Borka Pavićević

Znam, naslov ovoga teksta je predramatičan, štaviše patetičan, tako to izgleda kada vreme prođe, međutim, može se dogoditi da se čitava dramatičnost toga pitanja – rušenja hotela Crna Gora u Podgorici, pojavi u jednoj drugoj generaciji i, u jednom drugom istorijskom kontekstu, kada tranzicija prođe i kada se postavi pitanje „danka u krvi“.

Kada smo 2008. počeli sa radom na izložbi o Miri Trailović (ciklus "Žene i uspeh", drugi događaj bio je koncentrisan oko Ksenije Atanasijević, koja je inače Miri Trailović bila predavač u gimnaziji), pokazali smo dizajnerima mlade, a danas već "kultne" grupe "Metaklinika", Lazaru Bodroži i Nenadu Trifunoviću, celokupni materijal sa kojim smo raspolagali - a to je bila ostavština, u jednom ormaru Muzeja za pozorišnu umetnost, te pres-kliping koji je sama sačinila Mira Trailović, dokumenta koje nam je stavila na raspolaganje Olga Milićević, arhitekta i sestra Mire Trailović; Lazar i Nenad su sve to pogledali, poređano, izloženo po stolovima i rekli "Nikada nismo ranije videli ličnost koja ima toliku svest o javnosti".

Ivan Ivanji, nikad kraja svim njegovim sistematskim svedočenjima i mirnom nadahnuću, što bi moglo biti i poverenje u otrežnjivu moć reči, objavio je tekst (Vreme, 25. juli) "Nesrećna je zemlja kojoj su potrebni heroji", sa nadnaslovom "Bertold Breht: beogradski repertoar 2013/2014".

"Idem za sobom kao pas", Dragan Babić. "Vidiš, jesi li naučila da se javiš prijatelju kada ti kaže da dođeš", Suada Kapić, 24. jula, telefonski razgovor o Draganu. Dok govori, sve vreme mislim na njenu rečenicu iz opsednutog Sarajeva, izrečenu Željku Vukoviću, koji tada u "Borbi" svedoči, i koja glasi: "Pozdravite Dragana i recite mu da ga volim". Koja je to hrabrost bila, ljudska, moralna, ženska, politička.

Ovaj tekst, ovde neznatno skraćen, objavljen je 11. jula u švedskom dnevnom listu Svenska dagbladet. Potpisala sam ga sa Jasenkom Selimovićem.

Protekle su tačno dve godine otkako smo (CZKD i saradnici) bili na istom mestu, u Memorijalnom prostoru Miroslava i Bele Krleže. („Zagreb ima Sljeme i ima jednu spiritualnu, artističku planinu. Ta druga planina, to je Miroslav Krleža“, iz uvoda ovogodišnjeg festivala – Miroslav Krleža, 120. obljetnica rođenja 1893-2013.)

Znam da sam kao roditelj u godinama odustala od „edukacije“ kako sopstvenog deteta, tako i Neše, Saše, Jakše , kada sam u udžbeniku iz matematike za prvi razred ratne godine devedeset i treće, pročitala zadatak za dete da podvuče „ sledbenika gornjeg prethodnika“.

Bistar dan danas, svež, pravi dan posle duge gotovo neizdržive vrućine. Po ovakvom danu, danu posle kiša, na moru, na svetlo i sunce izađe sve živo, iz daljine se čuju glasovi kupača, dovikivanje, te motori barki, tako je bilo.

Rajhel Kira su odmah ubili 1991. Vladimir Trifunović je živ, ili " Eto, živ je". I u tome je problem.

„Pokret jedinica i ranjenika ka Sutjesci otpočeo je 12. juna u prvi sumrak. Ali, tada su nastupile nove teškoće. Iznenada je došlo do provale oblaka i jak pljusak znatno je otežao kretanje u noći, kroz šumu, već ionako iscrpljenih boraca i ranjenika čije su se kolone pomješale.

“Dragi učesnici, čast mi je danas pozdraviti sve vas, predstavnike različitih vera i učenjake iz celog sveta koji ste se okupili kako biste raspravljali i promovisali multikulturalizam, ekumenski dijalog, miran zajednički život i pomirenje.

Napad u kojem je nedaleko od londonske kasarne juče ubijen jedan čovek, a ubice su ranjene, britanske vlasti istražuju kao mogući teroristički akt, preneo je sinoć britanski BBC.

Popeti se u dom Ljiljane i Konija Dufgrana u Herceg Novom znači videti sa jedne strane Boku kotorsku i Lovćen, a sa druge Belavistu, gornji gradski trg, stecište i crkvište (sveti Arhanđel Mihailo, pravoslavna crkva, na koju je levo gore od ulaza „priheftana“ srpska zastava).

Zlatko Paković u ovim novinama pisao je (i napisao) o dokumentarnom filmu Džošue Openhajmera i Anonimusa, prikazanom u kasnije sate u Kulturnom centru Beograda, a u „okviru“ Beldoksa, dakle u 21. 30 počeo je film „Čin ubijanja“ („The Act of Killing“). Ušli smo u pretoplu dvoranu i izašli, čini mi se, oko pola dva ujutru.

Zanimljivo, dve poruke koje su stigle u povodu 1. maja poslali su „Asi“ i „Vetevendosja“. To zatičem „u mejlu“ po povratku iz Zrenjanina, iz Gradske čitaonice, koja je zapravo kuća Nebojše Popova, gde je u saradnji sa UG Ravnopravnost i Jugoremedijom i kao tekovina njihove desetogodišnje borbe za njihovu fabriku održan III Fest „Da nam živi, živi rad“.