Trg republike

Zlatko Paković

Pozorišni reditelj, pisac i novinar. Stalni kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Ljudi koji vraćaju tuđe

Vest da je jedan čovek u dubokoj starosti vratio dug nacionalnoj železnici posle šezdeset godina, preračunavši tadašnji iznos neplaćene vozne karte u hiljadu današnjih dinara, i vest da je drugi čovek, puno mlađi od prvopomenutog, hiljadu evra koje je našao na ulici odneo u policiju kako bi bilo vraćeno osobi čije je ime napisano na priznanici što je stajala uz rasute novčanice, dobijenoj od banke prilikom podizanja tog iznosa sa ličnog deviznog računa - u našim su štampanim i elektronskim medijima ovog leta dobili status vesti o ljudima koji su ujeli besnog psa.

Zločin i SPC

Serijski ubica civila, muškaraca u punoj snazi, i masovni ubica dece, žena i ostarelih osoba, ratni zločinac Milan Lukić kojeg je naše pravosuđe osudilo na kaznu od dvadeset godina zatvora a Haški tribunal, prvostepeno, na doživotnu kaznu lišavanja slobode, objavio je, u izdanju Srpske radikalne stranke, knjigu „Ispovest haškog sužnja“ u kojoj negira i samo postojanje neporecivih zločina što ga uvršćuju među najveće monstrume našeg vremena - promovisanu u Parohijskom domu Hrama Svetog Save.

Sekularizam vs. klerikalizam

Utemeljivač radikalne ortodoksije, savremene škole levog političkog mišljenja, zasnovane na „izvornim“ hrišćanskim načelima jednakosti ljudi i pripremi i upodobljenju carstva nebeskog na zemlji, Džon Milbank, profesor religiologije, politikologije i etike na Notingemskom univerzitetu, prilikom svog boravka u Rusiji, tokom maja ove godine, održavši nekoliko predavanja kojima je uvodno bilo ono na pravoslavnom Svetotihonovskom univerzitetu, s temom „Nova podela: romantična vs. klasična ortodoksija“, u intervjuu „Sekularni liberalizam i totalitarizam“, koji je za „Ruski žurnal“ dao svom kolegi Dimitriju Uzlaneru, rekavši da „Rusija treba da nastavi s politikom potpore pravoslavlja“, a da „istovremeno, pravoslavlje ne treba da podrazumeva progon drugih religija“, zapravo je otkrio protivrečnost koja je u osnovi radikalne ortodoksije, pozicije, inače, plodotvorne za savremeni politički diskurs koji je, u konformizmu, zaboravio šta uistinu znači biti levo.

Evropski nacionalizam

Masovni zločin serijskog ubice Andersa Beringa Brejvika, u Oslu i na ostrvu Utoja, jasno nam pokazuje šta je krajnji rezultat nacionalizma i ksenofobije, bez koje i nema nacionalizma - teror nad sopstvenom nacijom. Norveški masovni ubica, u ime evropeizma, svog norveštva i hrišćanstva, u ime antimuslimanstva i islamofobije, ubio je 76 Norvežana, poglavito, ako ne i sasvim, hrišćana. Dakle, Brejvik je učinio ono što je mogao učiniti i neki islamistički fanatik.

Anatomija nacionalističkog morala (3)

„Na temu, koji narod čime misli, može se bez preterivanja i cinizma reći da mladi srpski naraštaji misle kurcem“, piše Ćosić u knjizi dnevnika „U tuđem veku“, uzimajući upravo „kurac kao središte bića savremenog Srbina“, odnosno, kao inherentni razlog da se Srbi „udaljuju od svoje arhetipske osnove“.

Anatomija nacionalističkog morala (2)

Bespredmetno, sentimentalno hvaleći narod i, istovremeno, jednako neutemeljeno, sarkastično ga kudeći i vređajući, nacionalista zapravo prikriva podvojenost sopstvene svesti: ona se iskaljuje na naciji u ambivalentnim, protivrečnim osećanjima i mislima, kako sama ne bi završila u šizofreniji.

Anatomija nacionalističkog morala (1)

Posle opaski o crnogorskoj i makedonskoj naciji i državnosti, karakteru dnevnog lista „Danas“ i nalogodavcima atentata na premijera Đinđića, što ih je objavio u sedmom tomu svojih dnevnika „Lična istorija jednog doba“, pod naslovom „U tuđem veku - od 4. januara 2000. do 15. marta 2003“ (Službeni glasnik, 2011), Dobrica Ćosić bi, po tužbi državnih tužilaca Crne Gore i Makedonije te pravnog zastupnika „Danasa“, mogao da bude optužen za klevetanje, vređanje i nanošenje „duševnih patnji“, a po pozivu srpskog javnog tužioca, i u svojstvu svedoka na sudskom pretresu o (političkoj) pozadini ubistva Zorana Đinđića.

Nežnost među muškarcima

Kad su reditelji Katarina Pejović i Boris Bakal, osnivači i rukovodioci “Bacača sjenki”, odlučili da za svoju predstavu “Muški/ženski – ženske/muške” podele ne samo glumce na muški i ženski ansambl nego i publiku na mušku i žensku, sa striktnom zabranom mešanja polova u gledalištu za bilo koju od četiri kombinacije predstavljanja (žene za žene, žene za muškarce, muškarci za muškarce, muškarci za žene), čak i kad su u pitanju snimatelji i fotografi koji su tu na radnom zadatku za drugi, informativni medij, našim je južnoslovenskim (nek’ bude i zapadnobalkanskim) pozorišnim svetom prostrujala fama o krupnom seksističkom ispadu.

Crnjanski i fašizam, DS i kriminal

U intervjuu koji je vodio Svetislav Basara, objavljenom u 100. broju magazina „Status“, Boris Tadić je smelo otkrio dve bitne činjenice, kompromitujuće za funkcionisanje države i stranke kojima je na čelu.

Smrtonosna parapolitika

Pet dana posle presude Ustavnog suda Republike Srbije o zabrani „Nacionalnog stroja“ – kao „tajne organizacije koja sve što radi radi sa jednim ciljem da podriva ustavni poredak“ – ovaj neonacistički ilegalni ansambl, sa sestrinskim jedinicama „Obraza“ i „Naših 1389“, obrazovao je „zajednički pravni tim ovih organizacija (da ) podnese zahtev Ustavnom sudu Srbije za zabranu Vlade Srbije zbog njenog nelegalnog delovanja“.

Kakav preokret! Kao u čuvenom filmu „Poliveni polivač“ koji su Limijerovi, među deset, premijerno prikazali potkraj 1895. u iznajmljenom podrumu pariskog „Gran kafea“. Bila je to prva projekcija u istoriji bioskopa za koju su naplaćivane ulaznice.

Dobra vest

Sintagmom „vrlo dobra vest“, Čarls Simić poentira rečenicu u čijem je središtu „general bosanskih Srba“ označen optužbom da stoji „iza masakra u Srebrenici“, a započetu rečima „iznenađujuće hapšenje“ – prvu rečenicu teksta „Mladićevo hapšenje: Šta je Srbija znala“, objavljenog na sajtu The New York Review of Books, 26. maja, istog dana kad je iz skrovišta u Lazarevu Ratko Mladić transportovan u zatvorsku jedinicu beogradskog Specijalnog suda za ratne zločine.

Potencijal koalicionosti

Kao što naglo povišenje krvnog pritiska otkriva da su psihosomatski uslovi sazreli za srčani ili moždani udar, naglo nadiranje vesti o hapšenjima posednika preduzeća i vlasnika televizijskih produkcija, o zatvaranju brojnih kladionica i zabrani tajkunima da raspolažu zemljištem na kojem im je imovina, uz informacije o povećanju bruto iznosa ličnog dohotka, sve samopouzdanijem odnosu dinara prema evru i vladinim subvencijama preduzetništva u poljoprivredi i ekološkom turizmu, nisu ništa drugo do najava parlamentarnih izbora i poziv na glasanje. Sinergiju ovih akcija vlasti, prema kojima bi se reklo da država počinje da uzvraća udarce onima koji su je potkradali i sramotili, kao coup de grâce, upotpunjuje hapšenje Ratka Mladića - spektakularno brzo posle negativnog izveštaja Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Arapske revolucije

Sve manje i manje se izveštava o „arapskom proleću“, kao da ono više ne daje plodove svog pravednog gneva. Posle obaranja režima koji su sekularni državni sistem koristili u diktatorske svrhe, iz Tunisa i Egipta - uprkos svakodnevnim ubistvima, otmicama, paležima i pljačkama u Kairu - mediji su ponovo zapljusnuti turističkim pozivima na letovanje.

Etos antifašizma

Na Dan Evrope, tačnije Dan Evropske unije, berlinski Inforadio anketirao je prolaznike na ulicama grada, postavljajući im dva pitanja: najpre, da li im je poznato koji značajan datum se proslavlja tog dana, a zatim, koja je himna EU. Niko se od ispitanika nije prisetio o kakvom je datumu reč, a samo je „jedan od duzine“ odgovorio tačno da je himna Evropske unije „Oda radosti“ iz Devete simfonije Ludviga van Betovena, dok je jedna žena, s nepokolebljivim ubeđenjem da je u pravu, kao odgovor otpevušila zvanični song Evrovizije. Dan pobede, koji se, takođe, proslavlja 9. maja, niti se podrazumevao u pitanju, niti je neko od anketiranih pomenuo.

PrvaPoslednja