Obrnuta ekonomija

Dragan Vujadinović

Po stručnom obrazovanju magistar marketinga. Najviše vremena u profesionalnoj karijeri proveo u SOUR Valjaonica bakra i aluminijuma Sevojno i u Valjaonici bakra. u dva mandata bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, a potom i predsednik opštine Kosjerić. Do sada objavio blizu 1.000 autorskih tekstova koji su sabrani u pet knjiga, pod zajedničkim imenom “Obrnuta ekonomija”.

Specijalistički pregledi

Počelo je. Sve partije i koalicije „dobile” specijalističke timove. Svi sve znaju i obećavaju. Odjednom se sve „otvorilo”. I onima koji su bili i onima koji nisu. Zato našu kolumnu privremeno pretvaramo u „predizborni servis”. Da pomognemo ”timovima” u davanju dijagnoza i određivanju terapija.

Sve nas gleda Justicija

Reče mi jedan čoek, sve ovako, od reči do reči.

Pre nekoliko godine me zamolili da idem na poslaničku listu. Prihvatih, verujući da kao kandidat iz "provincije" nemam šansi. Kad me prvi, pa onda i drugi put izabraše u Parlament. Posle me opet "izmolili" da budem predsednik provincijske opštine.

Avramov vremeplov

Minuše već dve decenije od uvođenja Avramovog novog dinara, 23. januara leta devedeset trećeg. A kao da je juče bilo. Najveća novčanica 500 milijardi. Jedna marka (nemačka) 13 milijardi. Jedna milijarda za dva, a ako se urani na pijac, tri jajeta. Nikada u istoriji sveta i veka nije bilo više golih i bosih milijardera. Čak ni tridesetih godina dvadesetog veka, za vreme velike svetske ekonomske krize, prema kojoj je sadašnja SEKA samo bleda kopija.

Koeficijenti siromaštva

Još jedan, ovoga puta „personalni“ slučaj, koji obogaćuje već obilnu riznicu paradoksa naše rubrike. Istog dana, u petak, 27. decembra Leta Trinaestog, jedan isti čovek dobio nagradu kao „reformator godine“ i istovremeno podneo ostavku na svoju funkciju.

Laza Cvetković Paču

Gde bi ova rubrika mogla bez komentara Budžeta za leto četrnaesto. U njemu su kumulirani svi glavni parametri naše „obrnute ekonomije“.

Quo Vadis NIS-u

Pisasmo nedavno tri teksta „NIS na bis“. Sada idemo u „finale“. Zahvaljujući analitičkim podacima iz „vrlo pouzdanih izvora“. Ljudi prate i znaju (pa posle neka neko kaže da nema dovoljno „domaće pameti“).

SIEPA, ružna ili lijepa

Neće biti nikakvo čudo ako (po)neka oktobarska i novembarska beba ženskog pola Leta Trinaestog dobije ime SIEPA. Ne beše dana i informativne emisije na nacionalnim televizijama bez SIEPE. Čime su ponosni roditelji dobili marketinški atraktivno, popularno i novo ime.

(Ne)poželjni bogataši

Nema bogate zemlje i ekonomije bez bogatih ljudi. Marksova država blagostanja, u kojoj su svi približno bogati, nije uspela. Najveći državni praznici su dani kad je pao Berlinski zid i kad su zemlje tzv. „Istočnog bloka“ iz socijalizma „prebegle“ u kapitalizam. Iz društva „jednakosti i pravde“ u „eksploataciju i nejednakost“. Samo verbalno zvuči paradoksalno, realni život je tako odredio. Nema napretka, bez preduzetnika i ideja. Nema preduzetnika i ideja bez para. Uzmimo samo Ruse i Kineze za primer. U poređenju sa samima sobom bivšim i Kubancima sadašnjim. No koment.

Od izvora dva putića

Skupilo se trista putara od sedmog do devetog novembra Leta Trinaestog (samo da ne bude „baksuzan broj“) Gospodnjeg u Aranđelovcu da (pro)besede o sudbini „puteva Srbije“. Kad propadaju, da to bude makar otmeno. Nije moglo otmenije. Hotel „Izvor“ kao iz bajke. Nemci bi nam pozavideli. Od bazena, kristalnih i fitnes sala do „švedskih stolova“, sve na najvišem nivou. Kad nema posla i para, neka ima „ića i pića“.

Imperija 3P uzvraća udarac

Krenuli protesti i mitinzi. Istina, ne lupaju se mašine u fabrikama, ali elemenata „ludizma“ (setite se Neda Luda, koji je u vreme početne industrijske revolucije lomio nove mašine jer su „pretile“ tadašnjim manuelnim radnim mestima) i te kako ima. Umesto mašina, radnici „napadaju“ pruge i puteve. Najprostije rečeno, potvrdila se naša teza da ne mogu večno aktivnosti i (ne)uspesi u segmentu 2K (Kosovo i Korupcija), kompenzirati sve teže stanje u segmentu 3P (Privreda, Plate, Penzije). Vlada je, makar na rečima, ovo shvatila, priznala postojanje ekonomskog kolapsa, rekonstruisala samu sebe, dovela „uvozne“ ministre i savetnike i predložila prve ekonomske mere. Jednom rečju, konačno priznala i objavila pravu dijagnozu i napisala prve recepte.

NIS na bis

Da prvo rezimiramo prvi nastavak od prošlog vikenda. Niko, ni od sadašnjih, ni od bivših (koji su vladali Leta Sedmog i Osmog), nemaju sada pravo na naknadnu pamet. Kad je Insajder propričao o energetskim sporazumima. Osim Čede, Mađara i delimično URS-ovaca (ministar Mlađa napadao, poslanici glasali "za"). Ostali su ili ćutali i glasali "za" (žuti), ili su energetski sporazum sa Rusima i prodaju NIS-a kao "porodičnog srebra" za 400 miliona evraveličali i glorifikovali kao posao veka (ujedinjeni radikali i narodnjaci).

N I S N A B I S

Došao Insajder i do NIS-a. Ispada da sve valja i da se sve zaboravlja dok ne dođe Insajder. (Slično kao sa Vericom Barać). Analize i preispitivanja počnu posle nekoliko uzastopnih ponedeljaka u devet uveče. Ovog poslednjeg ponedeljka, oktobra četrnaestog Leta Trinaestog, Insajder pričao o depresiranoj ceni NIS-a (400 miliona evra za 51 posto) i još depresiranijoj rudnoj renti na domaće neobnovljivo blago (nafta i gas) od tri posto (samo za NIS, za ostale je sedam posto).

MERE, ERE, RE, EEE…

Naslov je simboličan. Svi pričaju o "merama". Pa zvuči kao ono nekadašnje zloslutno "devize, vize, ize" (ovaj pojam se u našoj teoriji "obrnute ekonomije" definisao kao ulični sistem menjačnica, pod državnim pokroviteljstvom, u kome jedino ima deviza za zamenu "nemoćnih" dinara, dok ih u državnim bankama nema).

Trinaest godina pre i posle petog

U našem narodu, broj 13 slovi kao baksuzan. Pa se tako desilo da je danas petog oktobra Leta Trinaestog prošao baksuzan broj godina od Petog (oktobra). Kao što je tada, već dalekog Leta Nultog (dvehiljaditog) minulo 13 godina od pojave SM-a, kreatora smutnih vremena obrnute ekonomije. Pošto, igrom slučaja, naša današnja obrnuta ekonomija (koja još traje, čim se i dalje tako zove) pada baš na Peti oktobar (13 godina posle), red je da se podsetimo osnovnih pojmova tog vremena.

Prva Poslednja