоатације! То нећете да видите и кад спомињете и Стаљина, који је израстао из тог грађанског рата и борбе за опстанак најмлађе и најдемократскије државе која је хтела да заврши рат профита! Не демократске државе у буржоаском смислу, него у револуцинарном, оно што је Комуна била усавршили су Совјети! Она 72 дана када су се Париски радници "уздигли на небо" су замениле 72 године, а следећи облик удруживања "На место старог буржоаског друштва с његовим класама и класним супротностима ступа удруживање, у коме је слободан развитак сваког појединца услов слободног развитка за све." ће трајати знатно дуже. Малограђани који често виде и неки цитирају само овај други део цитата, нестају у фази монополског капитализма и постају "револуционарни с обзиром на свој будући положај"! Зато читајте, па покушајте да разумете ако вам то ваше друштвено биће дозволи! Знам ја да је ситнабуржоазија пуна мржње према црвеном Октобру, али не будите есери и мењшевици кад видите да је класна борба најкрупније буржоазије на врхунцу! Социјалдемократе, не будите "брат близанац фашизма", који је увек у историји издао револуционарни раднички покрет, и немој да вам садашњи и прошли положај вашег друштвеног бића буде испред будућег, пролетерског који је неминован у овој фази буржоаског начина производње! Очекује се нова револуција, а кад ће не знамо тачно! Нека Ева пише: "Капитализам.., To je uredjenje u kojem najbolji i najinteligentniji pobedjuju svojim radom, a ne tudjim. Kapitalizam je uredjenje u kojem se ljudi nagradjuju za svoj rad, a ne da produkt svog postenog rada dele sa gomilom neradnika, kao u socijalizmu." Да није можда она прва Ева, па да није чула за монополски капитализам и за податак који износи сама најкрупнија буржоазија у Давосу, да 8 људи поседује 50% светског богатства, пре неку годину било их је 86! Не знам само да ли је глупа или идиот у античком смислу кад пише да тих осам (8) људи може својим радом да освоји толико богатство?! Е зато је нови рат неизбежан, класна борба између најкрупније буржоазије за вишком вредности доводи до њега а не никакви појединци, ма био он Лењин, Стаљин или како малограђанштина воли да упоређује и Хитлера са овим револуционарима! Никакви малограђански позиви на пацифизам нису спечили крупну буржоазију да уведе у рат милионе и те ситне буржоазије и радних класа. Али Лењин их уз помоћ радника и сељака извео из блата ровова и увео у њихове фабрике и на њихове њиве да не би крварили за профит оних најкрупнијих буржуја света, оних по вама "мученика", оних 8 који сами праве гулаг на светском нивоу јер поробљавају 7 милијарди станоовништва планете! Имајући у виду да је револуција прошла без крви, било неколико погинулих, видим да многи никад нису разумели да су 30000 Парижана у крвавој мајској недељи убијали буржуји Французи и Немци који су до тада ратовали, а тако исто и радне класе Русије, убијају буржуји свете, Руси, Амери, Јапанци, Енглези, Французи...18 земаља империјализма, понављам буржуји од 1918. и грађанског рата кога су они хтели за повратак концесија и експлоатације! То нећете да видите и кад спомињете и Стаљина, који је израстао из тог грађанског рата и борбе за опстанак најмлађе и најдемократскије државе која је хтела да заврши рат профита! Не демократске у буржоаском смислу, него у револуцинарном, оно што је Комуна била усавршили су Совјети! Она 72 дана када су се Париски радници "уздигли на небо" су замениле 72 године, а следећи облик удруживања "На место старог буржоаског друштва с његовим класама и класним супротностима ступа удруживање, у коме је слободан развитак сваког појединца услов слободног развитка за све." ће трајати знатно дуже. Малограђани који често виде и неки цитирају само овај други део цитата, нестају у фази монополског капитализма и постају "револуционарни с обзиром на свој будући положај"! Зато читајте, па покушајте да разумете ако вам то ваше друштвено биће дозволи! Знам ја да је ситнабуржоазија пуна мржње према црвеном Октобру, али не будите есери и мењшевици кад видите да је класна борба најкрупније буржоазије на врхунцу! Социјалдемократе, не будите "брат близанац фашизма", који је увек у историји издао револуционарни раднички покрет, и немој да вам садашњи и прошли положај вашег друштвеног бића буде испред будућег, пролетерског који је неминован у овој фази буржоаског начина производње! Очекује се нова револуција, а кад ће не знамо тачно!

Mladen @ Miljan Veljović

07. novembar 2017.

Uh, čoveče, kao da čitam Milana Radanovića, ali na ćirilici. Ne znam, nekako mi se sviđa da budem i malograđanin i menjševik, ako to podrazumeva pacifizam, nenasilje, umerenost i građanske slobode. Nisam se jednostavno dovoljno interesovao za boljševike da bih o njima čitao u istom obimu kao ti (budući da sam ih smatrao, kao i sada, za siledžije), što ne znači da o tome neću čitati (hvala na referencama), ali nisam primetio da si negde ponudio ozbiljniju uzročno-posledičnu vezu (“a to vidimo (!?) najočitije sada kad je kriza monopolskog kapitalizma - imperijalizma na vrhuncu”). Takođe, ako su boljševici toliko bili u pravu, zašto nisu dozvoljavali slobodne medije? (Čak su i pisce progonili - Pasternaka, Šolohova, “you name it”.) Zatim, jedno je ako revolucija nastane “iznutra” kao posledica protoka informacija, a drugo je ako se pomaže spolja, i to oružjem i/ili vojskom. (Zato je 5. oktobar dan za ponos, a kopnena invazija bi samo pogoršala stvari.) Što se tiče Evinog komentara, vidi se da je ona libertarijanac i ja takve stavove uglavnom ne delim, ali u određenoj meri je u pravu. (Amerika i Srbija su potpuno drugačije priče, njima je potrebno više socijaldemokratije, a nama više privatnog sektora, ali i jakih institucija). Osim toga, postoje ljudi kao Edison i ljudi kao Tesla (npr. Stiv Džobs vs Denis Riči), ali obojica (tj. četvorica) su izabrali da žive u kapitalističkoj zemlji. U tom delu se slažem sa Evom. Što se tiče osmorice najbogatijih, ja razumem da svaki rat ima svoje profitere, ali Bil Gejts i Voren Bafet nikakav rat nisu uzrokovali. Uostalom, revolucija koju ti priželjkuješ je ona nasilnog tipa, dok se u istom trenutku u Americi osećaju talasi nenasilne revolucije koju je pokrenuo Berni Sanders i koja je inspirisala progresivce u ostatku sveta na način na koji Putin i Orban nikada neće umeti. Ali najviše od svega mi je sporna tvoja ideja da je novi rat neizbežan (eto šta nasilje učini od čoveka). Nije, ako su ljudi razumni i dobro informisani, a u doba interneta su tačne informacije dostupnije nego ikad. (P. S. Prijateljska preporuka za čitanje: govor Martina Lutera Kinga “Loving your enemies”, posebno deo o komunizmu.)

Миљан Вељовић

08. novembar 2017.

За Младена: Ово је горе грешком копиран део коментара јер се понавља, а за тог Милана не знам ко је. Видим да ниси разумео моје објашњење, поготово око рата и узрока рата, али мислим да је то незнање под утицајем општег система образовања које је у свакој држави класног карактера, па тако и код нас и у свету. Иако спомињеш слободу информација никад ниси чуо да су од свих партија у свету пред Први светски рат само бољшевици и српски социјалисти и мало бугарско лево крило "тијесни" гласали у парламентима против рата и ратних кредита, а на основу Базелског манифеста 1912. Видиш кога ти називаш насилницима, уместо оне који су прави изазивачи пљачкашког рата око колонија, ти падаш на њихову пропаганду и „теорије“, па још и мени набацујеш због објашњења узрока да сам заговорник рата! Нису бољшевици били пророци, већ су на основу научног социјализма - марксизма знали да ће крупна буржоазија изазвати рат око колонија и екстрапрофита! Да ли си икад негде ишта чуо да је Лењин написао реферат "Пролетаријат и рат" 1. 10. 1914. где каже "Тако се од свих зараћених земаља само још Срби боре за национални опстанак"?! Или "ми не знамо рећи колико ће епоха империјализма трајати… можда ће таквих империјалистичких ратова бити неколико у будућности". Неће то да кажу ни много "угледнији“ професори и експерти јер су слуге владајуће класе и ето зашто ти после не разумеш моје речи. Ја сам донео закључке о рату који се већ води још пре 6-7 година, и имам студенте који су то слушали, али не треба ту велика памет, само анализа буржоаског начина производње. Е видиш, то ти не можеш да закључиш на основу свих информација које имаш јер су оне под утицајем буржоазије. Ето зашто насиље и рат није узроковано оним што ти мислиш, тобоже понашањем појединаца или учењем, то је оно малограђанско објашњене рата, већ објективним околностима развоја капиталистичког начина производње, односном кризом исте коју видиш, не знам да ли и осећаш?! (Наравно да ће буржоазија да ти прича како је криза због „похлепе“ и само финансијска и још много глупости.) Тај империјалистички рат су бољшевици хтели да избегну и да усмере све раднике против истинских непријатеља мира! Зато теби противнике рата и буржоазија као његов узрочник представља као насилнике. Да ли је експроприација експропријатора насиље или легитимна борба за живот?! Нема слободе медија у класном друштву, па још у фази кризе империјализма, то је идиотски и помислити, а камоли тврдити. Да није случајно та „слободна“ немачка тв станица објаснила зашто нема „слободних медија“ док траје грађански рат, тј. диктатура пролетаријата! Није хтела вероватно случајно споменути забрањивање листа „Форвардс“ немачких социјалдемократа у време рата, и забрану спомиња „класне борбе“! Слободни и независни медији су илузија малограђана, а то и видиш ако мало боље погледаш било какве извештаје америчких и било којих буржоаских медија о ратовима које води империјалистичка банда по свету, као и оно код нас што се заташкује и скрива око последица рата! Ето ти један од примера узрочно последичне везе, демократски значи владавина народа, а где то народ влада кад је власник свих средстава за производњу екстремна мањина. Шта је то демократски и либерално грађански у непризнавању референдума у Каталонији ако су то све „слободарске“ владе. А бољшевици су прокламовали слободу народа на референдум до отцепљења, да ли си и за то чуо?! Видиш да се прича да нестаје свуда средња класа, а неће да кажу да је то средња и ситна буржоазија која се пролетаризује због неминовне концентрације и центализације капитала, види код Маркса и Лењина поготову који је живео у овој фази капитализма! Ето ти још узрока рату, класна борба у оквиру крупне биржоазије, а још кад додаш и борбу ситне против крупне онда видиш противречности у оном да је држава свих грађана. Она има монопол за насиље, па је она и једина која спроводи насиље једне експлоататорске владајуће класе над оним експлоатисаним! Никакво наклапање о општем заједничком интересу не помаже кад је у питању профит, а можеш да замислиш онда екстрапрофит који је највећи управо у ратовима! Како каже онај Куста „Рат је најпрофитабилнија фабрика“ ;) Одужио сам, али морам још да те исправим око револуције која не настаје како ти кажеш “iznutra” kao posledica protoka informacija, a drugo je ako se pomaže spolja, i to oružjem i/ili vojskom.“ Научно Маркс, иако сам буржујског порекла (као и Лењин), објашњава „Na izvesnom stupnju svoga razvitka materijalne proizvodne snage društva dolaze u protivrečnost sa postojećim odnosima proizvodnje, ili - što je samo pravni izraz za to – sa odnosima svojine u čijem su se okviru dotad razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije.“ Нису бољшевици дошли споља, можда ако мислиш на долазак оних преко 300 протераних револуционара, интелектуалаца, више мењшевика, и других него и самих бољшевика натраг у Русију после буржоаске фебруарске револуције. Оних су производ развоја капитализма у Русији и свету, па су тамо и постали, а не знаш или нећеш да кажеш да је буржоазија света интервенисала споља да би угушила у крви оно што је промењено без велике крви, рекох неколицина мртвих у Петрограду у Октобру 1917. Буржоазија је хтела рат, а не бољшевици! А за 5.октобар не мораш да будеш поносан, то је само крајњи чин контареволуције која је почела давно, још 1948. ако си читао Резолуцију. Наравно, да је и ту било преплитања интереса више класа, и екплоатисаних радника, као и ситне буржоазије која је под утицаје крупне буржоазије Запада хтела да преузме власт од домаће буржоазије. Надам се да то разумеш, нешто слично као и фебруарска револуција, али овде није било оне после - пролетерске, што кажу није дошло до 6. октобра јер то они буржуји од 5. октобра нису никако смели да допусте јер би и они нестали као и Керенски и компанија! Ето да ти и научно покажем зашто није било 6. октобра. И још ниси схватио, никакав Гејтс и неки Бафет нису ти најбогатији, то су они за које никад и не чујеш, и не узрокују појединци ратове, то су буржоаске глупости, (као оно о Принципу) већ су „ратови само наставак политике другим (насилним) средствима“ па из монополског капитализма може да изађе само и такав империјалистички рат, као одраз непомирљивих супротности! А тај Сандерс не би ни био споменут у буржоаским медијима да је иоле окренут против буржоазије, већ он служи да као њихов лакеј скрије суштину кризе целокупног капитализма, да би се бавили реформама, а не класном борбом! Морам да се насмејем на ово твоје „Nije, ako su ljudi razumni i dobro informisani, a u doba interneta su tačne informacije dostupnije nego ikad.“ Која класа контолише информације?! И да ти кажем да ту позивање на разум не игра никакву улогу, јер се све врти око вишка вредности, и да се због тога и воде ратови у империјализму, а не око неког позивања на неке вредности што је малограђанско наклапање и скривање суштине! Који то прогресивци у свету могу да спрече глад за екстрапрофитом западне буржоазије, и покушај отимања баснословних енергената Сибира?! Комунизам је бескласно друштво и није га нигде још било, тако да је смешно то што спомињеш Кинга који о томе мало зна, кад ни Лењин није могао! Видиш како интернет не пружа оно што мислиш да може! Поздрав

Mladen @ Miljan Veljović, ponovo

08. novembar 2017.

Vidim da je stvar daleko ozbiljnija nego što sam mislio. Čisto da jednu stvar pojasnim - u Americi postoje nezavisni, alternativni mediji (Democracy Now, The Young Turks, Secular Talk i sl.), koji prenose ono što "mejnstrim" mediji neće, i upravo su oni pomogli Sandersovom pokretu. Svi oni se finansiraju sitnim donacijama gledalaca odn. simpatizera. Za sve ostale teme nemam ni snage ni volje, a bogami ni vremena. Doviđenja...

Arhipelag.Isajevič

09. novembar 2017.

S tim u vezi, zaboravlja se da je bogomoljački car Nikolaj II, kojeg su komunisti bili streljali sa familijom i sitnom decom. Kako je divna ova rečenica, pa još sa sitnom decom, baš humano g. Kišjuhas.