Svetislav Basara

Čujem se povremeno sa pajtašima iz Užica koji ne propuštaju da me narezile zato što u Famoznom nema ni mukajet o zagađenju vode u jezeru Vrutci i o stravičnoj žeđi koja pustoši grad koji je prvi poneo Titovo ime, a u kome sam i ja proveo dobar deo života, dok je užička voda bila i te kako pitka, pa sam posle, kada je počela da se kvari, digao dupe i zbrisao.

Zakuvalo u DS-u, cenjeni publikume. Izgleda da je Njegovo ex Sijatelstvo, Tadić, odlučio da se kurtališe neprijatnog "ex-a" iz titule, bar u okviru stranke. Ne znam na šta će sve to ispasti. Ali mogu da pretpostavim, jer sam ipak ponešto naučio iz novije istorije Demokratske stranke. A ta istorija naučava da sa podrškom odbora iz Svilajnca, Arilja, Donjeg Pičkovca (Gornji je ostao veran Đilasu) i njima sličnih naseobina, nije razumno snatriti o povratku na presto.

Elem, dame i gospodo, tradicija nalaže da – osim u slučaju nekog vanrednog stanja – vikend-kolumna bude posvećena kulturnim sostojanjima, pa ću sledstveno tome danas pisati o novom romanu Miljenka Jergovića naslovljenog vrlo kratko – „Rod“.Naslov možda jeste kratak, ali roman bogme nije; ima više od hiljadu stranica. Ta činjenica sama po sebi ne mora ništa da znači, ali u „Rodovom“ slučaju marksistička teza o kvalitetu koji izranja iz kvantiteta pokazala se sasvim tačnom.

Kako odmiče ova jako započeta, dve hiljade četrnaesta godina, sve me više podseća na devedeset prvu. A zašto, verovatno ćete se zapitati. Zato, dame i gospodo, što primećujem proročansku uznemirenost kod sve većeg broja (i stranih i domaćih) teoretičarskih dilbera koji očekuju novi Veliki rat.

Tradicija, cenjeni publikume! Na dan svakog Roždestva Gospodnjeg po julijanskom kalendaru biva da neki Srbin na manje ili više privremenom boravku u Americi pripuca i zdravo poplaši komšiluk - za koji je sedmi januar običan radni dan - a naše novinčine se svake godine iznova oduševljavaju ispoljavanjem prekookeanskog patriotizma. Kao, pokazali smo im ko smo i šta smo! Neka vide da mi imamo dušu. I pročaja.

Čvrsto se, dame i gospodo, držim nepisanog pravila da se ne upuštam u ogovaranje susednih - vaktile bratskih - banana-republika, ali svako pravilo ima izuzetak. A i povod je, da kažemo, uveliko nadišao hrvatske republičke granice i pretvorio se u regionalnu temu dana.

Nije red, dame i gospodo, da se na Badnji dan gložimo, opanjkavamo i odajemo srpskim podelama, pa u tom smislu hajde da bacimo pogled na jednu božićnu večeru od pre ravno sto godina, sa koje nam je - u tekstu naslova citiranog u naslovu kolumne - izveštaj podneo "najstariji dnevni list na Balkanu".

Budući da zbog novogodišnjih praznika naši političari nisu stigli da naprave nijednu pizdariju vrednu pomena – ili je možda meni nešto promaklo – ova će kolumna biti posvećena kulturnim sostojanijima, to jest tematskom broju časopisa Gradac o dendizmu.

Pregrmesmo, cenjeni publikume - kako to novindžije serbske vole da kažu - najluđu noć u godini i to sa minimumom žrtava u ljudstvu i materijalu, što tumačim kao dobar znak. No dobro! Gde sam ja bio u najluđoj noći? Šta sam radio? Šta sam lepo poželeo? Ništa naročito, pravo da vam kažem!

Doguzeljasmo nekako i na sam kraj jedne teške godine, pa budući da u sutrašnjem, prazničnom broju neće biti Famoznog, nego neko pisanije na drugu temu, danas je prilika da cenjenom publikumu, uvaženom komentatorluku i srpskom narodu i senatu u celini poželim srećnu novu dve hiljade i četrnaestu i mnogaja ljeta.

Oj, Srbijo, zemljo predvidivosti! Moj drug Beba Popović tu nedavno je osnovao Institut za javnu politiku, najpre u Podgorici, a potom i u Beogradu i u „obično dobro obaveštenim krugovima“ momentalno je nastala žestoka panika pre nego što je Institut stigao išta da uradi.

Oglasio se Tasovac u NIN-u. Ja mu onomad - ne znajući da je stupajući na dužnost rekao da će bezmolstvovati do kraja godine - skrenuo pažnju na Ljušićev zulum u Službenom glasniku.

Ide nova godina, cenjeni publikume! Ionako vazda kilavi srpski radni elan polako odlazi u 3LPM. Svi kukaju na besparicu, a tržni centri - ti hramovi XXI veka - dupke puni. Benzin skup ko krv, a saobraćajne gužve sve veće.

Opet škandal u Prezidencijalnom konaku! Opet prisluškivanje! Tako bar tvrdi naš džumhurbaškan u intervjuu koji je visokoblagoizvoleo dati televiziji B92. Bilo je u tom intervjuu još prezidencijalnih smatranja o raznim ljudima i na razne teme, ali ja sam se neke jade uhvatio za prisluškivanje.

Čim sam u svetu neđelju zorom pročitao da će u Utisku nedelje gostovati (abecednim redom) Anđelković Radomir, Vukadinović Đorđe i Žarković Dragoljub, odlučio sam da emisiju neizostavno pogledam. Što sam - kada je za to kucnuo čas - i učinio.