Safeta Biševac

Pre dvadesetak dana u Stokholmu se desilo čudo. Članovi grupe ABBA, ubedljivo najbolji švedski muzički proizvod i po mnogima najbolji pop sastav, okupili su se na privatnoj proslavi 50-godišnjice zajedničkog rada svojih osnivača i tekstopisaca Bjorna Ulvaesa i Benija Andersona.

Proleće je po mnogima najlepše godišnje doba. Umesto zime, snega i leda, sa prolećem nam stižu sunce, prijatne temperature, priroda se budi, trava zeleni, cveće cveta, ptice crvkuću... Idila. Za osnovce to znači da mogu da očekuju pismene zadatke nimalo inventivne teme - "Proleće u mom kraju" i slično. Poslednjih godina, zbog klimatskih promena, proleća kao da i nema. Odjednom nam stignu visoke temperature i sparina. Ove godine u Srbiji proleća ponovo nema. Dan-dva je toplo, onda kiša i oluja. Proleće je, ni krivo ni dužno, dospelo na loš glas ne samo zbog klimatskih promena već i iz političkih razloga.

Desilo se ono što su svi predviđali. Aktuelni saziv Skupštine Srbije daleko je zanimljiviji od prethodnog, a prva sednica, na kojoj je Maja Gojković, sa 159 glasova, ponovo izabrana za predsednicu, bila je gledana kao neke iz "zlatnih" devedesetih.

Ima li gore stvari nego živeti u Srbiji i imati dobro pamćenje? Sećati se šta su pojedini političari govorili i radili ranije, a u šta nas danas ubeđuju? Naravno, nije to specifičnost ovdašnjih političara. Nisu drastično različite ni njihove kolege u svetu, ali slaba je to uteha. Još danas imamo internet, pa ako smo nešto i zaboravili, možemo da se podsetimo. Ako otvorite jutjub, na primer, ukucate vucic, bulevar ratka mladica, otvara se gomila snimaka, iz različitih perioda.

Austrija je za dlaku, tačnije 0,6 odsto, izbegla sudbinu da postane prva zemlja EU koja je za predsednika izabrala ekstremnog desničara. Nezavisni kandidat i bivši lider "Zelenih" Aleksander Van Der Belen, u "foto finišu" drugog kruga, pobedio je ubedljivog pobednika prvog kruga favorizovanog Norberta Hofera, iz "Slobodarske stranke", koju većina naziva ekstremno desničarskom, evroskeptičnom, antiimigrantskom i islamofobičnom.

Kako se prevario gledalac koji je poželeo da se, nakon celodnevnog praćenja raznih političkih događaja: mitinga opozicije i kontramitinga vlasti u Banjaluci, obeležavanja 71-godišnjice Blajburga, građanskih i opozicionih protesta u Beogradu (zbog rušenja objekata u Savamali), Prištini (zbog sporazuma o razgraničenju Kosova sa Crnom Gorom i zajednici srpskih opština) i Skoplju (zbog amnestije političara umešanih u korupcionaške i skandal sa prisluškivanjem), u subotu uveče opusti uz najpoznatije kontinentalno takmičenje lakih nota-Evroviziju.

Evropa je 9. maja proslavila dva istorijska događaja, Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Na taj dan, 1945. godine sovjetski maršal Žukov, u ime saveznika, ratifikovao je sporazum o kapitulaciji nacističke Nemačke, koji je dan ranije potpisao nemački fedmaršal Kajtel. Rat je potrajao još koji mesec, ali u Aziji. Okončan je tek nakon stravičnog poteza, bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki i kapitulacije Japana. Evropa ipak slavi svoju pobedu, mada je rat bio svetski.

Svet je, izgleda zaista, otišao dođavola. Ratovi, izbeglice, svetska ekonomska kriza, epidemije, prirodne nepogode... a na sve to još i pljačka banke u Severnoj Koreji. Izolovana zemlja kojom čvrstom vlada Kim DŽong Un, unuk osnivača države Kim Il Sunga, prvi put u svojoj istoriji suočila se sa ovom vrstom kriminala.

Dan posle izbora život se vraćao u normalu. Premijer Vučić je, tog ponedeljka, standardno rano ustao i otišao na posao. Novobeogradski tramvaji su, verovatno zbog kiše, oko 10 sati stali kod glavne autobuske stanice. Oko 16 sati, u istima su se, posle višenedeljne pauze, pojavili kontrolori Bus plusa. "Dugo vas nije bilo", primetila sam, pokazujući mesečnu kartu. Kontrolor se nasmejao. Da sam maliciozna, pomislila bih da kontrolora nije bilo zbog predizborne kampanje. Ali nisam. RIK i PIK su nastavili brojanje glasova. Opozicija, bar deo koji je prešao cenzus, budila se srećna što je preživela izborni "masakr" prethodnog dana.

Da li vam je dosadila predizborna kampanja? Strpite se još dan-dva i dolazi, po meni najlepši deo izbornog procesa - predizborna tišina. Nema više saplitanja na ulici, zivkanja telefonom, kucanja na vrata, usiljenih, izveštačenih osmeha mladih stranačkih aktivista i njihovih ljubaznih, ali glupih pitanja kojim ugrožavaju vaša prava - Da li izlazite na izbore? Za koga ćete glasati?

Mnogi smatraju da je Mostar jedan od najlepših gradova BiH i nekadašnje SFRJ. Grad u kome su nekada zajedno živeli Bošnjaci, Hrvati, Srbi i ostali, stradao je tokom rata devedesetih. Simbol grada, Stari most srušen je 1993. godine, obnovljen 2004.

Život piše romane, ali snima i filmove. Tako je odličan film Stivena Spilberga "Uhvati me ako možeš" zasnovan na istinitoj priči i autobiografiji Franka Abagnalea mlađeg, čuvenog prevaranta iz SAD. Film, u koji je uloženo 50-ak miliona i koji je zaradio oko 200 miliona dolara, navodno delimično odstupa od istinite priče, ali to je stvar umetničke slobode. Abagnale je prevarama i falsifikatima platnih kartica i čekova zaradio milione.

Više od 70 ljudi poginulo je u nedelju u pakistanskom gradu Lahoreu, u terorističkom napadu grupe povezane sa talibanima. Kako je objasnio portparol ove terorističke grupe, popularni park u Lahoreu bio je meta napada jer su pretpostavljali da će se tog dana okupiti dosta hrišćana da proslave Uskrs. "Hrišćani su bili naša meta", izjavio je dotični.

Ima li simbolike u tome što je Haški tribunal, sigurno slučajno, izricanje prvostepene presude nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću zakazao za 24. mart, dan kada je počelo NATO bombardovanje Srbije? Na hipotetička pitanja je nemoguće odgovoriti, ali da nije bilo Vukovara, Srebrenice, Sarajeva, da li bi bilo Kosova i NATO bombardovanja? Videćemo šta će sutra odlučiti Haški tribunal, čini se ipak da nema sumnje da će nekadašnji lider bosanskih Srba biti osuđen. Pitanje je da li će biti oglašen krivim po svim tačkama optužnice, za genocid ne samo u Srebrenici već i drugim delovima BiH i kako će presuda, ma kakva bila, uticati na odnose u regionu i predizbornu kampanju u Srbiji?

U tesnoj borbi sa vođama Severne Koreje, pokojni predsednik Turkmenistana Saparmurat Nijazov poneo je nezvaničnu titulu najvećeg ekscentrika među savremenim političkim liderima. Nijazov je Turkmenistanom vladao od 1985, u vreme SSSR, preko sticanja nezavisnosti 1991. do smrti 2006. godine.