Svetislav Basara

Tek sa razdaljine od 2.000 km od Beograda - a ja sam ovih dana otprilike na toj razdaljini, u Parizu - čovek je u stanju da sagleda razmere regresije - možda ni involucija nije preteška reč - u koju Srbija udarnički srlja, sve iza glasa zapevajući "ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine".

Elem izađe pre neki u Danasu, u rubrici "Arhiva Danasa" (ako sam dobro naveo ime), intervju koji sam pre dvadeset godina dao Zokiju Panoviću i na moje iskreno čuđenje (davno beše, pa se zaboravilo) ustanovih da sam pre dvadeset godina govorio (i pisao) maltene u dlaku isto što i sada.

Pitam se poslednjih nekoliko dana da li to "Danas" udarnički radi - ili mu možda ispod žita neko drugi radi - na tome da postane "Juče", to jest sopstvena prošlost.

Nezgodno je kad epidemiolog postane epidemija, a eto i to se događa.

Pročitah prekjuče na Danasovom sajtu, pa posle pet minuta pročitah ponovo jer ne mogodoh da verujem šta sam pročitao, da je lokalni SNS u u Alibunaru otvorio školu (ili kurs) mržnje prema političkim protivnicima.

Ne znam da li je izvesni Zoran Radovanović, autor najnovijeg raskrinkavanja moje saradnje sa nenarodnim Vučićevim režimom, epidemiolog inače po zanimanju, načuo da osim epidemija zaraznih, postoje i epidemije duševnih bolesti.

Najavih prekjuče izveštaj o ličnim iskustvima sa starogradskim kovertima - temu nadasve pikantnu - ali me događaji koji prestižu i mnogo mlađe i brže od mene navedoše da je odložim za neka lošija vremena, jer u poslednjem broju Vremena naleteh na Breaking News: "Jovo Bakić osniva stranku."

Najpre naumih da našu današnju kolumnu naslovim Zakon neverovatnoće, onda se setih da je jedno Famozno već bilo tako naslovljeno, pa ga naslovih Bezakonje verovatnoće, što se - kako ćete videti iz dolepriloženog - svodi na isto.

Impresivna je količina mentalnog "seriva" (tako je Vinaver preveo Rableov izraz za finalni produkt varenje) koju je Jasmina Lukač prekjuče podastr(a)la ne bi li opovrgla opštečaršijsku glasinu da je Đilasova poverenica za Danas.

Nemadoh, ljubezni Teofile, u subotu dovoljno karaktera, pa ne rekoh sve što bejah naumio pesmom da ti kažem.

I Teofil Pančić se u prošlom broju Vremena (na neviđeno) osvrnuo na moje gostovanje u Utisku nedelje kao i na sveopšte ibretenije vođstva, članstva i simpatizerstva "boljeg dela" političkog sistema dvočaršijkog burazerskog kretenizma, ispravno zaključivši da me je za silesiju e-kevtanja i tvit lajuckanja savršeno zaboleo Sebastian.

Počinjemo EPP-om. Ko ne zna šta je EPP, neka zaviri u rečnik jugonostalgije.

Hajde da maštamo, što rekla drevna TV emisija. Ako bih recimo jednog dana napisao da je Aleksandar Vučić jednooki monstrum kome smrdi iz usta i koji pije krv opozicione dece, da li mislite da se neće naći neprejebivac - šta jedan, stotine njih - koji će brže bolje razotkriti da sam to napisao u dogovoru sa Bebom Popovićem da bih posle još žešće plajpičio opoziciju, a da smo se Vučić, Beba i ja dogovorili da to u stvari znači da je Aleksandar Vučić najveći sin našeg naroda i najvrhovniji komandant naše armije.

Izvinjavam se Zokiju Lutovcu, u međuvremenu se čusmo telefonom, ipak ne gubim nadu u DS, Nastavljamo mini serijal o utiscima. Ima istinoljubivih, ali tankoćutnih dušica koje - ako li se se nešto zamere nekoj od (podjednako bednih) beogradskih čaršija, pa ih podnaredničke čaršije nabede (naravno bez ikakvog osnova) da su nešto "izdale" ili se nekom "prodale" - podaviju repić i zaćute.

Kreće novi mini-serjal. Fasten your Seatbelts! Može vama zvučati uvrnuto, ali moja malenkost naprosto uživa u vremenima velikih konfuzija, poput ovog u kome se sve raspada na sastavne delove, u kome se ljušte veštački obrazi i u kome se tope voštane maske.