Obrnuta ekonomija

Dragan Vujadinović

Po stručnom obrazovanju magistar marketinga. Najviše vremena u profesionalnoj karijeri proveo u SOUR Valjaonica bakra i aluminijuma Sevojno i u Valjaonici bakra. u dva mandata bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, a potom i predsednik opštine Kosjerić. Do sada objavio blizu 1.000 autorskih tekstova koji su sabrani u pet knjiga, pod zajedničkim imenom “Obrnuta ekonomija”.

Tri pisma za direktora

Danas će izbori već biti „juče“. Saznaćemo ono što već znamo. PPV (prvi potpredsednik vlade) gubi jedno P. Postaje PV (predsednik vlade), ili skraćeno „samo“ P (premijer). Glatko i slatko. Po izbornoj većini. Gorko po stanju države i ekonomije.

Da bude i para i radnih mesta

Hvala Bogu, i nama jednom „krenulo“. Nema dana da se ne otvori neka fabrika. Ili se „baci prva lopata“. Ostaje malo nejasno gde su dosada bili. Jer su u poslednje dve godine stranci investirali samo 875 miliona evra (2012 - 232 i 2013 - 643). Ili prosečno godišnje „tričavih 440 miliona“ (u odnosu na očekivanja i potrebe od dve milijarde godišnje), dok je šest godina pre toga (od 2006. do 2011), godišnje investirano prosečno po 1,84 milijarde evra, ili četiri puta više.

Hleba, hleba, gospodaru

Ne videsmo davno hleba. Tako kaže narodna pesma. Ali i zvanična statistika. Pratite samo ove cifre. Industrijska meljava pšenice u periodu od 2009. do 2013. godine je bila sledeća: 2009 - 800 hiljada tona; 2010 - 794; 2011 - 761; 2012. - 781; 2013. - 664 hiljade tona. Prosek petogodišnjeg perioda bio je 784 hiljade tona. Proizilazi da je u odnosu na petogodišnji prosek industrijska meljava u 2013. godini bila manja za oko 15 posto, a u odnosu na 2012. godinu za 14 posto ili 117 hiljada tona.

Četiri stuba za stabilnu zgradu

Nastavljamo za besplatnim ekonomskim „predizbornim servisom“. Pa ko voli nek izvoli. Možda će naša kolumna malo približiti ekonomske programe pozicije i opozicije. Konkretno, naš ekonomski program ima četiri „stuba“ (kako to političari vole da nazovu) i dva strateška ugovora (ili „istorijska“ ako primenimo političko hiperbolisanje).

Specijalistički pregledi

Počelo je. Sve partije i koalicije „dobile” specijalističke timove. Svi sve znaju i obećavaju. Odjednom se sve „otvorilo”. I onima koji su bili i onima koji nisu. Zato našu kolumnu privremeno pretvaramo u „predizborni servis”. Da pomognemo ”timovima” u davanju dijagnoza i određivanju terapija.

Sve nas gleda Justicija

Reče mi jedan čoek, sve ovako, od reči do reči.

Pre nekoliko godine me zamolili da idem na poslaničku listu. Prihvatih, verujući da kao kandidat iz "provincije" nemam šansi. Kad me prvi, pa onda i drugi put izabraše u Parlament. Posle me opet "izmolili" da budem predsednik provincijske opštine.

Avramov vremeplov

Minuše već dve decenije od uvođenja Avramovog novog dinara, 23. januara leta devedeset trećeg. A kao da je juče bilo. Najveća novčanica 500 milijardi. Jedna marka (nemačka) 13 milijardi. Jedna milijarda za dva, a ako se urani na pijac, tri jajeta. Nikada u istoriji sveta i veka nije bilo više golih i bosih milijardera. Čak ni tridesetih godina dvadesetog veka, za vreme velike svetske ekonomske krize, prema kojoj je sadašnja SEKA samo bleda kopija.

Koeficijenti siromaštva

Još jedan, ovoga puta „personalni“ slučaj, koji obogaćuje već obilnu riznicu paradoksa naše rubrike. Istog dana, u petak, 27. decembra Leta Trinaestog, jedan isti čovek dobio nagradu kao „reformator godine“ i istovremeno podneo ostavku na svoju funkciju.

Laza Cvetković Paču

Gde bi ova rubrika mogla bez komentara Budžeta za leto četrnaesto. U njemu su kumulirani svi glavni parametri naše „obrnute ekonomije“.

Quo Vadis NIS-u

Pisasmo nedavno tri teksta „NIS na bis“. Sada idemo u „finale“. Zahvaljujući analitičkim podacima iz „vrlo pouzdanih izvora“. Ljudi prate i znaju (pa posle neka neko kaže da nema dovoljno „domaće pameti“).

SIEPA, ružna ili lijepa

Neće biti nikakvo čudo ako (po)neka oktobarska i novembarska beba ženskog pola Leta Trinaestog dobije ime SIEPA. Ne beše dana i informativne emisije na nacionalnim televizijama bez SIEPE. Čime su ponosni roditelji dobili marketinški atraktivno, popularno i novo ime.

(Ne)poželjni bogataši

Nema bogate zemlje i ekonomije bez bogatih ljudi. Marksova država blagostanja, u kojoj su svi približno bogati, nije uspela. Najveći državni praznici su dani kad je pao Berlinski zid i kad su zemlje tzv. „Istočnog bloka“ iz socijalizma „prebegle“ u kapitalizam. Iz društva „jednakosti i pravde“ u „eksploataciju i nejednakost“. Samo verbalno zvuči paradoksalno, realni život je tako odredio. Nema napretka, bez preduzetnika i ideja. Nema preduzetnika i ideja bez para. Uzmimo samo Ruse i Kineze za primer. U poređenju sa samima sobom bivšim i Kubancima sadašnjim. No koment.

Od izvora dva putića

Skupilo se trista putara od sedmog do devetog novembra Leta Trinaestog (samo da ne bude „baksuzan broj“) Gospodnjeg u Aranđelovcu da (pro)besede o sudbini „puteva Srbije“. Kad propadaju, da to bude makar otmeno. Nije moglo otmenije. Hotel „Izvor“ kao iz bajke. Nemci bi nam pozavideli. Od bazena, kristalnih i fitnes sala do „švedskih stolova“, sve na najvišem nivou. Kad nema posla i para, neka ima „ića i pića“.

Imperija 3P uzvraća udarac

Krenuli protesti i mitinzi. Istina, ne lupaju se mašine u fabrikama, ali elemenata „ludizma“ (setite se Neda Luda, koji je u vreme početne industrijske revolucije lomio nove mašine jer su „pretile“ tadašnjim manuelnim radnim mestima) i te kako ima. Umesto mašina, radnici „napadaju“ pruge i puteve. Najprostije rečeno, potvrdila se naša teza da ne mogu večno aktivnosti i (ne)uspesi u segmentu 2K (Kosovo i Korupcija), kompenzirati sve teže stanje u segmentu 3P (Privreda, Plate, Penzije). Vlada je, makar na rečima, ovo shvatila, priznala postojanje ekonomskog kolapsa, rekonstruisala samu sebe, dovela „uvozne“ ministre i savetnike i predložila prve ekonomske mere. Jednom rečju, konačno priznala i objavila pravu dijagnozu i napisala prve recepte.
PrvaPoslednja