Vladimir Jokić

I MOTUS: SABORU prošli ponedeonik u Nišu se okupilo naroda sačuvaj bože. Sleglo se to sa svih strana, i muškinje i ženskinje. Najugledniji srpski domaćini došli s celom familijom da uveličaju krsnu slavu Mileta Ilića i vaskolikog grada na Nišavi. Došli gosti, bila parada, roštilj, pivo, pečenja ko drva... Bile i pevačice, i muzikanti, i neki s peruškama na glavi, i umetnici što se uvijaju i izvode razne kerefeke. Bilo svašta.

Stigla dva pisma. Jedno napisano mastiljavom olovkom, drugo onako.

Oh, mein Got, das ist ein Wunderkind! (Gete)

Na adresu autora bestselera Decenija: godine koje smo pojeli skakavci stiglo pismo i e-mail.

triptihU IME OCA...„Šešelj je najveći intelektualac u Srbiji. On me je svemu naučio. On mi je rekao koje knjige iz oblasti filozofije, sociologije, istorije, politike i prava prvo moram da pročitam.“ (1. jun 2004.)

skeč– O, gospodine Avramoviću, vi ste već tu.

U kvrge su me bacili, o srama.(Milan Rakić)

Papa je video Tomu!(V. Jokić)

Jutros se pričestio. Sinoć, odmah posle informativnog razgovora, došao kući, oprao noge, pomolio se i otišao na spavanje. Naspavao se. Ja mirno spavam.

Bože mili, kud sam zašo?(Petar Preradović)

Prijatelju, kako ćemo?Prijatelju, lako ćemo!(srpska narodna poskočica)