Aleksej Kišjuhas

Naučnici u Srbiji možda nose bele mantile ili sakoe od tvida sa onim prišivcima ili zakrpama na laktovima, baš kao i njihove kolege po belom svetu. Ali ih država Srbija uredno oblači u plavi kombinezon. Drugim rečima, Srbija svoje naučnike transformiše u eksploatisani i otuđeni proletarijat nalik na radnike po mančesterskim fabrikama iz 19. veka.

Tresao se RIK, rodile se Dveri. Nakon višenedeljne Sage o Izborima i postkoitalnog stišavanja strasti, (pre)ostaje činjenica da su najveći pobednici najnovijih izbora zapravo dva aktivistička, parapolitička i samozvano antisistemska pokreta: Dosta je bilo i Dveri. S tim što u javnosti upadljivo nedostaje rasprava o ovom drugom.

U poslednje vreme demokratija je u Srbiji na lošem glasu. Ne radi se samo o najnovijim slučajevima problematičnog brojanja glasova, manipulacijama sa biračkim spiskovima, "bugarskim vozovima" i ostalom hohštapleraju na koji poziva aktuelna politička opozicija. Uostalom, ta je opozicija koja sada vapi za cenzusom, na isti način dodavala referendumske glasove za aktuelni Ustav, dok se glasovi sa Kosova decenijama već broje odokativno i po nahođenju.

Astronomija, kalendari i ljudski običaji su se ove godine poslagali tako da Prvi maj i Uskrs padaju na isti dan. U svakodnevnom iskustvu, oba praznika su krajnje sekularizovana i pomalo bizarna, pa čokoladni zečevi imaju veze sa Isusom tačno onoliko koliko i vikendaško prženje i ugljenisanje mesa na roštilju sa pravima radničke klase.

Danas se održavaju jedanaesti ukupno i osmi vanredni izbori. Dakle, u proseku po jedni na svake dve godine. Zašto svi ti izbori, političke partije, kampanje i prateće gužve uporno ne ispunjavaju očekivanja? Zašto se ta demokratija tako slabo prima ili izvrće na svoje naličje, a sve je generalno nikakvo, traljavo, skaradno i skrnavo?

Pradeda ovog kolumniste i sociologa je najverovatnije stradao u Jasenovcu. Đura Kišjuhas, poljoprivrednik, etnički Rusin i predratni komunista iz Ruskog Krstura ilegalno je bio organizovao partijsku i partizansku ćeliju u svom selu i okrugu. Uhapsile su ga okupacione vlasti, prebijali su ga i mučili u zatvoru, a zatim i osudili na smrt pred sudom u Budimpešti 1942. godine, kada je imao 38 godina. Presuda je zatim verovatno preinačena na doživotnu radnu robiju, nakon čega mu se gubi svaki trag. Porodica je decenijama sumnjala da je svoj život završio u bespućima Istočnog fronta gde je bio prinudno poslat da do smrti pomaže ratnim naporima nacista, verovatno i kao živi štit.

Nakon presuda Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu opšti je utisak da - niko nije zadovoljan. Prvo, nisu zadovoljne žrtve. A kako i da budu, kada im ni kazna za Karadžića, ni sloboda za Šešelja, neće vratiti zauvek izgubljenu decu ili muževe, kuće i imovinu, gradove i sela, kao ni godine života i blagostanja. Kada se prema zločincima ponaša birokratski racionalno, kada im se pristojno obraća sa "gospodine", i kada je sve u vezi sa njihovom krivicom politizovano i razvodnjeno do besvesti.

Prvo i osnovno, neka skokovito i s preponama odjebu svi koji potajno likuju pred najnovijim terorističkim napadom u Briselu, pred udarom na srce Zapadne Evrope i središte Evropske unije. Zatim, isto neka otpale oni koji te napade relativizuju ili opravdavaju na bilo koji način, u svojoj herojskoj borbi protiv Zapada i Evropljana, uniformisani u gaće i naoružani oštrim komentarima po internetu.

Zamislimo jednog momka koji se zvao, recimo, Karlo. Taj Karlo, sin uspešnog advokata, nije bio naročito dobar učenik u srednjoj školi, zbog slabog zdravlja ga je oslobodilo vojske, a sa 18 godina je na očev nagovor upisao Pravni fakultet. Međutim, nije revnosno polagao ispite, već je učio tzv. "životnu školu" - puno je pio i puno se tukao, uz trajne ožiljke. Bio je i kopredsednik jedne studentske družine posvećene kafanskom opijanju. Trošio je mnogo roditeljskog novca, zapadao u dugove, pisao je poeziju.

Da li se Zemlja okreće oko Sunca? Da li su čovek i druge žive vrste proizvod evolucije putem prirodne selekcije? Da li su drevni Egipćani izgradili piramide? Da li je na delu globalno zagrevanje? Da li stvari padaju zbog gravitacije? Da li je Napoleon poražen kod Vaterloa? Da li su vakcine spasile milione života? Da li je Zemlja okrugla? Da li je Milan Nedić bio fašista?

U dvočlanom domaćinstvu Kišjuhas (Aleksej i mačak Teodor Ruzvelt) sezona američkih predsedničkih (pred)izbora je praznik. Poput rakije ili heroina, ponoćne vangle sladoleda ili škembića za neke, posebna slast i jedno od mnogih grešnih zadovoljstava ovog sociologa i kolumniste su unutarstranačke i međustranačke televizijske debate potencijalnih predsedničkih kandidata preko bare. U pitanju je fantastični amalgam latinoameričkih telenovela, pevačkih takmičenja talentovane dečurlije i čiste gladijatorske borbe, zbog kojeg se uredno ostaje budnim po celu noć i zatim zadovoljno zeva ceo dan. Prateći program je, naravno, strastveno gutanje potonjih analiza, diskusija, komentara, reportaža i sličnog u vezi sa američkim predizborjem.

Svoje kolumne nikada ne pišem u prvom licu. S jedne strane, ovo je zato što mi je nekako pretenciozno i/ili nelagodno da otvoreno pišem šta sam ja to sad radio, gledao, mislio i zaključivao. Koga briga za to? S druge strane, ovo je i pomalo podla taktika. Jer ovakvim trikom kreiram iluziju objektivnosti i analitičnosti, odnosno svojevrsne distance od čitalaca i sveta. Zgodno, zar ne? Tačnije, svoje kolumne skoro nikada ne pišem u prvom licu - to učinim samo u veoma posebnim prilikama. I ovo je jedna od njih.

Biolog, geograf, antropolog i uopšte totalni naučni i publicistički genije Džared Dajmond sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) je u jednoj svojoj fantastičnoj knjizi preneo sledeću ilustrativnu anegdotu ("Svet do juče: Šta možemo da naučimo od tradicionalnih društava?"). Stigao je u izvesno planinsko selo na Novoj Gvineji da bi posmatrao i istraživao tamošnje ptice i živi svet generalno. U ovoj oblasti žive pripadnici tzv. "primitivnih" plemena i klanova Dani, Faju, Daribi, Enga, Fore itd.

Srbija je zemlja koja je nastala na periferijama dva nekadašnja carstva: Otomanskog i Austrougarskog. Njihovi centri bili su podalje odavde. Drugim rečima, današnja Srbija je sastavljena na teritoriji rahmetli turske i blaženopočivše austrijske provincije. "Iskustvo nam je palanačko", dodao bi Konstantinović u onoj čuvenoj, a nepročitanoj knjizi.

U ponedeljak je u Višem sudu u Beogradu održano (drugo) nisko i bedno ročište za rehabilitaciju fašiste, Hitlerovog sluge i narodnog izdajnika Milana Nedića. U pitanju je nešto što je prvorazredno skandalozno i poremećeno, te duboko nemoralno i grubo nepravedno. Uz to je i apsurdno, jer se na ovaj način sudi jednom sudskom postupku koji nikada nije ni održan.