Aleksej Kišjuhas

Već godinama internetima i njihovim društvenim mrežama kruži otprilike ovakva priča: "Kada su Amerikanci počeli da šalju astronaute u svemir, shvatili su da obične hemijske olovke ne rade u bestežinskom stanju.

Sačuvaj bože i gospođi pomiluj na šta je ličilo polaganje kamena temeljca za izvesne Centre izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu. Planirani naučni i istraživački centri mahom imaju biti medicinske prirode, među kojima su kameno utemeljeni i Centar za istraživanje matičnih ćelija, Centar za molekulska i celularna istraživanja, Banka matičnih ćelija i drugi.

I autorska prava vremenom umiru sa autorom. Tačnije, 70 godina nakon smrti autora. Ovo važi i kada je u pitanju (zlo)delo poput "Mein Kampf" ("Moja borba"), a autor Adolf Hitler. I upravo se to dogodilo 1. januara ove godine, 70 godina nakon što je Hitler izvršio samoubistvo u bunkeru u Berlinu. Nemačka savezna država Bavarska je bila postala pravni naslednik autorskih prava na ovaj opaki knjižurak, odlučivši da ga ne preštampava i ne zarađuje na jednoj književno-ideološkoj nesreći, ali nedavno je to pravo izgubila i knjiga je ušla u javni domen.

Za muzički pismene ili bar obaveštene, glavna vest prošlog petka bio je izlazak novog albuma Dejvida Bouvija. Nazvan "Blackstar" ili "Crna zvezda", bio je to Bouvijev 25. studijski album po redu, a pojavio se na njegov 69. rođendan. Došao je i prošao vikend. U ponedeljak je glavna vest glasila: Dejvid Bouvi je preminuo. Tek tada smo saznali da se, "gaseći vatru benzinom", skoro dve godine borio sa kancerom. I da je, rečima njegovog producenta, ovaj muzički album zapravo bio Bouvijev pažljivo isplanirani oproštajni poklon svetu.

U danima praznične šeme, odnosno posve fizičke ili telesne preopterećenosti građana prasetinom i ruskom salatom, ministar prosvete Srđan Verbić je u razgovoru za Politiku progovorio o preopterećenosti đaka po školama u Srbiji. I u tom kontekstu se, kao i ranije u govoru pred Nacionalnim prosvetnim savetom, jeretički hrabro usudio da dovede u pitanje trenutni položaj i (be)smisao veronauke u istim: "Lično smatram da bi u ovom trenutku najsmislenije rešenje bilo da se građansko vaspitanje i veronauka svedu na četiri razreda.

Opet o horoskopu. Tačnije, o blistavom proterivanju horoskopa sa stranica "Danasa" kao hrabrom, moćnom i inspirativnom činu koji ovaj put zahteva i odbranu i zaštitu, a ne samo poštovanje i divljenje. Naime, odluka o ukidanju rubrike horoskop u "Danasu", a na sugestiju Centra za promociju nauke, nije se dopala svima. I često je po sveznajućim društvenim mrežama, uz gunđanje o(t)pisivana kao mnogo vike ni oko čega, bura u naprstku vode, ili pak kao nekakva elitistička mudroserija. Tipična reakcija simpatizera astrologije iz plakara ili navodno liberalnih dušebrižnika na ovu sjajnoću od izgnanstva glasila je - horoskop je legalan i bezopasan.

"Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom i požrtvovanjem doprineo da..." - jel' ovako beše glasila botovska copy/paste poruka ispod internet vesti o svemu, a naročito svačemu? S tim u vezi, vaistinu svaka čast Vučiću, jer pronalazi neobično mnogo vremena da piše autorske tekstove za dnevne listove u Srbiji.

Ministru vojske Bratislavu Gašiću dogodila se frojdovska omaška koja je usput bila i seksistička, mizogina i naprosto džiberska. Radi se o osam iskrenih reči koje su samo njemu bile duhovite i simpatične ("Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu!"), ali iza kojih se poput geoloških naslaga valja društveno nasleđe patrijarhata i prostačkog mačizma, te političke bahatosti i nevaspitanosti, pritisaka na medije i neskapiravanja odgovornosti.

Od prvog decembra, dnevni list "Danas" izlazi bez horoskopa, odnosno bez astroloških sadržaja. Na blistavu inicijativu Centra za promociju nauke, rubriku horoskop zamenila je rubrika "Teleskop" koja je posvećena astronomskim događajima i pričama, a sve sa namerom "smanjenja zabluda i predrasuda" i "jačanju kulture nauke". "Danas" je prvi list u Srbiji koji je sa entuzijazmom prihvatio da sa svojih stranica izbriše ovu zabludu koja se prodavala kao razonoda. I ovom kolumnisti je izuzetna čast i neopevano zadovoljstvo što je to tako.

Šta je prva stvar koju zabrinuti kulturnjaci i ostali moralisti i starci ističu kada se suoče sa ponašanjem savremene omladine? To da se tinejdžeri i tinejdžerke drpaju i prndače van svake mere, okej. Ali šta je odmah sledeće na tom spisku skaradnosti i, zapravo, sopstvenih frustracija? Da mladi više ne čitaju knjige. Ne sede po foteljama i ne listaju stranice ukoričenog mrtvog drveća kao nekad, pa to ti je. Valjda zato što po ceo dan igraju video-igrice ili čačkaju internete i mobilne telefone, onda kada se ne tetoviraju i ne buše delove tela.

U avgustu sam proveo par blistavih nedelja u Parizu. Bio je to šesti ili sedmi put da dolazim, na (još) jedno posve lično, sekularno hodočašće.

Nedavno je okončana masovna panika zbog jednog od Top-10 najprodavanijih književnih uradaka ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu. U pitanju je bila i verovatno ostala knjiga "Life & Style" (Vulkan, 2015) modne blogerke i vlogerke Zorane Jovanović, poznatije pod angliciziranim imenom Zorannah.

Poligraf ili "detektor laži" je pseudonaučna, zastarela, pretenciozna i naprosto besmislena budalaština koja je u rangu sa astrologijom, tarot kartama ili gledanjem u pasulj. Što poligraf ne čini manje štetnim ili opasnim, pošto se upotrebljava kao sredstvo prinude ili pritiska. A u nedavnom korupcionaškom slučaju u Srbiji, i kao podlo sredstvo za političku borbu.

Seća li se iko još fraze "suočavanje sa prošlošću"? Beše to koncept na osnovu kojeg su, najčešće sa dobrim i hvale vrednim namerama, razne NVO vodile seminare, organizovale kampanje, prekogranično sarađivale, štampale priručnike i generalno mlatile pare godinama. I tako sve dok, posve kratkovido, fondova u tu svrhu i za ovo društvo nije presušilo.

Svi fašistički kvislinzi i kolaboracionisti liče jedni na druge, ali samo je Srbija u svom odnosu prema njima nesrećna na svoj način. Hajde abecednim redom.