Dragan Vujadinović

Odavno se zna da istoriju pišu pobednici. Koji su sve radili i uradili najbolje i bezgrešno. Nezavisno od toga šta je stvarno bilo. Tek kad prođe "istorijska distanca"(čitaj: pobednici i bliski naslednici siđu sa vlasti) i olovku(kompjuter) "zašilje" neutralni i nezavisni analitičari, saznamo šta je stvarno bilo. Nekada ta konačna istina nikada da stigne. Kao kod partizana i četnika. Bila takva vremena. Pobednici ne samo što su pisali, nego i uništili "jeretičke" knjige i pisanije.

Do sada je postojao samo "glupi Avgust". Koga je Vujaklija definisao "kao osobu bez naročitog talenta koja prikuplja pažnju društva isključivo praveći budalu od sebe". (By the way, Vujaklija kao da je pisao Leksikon u ovim "smutnim vremenima", a ne pre skoro osam decenija). Ovih dana smo dobili i "ludi avgust". (Naša rubrika je opet bila "prorok", pošto smo nedavno pisali da su nam "avgustovske vrućine pomutile glave".).

Nastavljamo priču o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Čija je tronedeljna javna rasprava tokom tri tropske avgustovske nedelje, prošla medijski neopaženo, iako se radi o "Ustavu" našeg agrara. U prošlom broju smo zaključili, da umesto pravljenja "smicalica" kako da stranci ne dođu do "naše zemlje" treba prosto da zvanično tražimo promenu SSP-a u delu pomeranja rokova za ukidanje carina i mogućnosti kupovine zemlje za "dvadeset neku", odnosno za period kad postanemo pravi "Evropljani" (ako to uopšte hoćemo, i ako uopšte hoće da nas prime!?).

Prvi nastavak ovog serijala beše u našoj rubrici još devetog februara, leta petnaestog. Prvo smo definisali "pojmove". Pusta sela su naše opšte mesto, sudbina bez komentara. "Babo" je simbol za sve posleratne vlasti (od Tita naovamo). Umesto da izvozimo 10, doterasmo uz sve muke i "direktna davanja" do izvoza od 2,1 milijardu evra.

Meteorolozi su rekli da će danas, u ponedeljak, sedamnaestog avgusta Leta Petnaestog Gospodnjeg, najzad stići osveženje. Pa ćemo moći hladne glave da podvučemo crtu. Ko je, koliko i šta radio i uradio na tropskim vrućinama, koje su i raji i čimbenicima "pomutile glavu". Pošto tekst pišemo u vanrednim uslovima, nastavljamo sa "trabunjanjem". Ako može "državni vrh" i javni servis, može i naša rubrika.

Ova nesnošljivo drske tropske vrućine, "usred Srbije, gde im mesto nije", definitivno udarile u glave. Raje i političara. Pogotovo na vrelom beogradskom asfaltu.

Ova nesnošljivo drske tropske vrućine, "usred Srbije, gde im mesto nije", definitivno udarile u glave. Raje i političara. Pogotovo na vrelom beogradskom asfaltu.

Na svu sreću, naša kolumna ne mora da se "posipa pepelom". I priznaje neke svoje "mladalačke grehe". Živeći već "dugih" šesnaest godina u posebnim uslovima. Na primer, nismo, kao mnogi "glancali opanke za Gazimestan i druge srpske zemlje, pa sad "progledali". Kao što nismo "zaludno" hvalili reforme i promene, koje su se, fala Bogu, smenjivale kao na traci. Po onom odomaćenom receptu - bivši su sve "zeznuli", mi krećemo od nule. Naprotiv, mislim da smo bili i ostali sumnjičavi i skeptični, kako i dolikuje našem imenu i prezimenu.

Pardon, u Šapcu. Ipak, nije lapsus, nego namera. Naslov nije slučajan. Pošto je stepen "ludila" sličan onom iz čuvene pozorišne predstave Ljube Simovića. U kafani punoj dima, smenjuju se neki čudni ljudi i događaji. Ne zna se ni ko pije, ni ko plaća. Samo se vidi da neka "nevidljiva ruka" pomera ljude kao šahovske figure. Zdrav razum ustuknuo pred silama prizemnog i podsvesnog.

Prošli put "zapodenusmo" priču o Poreskoj upravi, alijas Harač servisu, kako je, zbog visine i načina ubiranja "harača" nazva Danasov kolumnista sa "zadnje strane". Kako su jednu firmu blokirali i "skinuli" sa programa mirovanja i reprograma poreskog duga jer su ratu manju od 100 hiljada platili u ponedeljak umesto u petak, iako su u taj "baksuzni" petak imali više od tih 100 hiljada, pretplate na drugim poreskim računima.

Poentu i poruku današnje priče prenosimo kroz parafraziranu rečenicu jednog "čimbenika" Harač servisa (termin za Poresku upravu, pozajmljen od Svetislava Basare, naravno) upućenu jednom direktoru male firme koji je do "vrha" Poreske stigao tražeći elementarnu pravdu: "Budi srećan, prijatelju, mi smo iz programa reprograma izbacivali i za nekoliko dinara".

Nekada u davnim vremenima, kada su se pisala pisma, u jednom romanu Basara je napisao nešto otprilike ovako: "ko ne dobija pisma i kome niko ne piše, taj i ne postoji". Posle su došli elektronski mediji, naslovne strane ("žutare", da opet koristimo Basaru) i marketing. Na čelu sa svojim najnovijim i najnaprednijim "čedom", političkim marketingom. Uradio si ono što se vidi i što se čuje. Da li si to stvarno uradio, ili da li ćeš, nije toliko ni važno. Da po ko zna koji put ponovimo naš "ontološki paradoks o dve Srbije", kao paradigmi političkog marketinga. Prva Srbija ne postoji, ali se vidi i zato postoji. Druga Srbija ne postoji, ali se vidi i zato ne postoji.

"Ministri, progovorite", kaže ruska analitičarka u autorskom tekstu koji je ovih dana preneo Danas, i u kome govori o glavnom Putinovom propagandisti Surkovu (neki za zovu Putinov Gebels) sledeće: "On shvata da kada se javni život i privatno izražavanje mogu pretvoriti u pozorište, nema razlike između predstave i realnosti"... "Surkov je odgovoran za negovanje putinovskog sentimenta, koji sve više liči na staljinistički kult ličnosti". Naš "ontološki paradoks o dve Srbije", nastao u vremenu SM-a, kaže: "Prva Srbija ne postoji, ali se vidi i zato postoji"; Druga Srbija postoji, ali se ne vidi i zato ne postoji".

Da vas malo podsetimo. Krajem Leta Dvanaestog, samoinicijativno i jednostrano (mada smo zvali tadašnju vladu PPV-a da nam se pridruži), uveli smo vanredno stanje u privredi. I pitali se šta će nama "uvozni" vunderkind Laza (Krstić) i "uvozni" savetnici zvučnih imena kao što su Stros Kan i Guzenbauer (u kolumni sa "kombinovanim"nazivom "Stros Guzenbauer"). Činjenice su bile nadohvat ruke. Privrednici listom kukaju "gore nam nikada nije bilo". Nama ne fali znanje i stručni i "čuveni" ljudi, ima ih i kod nas (poželjnijih od "uvoznih" jer znaju šta se ovde stvarno radi i događa), samo treba da ih "uzmemo i poslušamo".

Za ovu našu "obrnutu ekonomiju" lepe se prilozi kao muve. Bukvalno ne prođe dan da neka (muva tj. prilog) ne zazuji. Pogotovo od kad je ovo ogrejalo. Prvo smo uveli "haračke" (po visini) prelevmane (evro i kusur po kilu) na uvoz gotovih mlečnih proizvoda, sad i na mleko i kiselomlečne proizvode. Navodno, da zaštitimo domaće proizvođače. Koje ovakve male i nemoćne niko i ništa ne može zaštititi. Suprotno, do kraja ih ukopavamo.