Obrnuta ekonomija

Dragan Vujadinović

Po stručnom obrazovanju magistar marketinga. Najviše vremena u profesionalnoj karijeri proveo u SOUR Valjaonica bakra i aluminijuma Sevojno i u Valjaonici bakra. u dva mandata bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, a potom i predsednik opštine Kosjerić. Do sada objavio blizu 1.000 autorskih tekstova koji su sabrani u pet knjiga, pod zajedničkim imenom “Obrnuta ekonomija”.

Tumaranje prestonicom

Ovaj tekst mi je naručio jedan „vodič“ srpskih privrednika, od pravih biznismena do malih preduzetnika, po bankarskim putevima „od nemila do nedraga“. By the way, i sam spadam u „vodiče“ (na dve noge ili „imejlovima“), pa su mi ova putovanja poznata. Svi znamo da je privreda u vanrednom stanju i da nema para. Gde će za pare nego u banke, Fond, AOFI i SIEPA (njih ću u nastavku uključiti u Fond, kako bi inače i trebalo). Ako ne dobiju kredite, staju i propadaju. Ako dobiju, rade i propadaju. Zbog astronomskih kamata, potpuno nekompatibilnih sa svetskom ekonomskom krizom.

Albert bi bio beba

Poslednji dan prvog polugođa. Vreme da stanemo pred ogledalo. Ako se posle pola godine, ne pogledamo u oči, ode godina. Opet, ako se pogledamo, ostaćemo frapirani. Statistika nam se iz ogledala ruga i plazi. Sa sve namrgođenim ciframa. Svaki pogled prema Budžetu, izaziva stres i glavobolju(pa se posle neko čudi, što su n am vodeći zvaničnici zabrinuti i u „pola glasa“).

Seci uši, krpi državu

Naš ontološki paradoks o „dve Srbije“ iz SM vremena poslednjih nedelja „proradio“ kao Etna. „Prva Srbija ne postoji, ali se vidi (čita) i zato postoji.“ To je prva, virtuelna Srbija. Ovo o papajama, mangoima i megadoktoratima. Niti gajimo južno voće, niti smo nešto školovani. A kojekude (kako reče nekada Crni Đorđe) to su nam omiljene teme.

Filozofije palanke i puža

Rekao bi danas veliki Radomir Konstantinović - moja filozofija palanke kao platforma nacionalizma i narcizma, kao religija izolacije od "veka i sveta", doživljava "drugu mladost". Ako je ikada i bila potisnuta. Pogledajte samo naslovne strane štampanih i udarne vesti elektronskih medija. Sve je (gola) politika i (auto) marketing (moderni izraz za sujetu i narcizam).

Jak dinar u slaboj privredi

Na imendan lista Danas red je da tema bude najčešće pominjani fenomen naše „obrnute ekonomije“ u protekloj deceniji i „kusur godina“. Ako ste samo ovlaš „pretrčavali“ našu rubriku, pogodićete. Depresirani devizni kurs evra, prema našem „popajevskom“ dinaru.

Za „stotinarke“ u pritvor

Da nam nije „ovih gore“ ne bi se libili da za našu (sorabsku) „malu scenu“ citiramo reči velikog pesimističkog pesnika Branka Miljkovića u pismu zagrebačkom kolegi pesniku pre više od pola veka: „naš jedini spas je da se ne nadamo spasu“. Dakle, sa „onima dole“ (lokalnim činovnicima i nama „običnima“), nema nam spasa. Ni nade u spas. Sa njima nas sve (s)nađe. Suše, smetovi, požari i poplave. Em su baksuzi, em bi prirodne kataklizme ostavile katastrofalne posledice bez hitnih intervencija „ovih gore“. Ovaj poslednji strašni i mutni poplavni talas sve razbistrio.

Poplavni Nju dil

Pre godinu i neki mesec, naša kolumna je „zvanično“ predlagala uvođenje nju dila ili novog dogovora, kao reakciju na postojanje vanrednog stanja u privredi Srbije i velikih makroekonomskih problema.

Hop, hop, hop u mestu

Prošle godine u jednoj od nekoliko kolumni koje su se bavile putarskim (ne)zgodama napisasmo - drumovi će poželet putara, a putara nigde biti neće. Kad se ovih dana ova najava ostvari u elementarnom obliku.

Vanredni izbori za vanredno stanje

Deluje neverovatno, ali je istinito. Naša kolumna je postala osnovni izvor odakle nova Vlada crpi svoje prve ekonomske mere. Ako je slučajnost, onda je koincidencija frapantna. Mada, pošto naša „obrnuta ekonomija“ traje već deceniju i po svake sedmice, realno bi bilo da smo sve probleme apsolvirali, sa uspehom položili i postali asistenti. Mnogima, pa i vladi.

Prvomajski mozaik

Prođe još jedan „lažni“ Prvi maj. Koji se i dalje samo tako zove, ali već godinama nije ono kako se nekada zvao - Praznik rada. Sa vrhuncem u Titovim vremenima. U rano jutro krenu zaposleni iz preduzeća na kolektivni uranak. Iće, piće, muzika.

Spas u dirigovanom bankrotu

Gotovo je sa alibijima. Mi bismo to da oni nisu to. Podrazumevana krivica „prethodnih“ i odgovornost za sve loše je iscrpljena. Jer su sadašnji istovremeno i prethodni. Ne mogu sami na sebe. Ko bi im verovao. Ako juče nisu mogli, kako mogu danas i sutra. Istina, mogli su sačuvati alibi „prethodnih“ da su se oslobodili starih partnera. Pa bi, kao u slučaju Dinkić - Radulović imali kakve-takve krivce. Ovako, ne da nemaju krunski alibi, nego teško da kome mogu objasniti zašto su uopšte bili izbori. Kad je sve ostalo isto. Bivši premijer je više puta nudio sopstvenu rokadu i rekonstrukciju. Sliku i priliku sadašnje vlade.

Ko se Fonda seća još

Šta to beše Fond za razvoj RS. Od jula Leta Trinaestog, prestao da radi. Tadašnji novi ministar privrede kome resorno pripada Fond (po zakonu o ministarstvima, dok po zakonu o fondu i statutu Fonda pripada Ministarstvu regionalnog razvoja, čiji je ministar i sadašnji predsednik Upravnog odbora Fonda) proglasio ga za „političku“ instituciju i privremeno zamrznuo rad, dok se sve ne „ispita“.

Dužnički zatvor

Nije samo kod nas „dug najbolji drug“. Bivalo je to i u „normalnim“ ekonomijama. Samo što je to kod njih prošlost. Dok kod nas traje i razmnožava se. U Engleskoj su ovaj sindrom rešili „dužničkim zatvorom“. Država na osnovu posebnog zakona, privede dužnika u „komforan“ zatvor.

Jedan zakon „in“, drugi „out“

Osluškujući šta obični građani i privrednici razmišljaju, dolazimo na ideju šta bi prvo trebalo usvojiti, a šta ukinuti u novom parlamentu. Naš prvi „pik“ za hitan ulazak u Skupštinu jeste Zakon o poreklu imovine državnih funkcionera, bivših i sadašnjih. Kao početna i ključna tačka borbe protiv korupcije i „obrnute ekonomije“. Jer je sada na sceni selektivna pravda. Sa velikom uticajem političke odmazde i revanšizma. Sadašnjih protiv prethodnih.

Dve priče sa naravoučenijem

Nedavno beše veliki kolegijum u jednoj „našoj“(prema vlasničkoj strukturi) banci. Skupila se čitava rukovodeća elita. Banka pre dve-tri godine bila najbolja u kategoriji „malih“ banaka, u poslednje vreme „posustala“. Neki u kuloarima tvrde da ima i „politike“. Najveći akcionari, deponenti i kreditni dužnici oni sa naslovnih strana „žutara“. A zna se ko tamo „boravi“.
PrvaPoslednja