Kolumne

Trideset prvog decembra gospodin predsednik je besedio na jednom jutarnjem programu o tome kako je popularniji u Kini od Bate Živojinovića, preporučujući sebe kao idealnog za upravo izmišljenu funkciju povremenog posetioca Kine o državnom trošku, „jer nema nameru da se još dugo bavi politikom“.

Dostojanstveno, kako to samo može u Beogradu, ispraćena je 2023. i dočekana nova, 2024. godina. Skoro bez ikakvog šenlučenja, dranja i narodnjaka, ostavili smo iza sebe najgoru od poslednjih dvadesetak godina, a možda i goru.

Bilo je to početkom juna, usred naše treće selidbe otkako smo relocirani. Nismo tačno znali kuda ćemo, na raspolaganju nam je bila samo potpuno prazna kuća u divljini, bez nameštaja, bez interneta, ali sveže okrečena.

Prvi put otkako sam se vratio u Beograd, u blizini „Ribnikara“ našao sam se nekih mesec dana kasnije, u petak, osmog decembra, vozeći ka SKC-u, na „Noć knjige“.