Svetislav Basara

Samo što je centarfor dečijeg militarnog kampa, čajetinski lordmer Stamatović, prekjuče povisio rezultat na 3:1 i stao pobedonosno da trči po zlatiborskim pustopoljinama, državni militarizam je - u liku i podobiju Njega Vrhovnog - dao efektan gol privatnom i smanjio skor na 3:2.

Situacija oko zlatiborskog dečjeg kampa svakim danom se sve više usložnjava.

Situacija sa zlatiborskim dečjim kampom se usložnjava. Pala je i njegova prva žrtva, i to niko drugo do krle22, koji, doduše, nije položio život na oltar pacifizma...

Konačno se organima države Srbije omaklo da postupe kako bog državnosti zapoveda, pa su - suprotno mojim očekivanjima - policajno zatvorili zlatiborski kamp za vojno-patriotsku obuku dečurlije, koji je prethodnih dana uzvitlao poprilično prašine u i onako prašnjavoj ovdašnjoj javnosti...

Osvanu još jedna subota, dan za kulturu, ovoga puta posvećen kulturi govora, koja je, kao, uostalom, i pismenost, spala na žalosno niske grane, a koju ič neće popraviti predstojeće zakonsko uterivanje ćirilice.

Pretpostavljam da ste iz čtenija prethodnih dveju kolumni dokonali da je pisac hteo da kaže da temeljni ovdašnji problem nije to što Srbi i Srbija ne mogu da žive...

Hajde da zamislimo sledeću situaciju i da za potrebe tog zamišljanja umesto istorije "revidiramo" geografiju.

Kad god pomenem LJilju Smajlovićku - a u poslednja dva dana dvaput sam je pomenuo - u meni se "stekne" snažna politička volja da se odam klozetskom metaforstvu, sledstveno za našu današnju kolmnu, imate zahvaliti bivšoj (i budućoj) Rotopalankinoj glodurki.

Vidim da je ponovno puštanje u opticaj ideje o "razgraničenju" Kosova i Srbije izazvalo poveliku furtutmu u ionako ufurtutmisanoj srpskoj javnosti...

Zbog usložnjavanja političke situacije, zapostavili smo letnju razbibriga-rubriku "Gde su, šta rade", zato ćemo se danas vratiti tradiciji i razmotriti - gde je i šta radi Ljilja Smajlovićka, višestruko bivša (i najverovatnije višestruko sledeća) glodurka Politikine Rotopalanke?

Možda će vam se učiniti neverovatno, ali u vreme kada je nastajala - i nastala da nikada posle ne bi prestala - kosovska pseudomitologija...

Juče napisah da je kosovski problem dibidus nerešiv, a kako vreme protiče, sve češće podozrevam – a iz teksta u „Peščaniku“ vidim da i Dubravka Stojanović podozreva – da su Kosovo (u svim njegovim alotropskim modifikacijama) i seljačka pseudomitologija (svih boja) ispletena oko njega i koncipirani tako da budu nerešiv problem. Zainteresovane upućujem na Stojanovićkin […]

Eh, gde su ona lepa leta tokom kojih su novinčine serbske bile prepune vesti o drekavcima, proplakalim ikonama i teladima sa dve glave.

Hajde da obnovimo gradivo. Šta kaže Vikipedija, kako ono glasi (ako mene pitate) najbolja definicija gluposti?

Onaj naš Marsovac-meraklija, koji voli "sve što vole mladi", koji je onomad, na vest da će beogradska novogodišnja rasveta uskoro biti još raskošnija (i da se nikada više neće ni gasiti)...