Site name

Skakanje u bunar

A da je Marko rekao "Hajde da skočimo u bunar?", da li bi i ti skočio sa njim? Koliko puta smo kao deca ili tinejdžeri čuli ovu roditeljsku kontraargumentaciju i tjelovježbu iz logike?

18

Piše: Aleksej Kišjuhas

10. septembar 2017. 09:00

Skakanje u bunar

Svi znamo za tu dramu. Kao klinci ili adolescenti smo proizveli neku psinu, neposlušnost i nepočinstvo, pa smo se zatim pred roditeljima i sličnim autoritetima nevešto pravdali da nas je eto, posve naivne i nevine, taj i onako delinkventni drugar Marko na tu stvar bio "naterao"? I sad, kao što takođe dobro znamo, taj izgovor nije naročito palio kod naših roditelja – otud i njihova i logična i logička replika o skakanju u bunar ili sa mosta ili varijacije na temu. I dobro je ako smo se tada izvukli sa pedagoškom kritikom ili zauškom, dok je kaiš ostao u pantalonama, uprkos željama i pozdravima onog Zorana Milivojevića. Ali, ono što (odistinski naivni) tada nismo bili kapirali je sledeće. Ti naši roditelji i sami redovno i svakodnevno uskaču u taj jedan te isti socijalni bunar sa svojim sopstvenim vršnjacima. To jest, i oni sami su žrtve jednog vršnjačkog i društvenog pritiska, odnosno konformizma i imitacije. Kada kupuju hranu i odeću, kada gledaju filmove i televiziju, kada idu na zabave ili dočekuju goste, kada procenjuju druge ljude i kada glasaju na izborima.

Zamislimo da idemo na koncert, i na ulici ili raskrsnici naiđemo na grupu ljudi koja manično gleda uvis. I bez naročitog razmišljanja o tome, i mi bismo svoj pogled automatski uputili ka nebu, posve zainteresovani šta se tamo odvija, zar ne? Zatim, kada stignemo na taj koncert, pa dežurni muzikant izvede nešto na klaviru ili trubi, a publika oko nas počne da aplaudira. Da li i mi sami frenetično pljeskamo dlanovima, zajedno i unisono sa svima (čak i ako nismo naročito oduševljeni)? Najzad, nakon koncerta idemo do garderobe gde smo ostavili kaput, pa svi ispred nas zgodnim garderoberkama ostavljaju bakšiš na limeni tanjirić. Zar nećemo i mi tamo ostaviti neku sitnu kintu, iako je sva ta usluga zapravo uključena u cenu karte? Naravno da hoćemo. A po čemu smo mi onda tačno različiti od naše dečurlije koja se, na nagovor vršnjaka iz klupe ili ulice, pentra po drveću, grafitira zidove, oblokava pivom ili tetovira telesa, odnosno od omladine koja komotno uskače u taj bunar socijalnog pritiska i konformizma? Ni po čemu naročito, tako je.

U pitanju je logička greška koju kognitivni psiholozi i društveni naučnici nazivaju "socijalni dokaz". I koja je mnogo popularnija po svojoj nepopularnoj sintagmi – "instinkt krda". Naprosto, ljudi misle da se ponašaju ispravno i prikladno onda kada se ponašaju isto kao i drugi ljudi unaokolo. Kada, kao i svi, aplaudiraju na koncertu, ritualno ustaju, sedaju i prekrštavaju se u crkvi, kada prate modu i trendove ili kada naprosto slušaju svoje komšije i komšinice. I kada, kao u onom poražavajućem vicu, glasaju za režim ili onako kako glasa većina ("A, za njega ću glasati onda kada dođe na vlast!"). Logička pogreška "socijalnog dokaza" – ako mnogi to rade, mora da je dobro – jeste zlo i naopako koje vreba iza svakog hobija i dijete, ali i iza svake političke odluke i pogleda na svet. Svi smo mi samo veliki imitatori, društvene životinje i svojevrsna stoka koja bi da se prilagodi većini u krdu. Zvuči preterano? Bilo je i ljudi koji su pristajali na kolektivno samoubistvo u okvirima raznih verskih kultova i sekti, samo zato što ruku na sebe diže i obližnji zemara i sektaš. Konformizam je moćna stvar, a imitacija je sudbina.

U nizu klasičnih eksperimenata iz 1950-ih godina, legendarni socijalni psiholog Solomon Aš je ovo i eksplicitno dokazao. LJudi će na očigledna, jednostavna i banalna pitanja namerno i svesno davati pogrešne odgovore, samo zato što su neki drugi ljudi pre njih takođe odgovorili pogrešno. Jer, ćuti, mani, batali, bolje je ne izdvajati se iz gomile ili mase i biti pametnjaković. A i ko zna, bolje je verovati drugima nego sopstvenim očima. I sad, pre nego što za ovu skandaloznu stvar krenemo da krivimo ljude bez mozga, kičme i uverenja, okrivimo – Čarlsa Darvina. Jer ovakav bezumni konformizam zapravo je bio sasvim optimalna strategija za opstanak ili preživljavanje tokom naše evolucione prošlosti. Zamislimo našeg pretka kako sa ekipom luta po afričkoj savani u potrazi za hranom. I, odjednom svi ostali u njegovoj grupi počnu da beže koliko ih noge nose. Šta uraditi? Zastati, češkati se po lobanji, "misliti svojom glavom" i procenjivati da li je u blizini lav ili krokodil, ili pak kao konformista "skočiti u bunar" i raspaliti u beg poput svih ostalih? Oni pametnjakovići koji su promišljali, analizirali i ponašali se drugačije od grupe – najčešće su završavali kao ručak spomenutih lavova i krokodila, i nisu uspevali da prenesu svoje mudrijaške gene na potomstvo. Mi, preživeli potomci, zapravo smo plodovi prepona jedne duge linije svih onih preplašenih konformista koji su slušali većinu, ponašali se prikladno, i imitirali druge.

A ne moramo ni zamišljati naše majmunolike pretke i razne divljake po džunglama i urođenike po zabitima, dakle, tu neku našu dalju rodbinu. Taj je konformistički i imitatorski obrazac toliko duboko ukorenjen u naše mozgove da ni ne znamo kako drugačije da se ponašamo. Mi gotovo nikada ne mislimo svojom glavom. Imitiramo komšije, prijatelje, kolege, pa čak i nepoznate i anonimne "recenzente" i komentatore na internet sajtovima kao što su "Amazon", "Booking" ili "TripAdvisor".

Manično tragamo za iskustvima drugih kada kupujemo ili odabiramo automobil, veš-mašinu, laptop, hotel, restoran, vino u restoranu, odeću, patike, knjigu, muziku, film, seriju, kozmetičke proizvode, kućnu hemiju i ama baš sve ostalo. Konsultujemo se sa svojom bandom hominida i lovaca-sakupljača, imitirajući njihovo ponašanje i konformirajući sa njihovim izborom. Čim je nešto popularno, "u modi" ili dobro ocenjeno, pa mora da je dobro, zar ne? Mnogo češće tragamo za "socijalnim dokazom", nego za objektivnim kvalitetom nekog proizvoda ili usluge. Proverimo mi (objektivnu) potrošnju Pežoa, Fijata ili Hjundaija kojeg bismo kupili, ali se i raspitujemo – šta kažu ljudi? Jel se često kvari? U tome je i suština top-lista, nagrada, recenzija, anketa i raznih procena i ocena. Poenta je u relativnom (socijalnom) dokazu kvaliteta, umesto onog objektivnog. Najzad, u tome je i funkcija nasnimljenog smeha po televizijskim serijama-komedijama, koji je tu da bi i nas same naterao na smeh. Jer, mora da je smešno, ako se već kikoću drugi?

Međutim, ništa nije smešno kada je reč o politici. A iste ove mentalne i logičke greške suvereno vladaju i našim političkim i izbornim sistemom. Upravo zato je i na mitinge i predizborne konvencije toliko važno dovući masu ljudi od nemila do nedraga, odnosno zbog toga prepuni trgovi, hale i sale imaju krupne marketinške efekte i političke posledice. Oni služe kao neoborivi socijalni dokaz, zabeležen kamerom na dronu, da su određeni političar ili partija popularni, i da je baš tu ono političko krdo kojem se valja pridružiti. Isto je i sa fenomenom naručenih internet komentara ili "botova" ispod vesti ili kolumni. Ukoliko ogromna većina hvali ili kudi određeni stav, vest ili politiku, mora da tu ima nešto. Kao i sa odabirom automobila, šporeta, vina ili serije, neodoljivo nas interesuje – šta kažu ljudi? U tome je suština i značaj svih predizbornih anketa i istraživanja javnog mnjenja uopšte, bile one naručene ili objektivne, svejedno. Ukoliko ankete tvrde da 60 odsto građana podržava izvesnog političara A, nazovimo ga Aleksandar Vučić, dok ostali političari tavore na oko pet odsto podrške, to nesumnjivo utiče na naš konformirajući i imitatorski um. Usput, isto važi i za naše male socijalne mehurove u kojima politički živimo, pripadali oni slobodnim građanima, onima što im je dosta bilo, žutima, Belom ili belim listićima. I teško nam je shvatljivo da dva miliona ljudi u zemlji ili par stotina ljudi u našem Fejsbuk-okruženju može da bude u krivu. A još nam je teže da im se odupremo, delajući protiv svakog prokletog instinkta u našem telu. Mislili mi "svojom glavom" ili ne, veoma nas interesuju i one tuđe.

Ta banalna socijalna psihologija, sa prve godine Filozofskog fakulteta, može da objasni poveći komad uspeha, popularnosti i nadmoći Aleksandra Vučića u Srbiji danas. Jer ta ista mentalna praksa je odvukla mnoge ljude u apstinenciju, a mnoge druge preko noći transformisala u vatrene pristalice režima. Naprosto, kud svi Turci, tu i male Muje. Odnosno, kud svi hominidi, tu i naši evolucioni preci čiji smo potomci. Hvala Darvinu, naš mozak je kurva, a instinkt krda gotovo neizbežan. I baš zato, ni politički sistem, ni politička stvarnost, a 'bome ni dobar deo našeg uma i naše evolucione istorije, nisu naši saveznici kada je reč o objektivnim, razumnim i obaveštenim procenama ili izborima. Ali tada u umu treba da zadržimo jednu logičku i racionalnu, koliko god tešku, nezgodnu, neprijatnu i posve jeretičku činjenicu: ako dva miliona ljudi smatra da je nešto pogrešno, ono je i dalje pogrešno. Ili samo treba da se setimo roditelja. Ako svi skaču u bunar, ne moramo i mi.

Glosa_Banalna socijalna psihologija, sa prve godine Filozofskog fakulteta, može da objasni poveći komad uspeha, popularnosti i nadmoći Aleksandra Vučića u Srbiji danas. Jer ta ista mentalna praksa je odvukla mnoge ljude u apstinenciju, a mnoge druge preko noći transformisala u vatrene pristalice režima. Naprosto, kud svi Turci, tu i male Muje

povezane vesti

Ne čitajte vesti!

13

Piše: Aleksej Kišjuhas

Gostoljubiv narod

33

Piše: Aleksej Kišjuhas

Ima li života na Marksu?

11

Piše: Aleksej Kišjuhas

komentari (18)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Bogdan

10. septembar 2017.

Prilog ovome govori i surova Americka stvarnost.Naime mogu republikanci za svog predsednickog kandidata nominovati bika a demokrate mogu nominovati konja i dok treci nezavisni kandidat moze biti najpametniji,najposteniji,najveci patriota,naj.... Amerikanac-novi predsednik USA ce neminovno biti konj ili bik. Nemamo mi nazalost jos puno vremena da bi zaustavili slicno ludilo na ovim prostorima.

Mihajlo Štajnfeld

10. septembar 2017.

Opet intrigantna tema, ali ovog puta sa pogrešnom dijagnozom. Sve opisano se više dotiće jednog drugog psihološkog fenomena, a to je projekcija. U pozorištu i na koncertu ću apladuirati onome što je ostavilo utisak na mene, bez obzira na moguće ovacije publike pored mene. Takođe sam primetio i da drugi posetioci ne aplaudiraju nečemu što ih nije dojmilo. Suprotan primer je završetak aplauza, a o tome piše Solženjicin u Arhipelagu, sa ne baš srećnim ishodom. Primer psihologije mase su meksički talasi na stadionima ili usmereno ponašanje demonstranata u njihovim pohodima.

Mujo

10. septembar 2017.

Srbi, narod integriteta i digniteta nije valjda mimikrijsko beslovesno krdo? Ili možda jeste? Koljite me ako znam.

Smederevac

10. septembar 2017.

3 najbolja teksta koja sam pročitao u Danasu, su od Alekseja: 10 maraka, Pivo kao osnov civilizacije, i ovaj. Svaka čast!

pro

10. septembar 2017.

Hirurški precizno! "Pučina je stoka jedna grdna"

Ime prezime

10. septembar 2017.

Sve mislim,e Danas sigurno nece odoleti pritiscima I ove nedelje sigurno nece biti Kisjuhasa,kad ono za sada me uvek pozitivno iznenadi,hvala vam na tome.ovaj covek ima sta da kaze I zadovoljstvo je procitati njegova razmisljanja.

NadaNs

10. septembar 2017.

Bravo !

Zoran Sadžakov

10. septembar 2017.

Kišjuhasu vaš tekst podseća na tekstove Dragoljuba Petrovića genijalnog kolumniste Danasa. Da ne bude zabune - samo po temi koju obrađuje.

Tanja

10. septembar 2017.

I situacione komedije tzv.sitkomovi ili talk show emisije koriste ‘ instinkt stada ‘. Na važnim mestima tokom epizode, čuje se zarazni smeh. Taj smeh vam određuje da se baš posmatrajući tu scenu i Vi nasmejete. Da li ćete to i učiniti, Vi znate. Jedan od najboljih primera ‘ social proof ‘ – a je Gebelsov govor “ Želite li totalni rat? iz 1943-e godine. Na YouTubeu možete pogledati ovaj video. Da su pojedinačno i anonimno pitani, ljudi nikada ne bi poželeli totalni rat, ali u grupi… Reklame koriste našu slabost za ‘ instinkt stada ‘ i to baš masovno i sistematski. Budite skeptični kada čujete u reklami da je neki proizvod “ najprodavaniji „. Radi se o apsurdnom argumentu. Čak i da jeste najprodavaniji to ne znači da je i najbolji. Baš kao i knjige koje se najviše reklamiraju da su “ najprodavanije „, ne znači da su i najkvalitetnije. Možda je baš neki jeftiniji proizvod bolji, ili knjiga prodata u manjem broju primeraka ima veću vrednost. Ako 50 miliona ljudi veruje u neku glupost, ta glupost zbog toga neće postati istina. Tekst koji inspiriše...

Botko Glasač

10. septembar 2017.

Zemlja je ravna ploča a Vučić je najbolji. Individualnost i samokritika su neprijatelji čoveka.Pogledajte u kakvoj bedi su završili pametnjakovići.Moga bih još da nabrajam jer ja kada bih voleo da učim, ih, šta bih ja sve znao.

topot kopita

10. septembar 2017.

Jel to situacija kad Vučićeva koterija tapše Vučiću duže od pet minuta jerbo niko ne sme prvi da prestane, da ga ne bi proglasili nelojalnim tapšačem -izdajcom krda?.

Ђорђе Ивковић

10. septembar 2017.

" 4 4 Smederevac 10. septembar 2017. 3 najbolja teksta koja sam pročitao u Danasu, su od Alekseja: 10 maraka, Pivo kao osnov civilizacije, i ovaj. Svaka čast!" Латинични Смедеревац ваља колико и дрвени "смедеревац". А што цензори не смеју да објаве елементарну истину јер се не уклапа у крдологију, само је доказ више гледе употребљивости дрвеног смедеревца.

Smorko

10. septembar 2017.

Ja znam jednog jos legendarnijeg psihologa ali necu da se puvam.

Stevan Mišković

10. septembar 2017.

G. Kišjuhas volim da čitam DANAS i vaše tekstove, kao i drugih kolumnista i novinara ovog po tiražu lista, kojeg ako je vaša teorija, koja se izučava na l godini filozofskog fakulteta, a tačna, onda smo mi koji volimo i čitamo DANAS, za razliku od većine koji ČITAJU BLIC ili I FORME, A samom tom odlukom sebe doveli u podređen položaj jer smo uskraćeni za vesti koje objavljuju ta dva lista, zbog kojih ih i ne čitam. Naime, hteo sam da ukažem na činjenicu da ste birali primere koji "dokazuju" i vašu teoriju. Zadržao bih se na prvom prem kojem grupa naših pra/predaka, videvši lava se kao gomila daje u beg, dok se jedan iz gomile zadržao nekoliko sekundi gledajući lava, pa se okrenuo i onda u bežanje, uspešno. Pri sledećem susretu sa lavom ovaj pojedinac je bio spreman za taj susret, jer je u međuvremenu razmišljajući kako da seeefikssno suprotstave lav. Tako je napravio prvo koplje, pa kada e uverio u efikasnost tog oružja, napravili su po jedno zs svako g člana horde i posle obuke bili u spremni zs susret sa lavor. A ono što sam hteo obim pričom je da ukažem na činjenicu da je su ljudsku zajednicu vukli u napredak ljudi koji su se izdvaja li iz gomile i radili, često osuđivani, a čak i na smrt, zbog svojih otkrića, Čije prednosti je gomila tek kasnije shvatila. Na još jednu činjenicu, koja je vama poznata, ali nije zgoreg posetiti se : "Intelektulsc mora da im kritički stav prema filozofiji mase pošto je ona u principu retrogadna

Nemanja Nema Prezime

11. septembar 2017.

Ovaj polu-doktor polu-poljoprivrednik, što je izbačen iz Elektronske da u svoju studiju ubaci i sledeće elemente: veliki broj preletača sa svojim glasačima, plaćeni glasovi, ljudi koji su glasali jer su im naprednjaci davali brašno, zejtin i mesne nareske, trudnice koje su vodili na ginekološke preglede, pekari koji su verovali Tomi da će hleb biti tri dinara (predsednički izbori), strahovita emigracija omladine i tako redom... doprineli dolasku na vlast i održavanju ove grupe ljudi. Ipak je potrebno pronaći prave razloge, koji nosu nimalo bezazleni, pa tek onda donositi zaključke. Te slatke pričice o majmunima me podsećaju na često maprednjačko geslo da narod ne valja. Ko zna gde bi oni bili kad bi narod bio bolji. A ko zna i kolumnista gde bi bio.

Милена

11. septembar 2017.

Радоје Домановић написа генијалну сатиру "Размишљање једног обичног српског вола" актуелну за сва времена. Кишјухасови текстови, све само не генијални, могли би се назвати "Размишљање једног паланачког дрвеног филозофа" јер би бар са насловом били актуелни у данашњем времену.

bogdan trojkaš

11. septembar 2017.

Divno razmišljanje i pisanje. Nažalost "krdo" i kad bi znalo da čita ništa ne bi razumelo, Tražite put do dih glasača, ako postoji. Zato mi Basarini tekstovi ( ne svi ), koji preporučuju način i sredstva za stvaranje bolje Srbije izgledaju delotvornije!

Irma Kiš

11. septembar 2017.

Kišjuhasu što ne bi poslušao Marka?