Svetislav Basara

Bilo je bogme povuci potegni oko posete NJega Vrhovnog Kosovu i - naročito - brani Gazivode, koja je iz meni nepoznatih razloga poslednjih meseci ušla u veliku političku modu.

Čitam prekjuče - i ne verujem očima - blagu vest da je popečitelj vojinstva serbskog, Aleksandar II Vulin, blagoizvoleo doneti ferman o osnivanju konjičkog, dal voda, dal eskadrona, vrag bi ga znao, kao što samo vrag zna koji će Crven Ban Vojsci Srbije konjica.

Znamo koji su organ u stara vremena navijači po stadionima naše zemlje ponosne (pri)viđali kod sudija koji su po njihovom mišljenju sudili po babu i stričevima protivničkih timova, to, u neku ruku, i jeste tema naše današnje kolumne...

Privuče se mic po mic i jesen, a nema ni "S" od socijalnih nemira, ni "P" od pobune širokih narodnih masa, od kojih je srpska opozicija (svih boja) odvajkada očekivala da ih dovedu na vlast, što su socijalni nemiri i pobune masa ponekad i činili, ali samo kada bi im se naredilo "odozgo".

Jeste da sreda nije dan za kulturu, ali iako će vam se možda učiniti da je tema naše današnje kolumne (sub)kulturna, ona to nije ili je takva samo na prvi pogled.

Budući da smo još davnih dana apsolvirali da se u Srbiji - osim nasilnim putem - nikada ništa nije promenilo niti se menja, niti je - čast retkim izuzecima - ikome ikada padalo na pamet da nekada nešto promeni...

Ima dilbera koji bagatelišu i u sprdnju bacaju takozvanu "naknadnu pamet", ja, pak, nadžak, kakav sam, držim da drugih pameti osim naknadne i nema i da se ljudi do kakve-takve pameti uzdižu tek kada izvuku pouku iz gomile gluposti koje su prethodno počinili.

Subota je, kao što znamo, dan za kulturu, ali ima li smisla da sada, dok Kosovo i Hilandar gore, trućamo o kulturi, pa ćemo umesto kulturi našu današnju kolumnu posvetiti starom srpskom zanatu - davanju podrške.

Kasno preksinoć, taman kad sam se spremao da legnem i da se uspavam čtenijem nekog dušekorisnog štiva, prestonom megakasabom počeše da odjekuju eksplozije i da pršte vatrometi...

Ovde smo u više navrata apsolvirali da Kosovo nije politički, nego psihološki, a kod izvesnog broja zadrtih kosovotutumraka i psihijatrijski problem.

Nije kosovski problem jedini problem na ovom guravom svetu za koji nema nikakvog, kamoli dobrog rešenja, ali znate kako to ide: "prosečnom" čoveku je njegova glavobolja veća muka nego odsecanje tuđe glave.

Vidim da se već podigla kuka, motika i furtutma oko predstojećeg referenduma o "rešenju za KiM", čija je sama najava dovela do novih srpskih podela i posledičnih teških reči, zbog preterane upotrebe ispražnjenih od svakog smisla.

Samo nekoliko dana nakon što sam izrazio sumnju da krle22 ostavku na članstvo u UO "Našeg prava da bla, bla, bla" (možebiti) nije podneo svojevoljno nego da mu ju je podneo neko drugi, još manje dana nakon što sam srpskom narodu...

Nema zemlje na ovom svetu, osim Srbije, u kojoj se blistava politička karijera može napraviti kukanjem nad žalosnim stanjem svršenih činova i prošlih stvari i istovremenim nemrdanjem dupetom da se stvari u sadašnjosti poprave

Videh juče (i prsnuh u smeh) Coraxovu karikaturu u Danasu na kojoj je - u svoj grandioznosti nosa i gabarita - izobražen Vojo Šešelj koji se nekoj nevidljivoj masi, umesto kroz megafon, obraća kroz govnavu klozetsku šolju, istrgnutu iz svog prirodnog stajališta, umalo ne rekoh "vekovnog ognjišta".