Obrnuta ekonomija

Dragan Vujadinović

Po stručnom obrazovanju magistar marketinga. Najviše vremena u profesionalnoj karijeri proveo u SOUR Valjaonica bakra i aluminijuma Sevojno i u Valjaonici bakra. u dva mandata bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, a potom i predsednik opštine Kosjerić. Do sada objavio blizu 1.000 autorskih tekstova koji su sabrani u pet knjiga, pod zajedničkim imenom “Obrnuta ekonomija”.

Ima li puta do para (2)

Nastavljamo da "tražimo" pare. Prošlog vikenda smo rekli ono što svi znamo. Narodne pare koje su pokrali "drugovi i gospoda" baštineći politički i partijski monopol i poziciju, se ne mogu sakriti. Ako bi ih tužioci i policije stvarno i pravedno (a ne politički) tražili.

IMA LI PUTA DO PARA

Nekada, pre više od decenije, u ranim postpetooktobarskim danima, glavna tema ove naše iste "obrnute ekonomije" bile su začuđenost i razočaranost. Citiram: "Sve pokradeno a niko (pojedinačno) nije lopov. Pare su odavno odjezdile.

Kilo šljiva za cigaru

Reče mi "jedan čoek", vlasnik 600 komada "čačanske rodne" sledeću crnohumornu anegdotu. Gleda ga mali sin kako puši i konstatuje - e moj ćale, ti dnevno popušiš dve gajbice šljiva. Jedna paklica duvana, 20 kilograma šljiva, sopstvenim i "plaćenim" rukama nabranih u gajbice od po desetak kilograma. Ili dve kafe (može i Gutovićev "kafućino") u restoranu. Ili sladoled. Ili... Što idete dalje, sve poraznije za šljive. Seljaka, selo, regionalni razvoj, natalitet, državu.

Opijum za narod

Red je i obaveza da se i naša rubrika ("obrnuta ekonomija") oglasi povodom ovih najava dolaska (naših ili stvarnih) stranaca. Radi joj se o glavi. Goloj egzistenciji. Navodno, dolaze stranci (posle Stros-Kana, sveznajuće naslovne strane u finansije i ekonomiju dovode mladog genija vunderkinda, rodom iz Niša), koji treba da ukinu "obrnutu", i konačno nas priključe porodici "normalnih" ekonomija.

DRUMOVI ĆE POŽELET PUTARA (2)

Naša rubrika proročica (vidovita Zorka) sve predskazala. Da "putara nigde biti neće" i da će nam nečije očijukanje sa "strancima" (čitaj – Alpinom), koje je počelo 2006. godine i mosta na Dunavu kod Beške, nastavilo se neuspelom koncesijom Horgoš – Požega i završilo delom Koridora X (Pirot – Dimitrovgrad i obilaznica oko Dimitrovgrada) kad tad doći glave.

Na posao, vi ekonomisti

Ili ovu našu kolumnu čitaju i analiziraju "resorni", ili smo pomalo vidoviti. Elem, posle kolumne od pre 15 dana "Drumovi će poželet putara", na drumovima se iznebuha pojaviše putari, i na samom kraju jula, "usred leta kad mu vreme nije" (već je trebalo da bude gotovo), počeše da krpe i asfaltiraju.

Rekonstrukcijo, mi te volimo

Euforično uzvikuju gloduri (glavni i odgovorni urednici), direktori i vlasnici štampanih i elektronskih medija. Posao raste, remitenda pada. Nipošto se ne sme dozvoliti da se sve završi 27. jula kako je obećao "glavni". Kad se "igra" završi, na red dolazi "hleb". Zato je bolje da se "prerekonstruišemo", nego da 3P (privreda, plate i penzije) stupe na scenu.

Rekonstrukcijo, mi te volimo

Euforično uzvikuju gloduri (glavni i odgovorni urednici), direktori i vlasnici štampanih i elektronskih medija. Posao raste, remitenda pada. Nipošto se ne sme dozvoliti da se sve završi 27. jula, kako je obećao "glavni". Kad se "igra" završi, na red dolazi "hleb". Zato je bolje da se "prerekonstruišemo" nego da 3P (privreda, plate i penzije) stupe na scenu.

Prođe leto trinaesto…

Država (u okviru rebalansa budžeta) rešila da „okrene list“. Pa u merama, ponavlja ono što svi govore pred izbore a zaborave kad se „ustoliče“ - da je u direktne i indirektne subvencije firmama u restrukturiranju (koje večno traje) ubačeno više milijardi evra (samo u 2012. godini, 750 miliona), da je Srbijagas najveći gubitaš, ali i da se dalje širi na teret državnih (narodnih) para, i da tako više neće moći, da je u subvencije 30-tak javnih preduzeća čiji je osnivač država, u 2012. godini dato 27 milijardi (i tako svake godine), a da su ista u decembru prošle godine imala prosečnu mesečnu neto zaradu od 60.000 i da tako više ne može (opet).

A na vašaru…

Opet o onom "krunskom" paradoksu "obrnute ekonomije". Poljoprivreda je naša najveća šansa, možemo da izvezemo deset milijardi evra, da hranimo pola Evrope, dok SEKA (svetska ekonomska kriza) hara, jedino cene hrane rastu. I još će, jer brže raste broj ljudi od količine hrane. (By the way, šta li će tek biti kad Kinezi počnu "normalno" da jedu). Mnogo gol šansi na papiru, bez datog gola u životu. Nula, plus poneki autogol. I tako godinama i decenijama.

Dolazak crvene kraljice

Dajem sebi pravo i obavezu da opet pišem o CK (Crvenoj Kraljici), jer već četrnaestu godinu, kako pišem kolumne, tako se i CK u njima "objavljuje". Kako svakog 20. juna stiže među svoje podanike između Povlena, Maljena i Zlatibora, podigne i staro i mlado, spoji ribok patike i gumene opanke, šajkače i natraške okrenute studentske kačkete, napravi produktne berze na seoskim raskrsnicama, zaposli proletere, đake, studente, Bosance i Rumune. Miris novca, makar na kratko, ujedini seljačku i urbanu Srbiju.

RUŽNI, PRLJAVI, ZLI

Počeh da pišem o „novom dogovoru“ (nju dilu) kojim bi pobedili „obrnutu ekonomiju“ (uključujući i partokratiju i centralizaciju) i iskoristili šanse i komparativne prednosti, ali prinudno prekinuh već od prvog nastavka - da država mora da nađe tri milijarde evra i napravi sisteme za navodnjavanje za 900 hiljada „najboljih“ hektara i time jednom konačno nešto radikalno uradimo u poljoprivredi, našoj večitoj „najvećoj“ šansi.

Da ne bude dockan

Naša „obrnuta ekonomija“ je evoluirala. Nema više radikalnih manifestacija poput „kanta pumpi“, bezvrednih novčanica sa desetinom nula, zvaničnog kursa od šest dinara i tržišnog od 33 („devize, vize, ize...“)... Odavno su na sceni suptilniji modaliteti. Prilagođeni „novom dobu“. Na prvi pogled sve je u redu i „normalno“, ali efekti i rezultati jasno pokazuju da je na sceni i dalje „obrnuta ekonomija“.

Praznik (ne)rada

Prvi maj, praznik rada. Kod Tita. (By the way, Tito i Prvi maj su nekako kao sinonimi. Kad se setiš „onog“ prvog maja, ne možeš da se ne setiš Tita.) Sad je to samo neradni dan i dan uranaka. Iza kojih sve livade, potoci i reke, planine i doline ostanu zatrpani plastičnim kesama i flašama. Ubedljivim, mada nezvaničnim (jer zvanična prvenstva nisu održavana) „civilizacijskim pobednicima“. Koji se stigli, čak i tamo, gde ljudi nisu stigli.
Prva Poslednja