Safeta Biševac

Jednom davno, u dalekoj i velikoj zemlji, iza mnogo gora, planina i mora, živeo je čovek za koga su znali da je mnogo loš. Kao dete puno se tukao, čak je i nastavnika u školi pretukao. Onda se pridružio lokalnoj bandi, nastavio da tuče, počeo i da krade i ubija. Onda su u toj dalekoj zemlji vlasti zabranile alkohol jer su u "vatrenoj vodi" videle uzrok za sve više kriminala. A taj loš čovek, Al Kapone se zvao, iskoristio je priliku i počeo da pravi i prodaje alkohol. To mu je pomoglo da postane glavni mafijaš u svom gradu Čikagu. Niko mu ništa nije mogao.

Političari i vladari, uprkos razvoja modernih tehnologija, govorništvo i direktno obraćanje narodu i dalje koriste kao ključno sredstvo komunikacije sa građanima i potencijalnim glasačima. Tako je od Perikla i Cicerona preko Čerčila i Fidela Kastra do danas. Savremena srpska politika u ovoj oblasti ima raznovrsno iskustvo. Slobodan Milošević nije voleo javne nastupe ni intervjue. Narodu se obraćao na javnim skupovima dok nije uspostavio vlast.

Pre desetak dana, 13. jula, navršilo se 147 godina od međunarodnog priznanja Srbije na Berlinskom kongresu, završenom tog dana 1878. Ne znam da li je ovaj datum obeležen kako treba u zemlji čija Vlada ponovo najavljuje uvođenje "nacionalnih udžbenika", koji bi valjda trebalo da "pumpaju" nacionalna i patriotska osećanja, mada iza ove ideje koja se ciklično ponavlja očigledno stoje populizam, partijski interesi, guranje pod tepih trenutno akutnih problema i nezadovoljstva dela građana. Mustra je davno viđena. Kada vlast neko pita za kriminal, korupciju, afere, prozvani uzvrate epovima o ugroženom srpstvu, narodu, veri, državi...

Kada sam počela da pišem redovne kolumne za Danas, naziv resetovanje predložio je tadašnji glodur Zoran Panović. Pisala sam o prvom zvaničnom susretu u Ženevi 2009. tadašnjih šefova diplomatija SAD i Rusije Hilari Klinton i Sergeja Lavrova. Počeo je tako što je Klinton poklonila Lavrovu kutijicu s crvenim dugmetom kojim je trebalo da zajedno, simbolično, resetuju odnose dve zemlje. Panović je na to rekao: "Odlična, efektna reč, nek ti se kolumna tako zove".

Izraelski napad na Iran liči na priču o dečaku i vuku. Godinama je izraelski premijer Netanjahu najavljivao napad, pozivao Zapad da mu se pridruži u navodnom sprečavanju Irana da napravi nuklearnu bombu, u UN crtao nekakve crteže koji je trebalo da nas uplaše i ubede da zle mule u Teheranu smišljaju kako da unište planetu. Dok, nasuprot njima, desetine zemalja među kojima i Izrael nuklearne bombe imaju za izvoz, ali oni su "dobri" i njihove bombe nas sigurno neće ubiti. Teheran je optužbe odbacivao, tvrdeći da uranijum obogaćuje u civilne svrhe.

U Beogradu, u prostoru Fondacije M90, otvorena je stalna postavka izložbe "Lavirint devedesetih", koju planiram da posetim i prisetim se tih strašnih godina. Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović autori su ove izložbe koja je ranije viđena u Beogradu, Sarajevu i Podgorici. "Hoćemo da devedesete stavimo u muzej, ne da bismo ih zaboravili, već da bismo o njima stalno razmišljali i da se, kao društva i pojedinci, u njih nikada više ne bismo vratili", izjavila je svojevremeno istoričarka Dubravka Stojanović. Zato i planiram da vidim ovu izložbu. Nisam mazohista već želim da se ohrabrim. Ako smo to zlo preživeli, preživećemo verujem i ovo.

Trešnje ove godine još nisam jela. Neću ih ni jesti ukoliko im cena ne padne na razumnu meru, što znači da se izjednači s jagodama, na primer. Predsednik naravno nema takve probleme pa je, uz činije trešanja i jagoda, u nedavnom obraćanju javnosti pozvao "sve koji drugačije misle" da na svim nivoima krenu da razgovaraju, dogovaraju se i nađu što više zajedničkih imenitelja. "Posle mnogo meseci terora na ulicama, bespravnog ponašanja, suzbijanja prava i sloboda svih, završeni su izboru u Zaječaru i Kosjeriću", rekao je Vučić i pozvao građane da se koncentrišu na Srbiju i šta treba uraditi da se živi bolje.

Toliko smo zauzeti svojim problemima da poslednjih meseci svetskim događajima skoro ne pridajemo pažnju. Daleko bilo, da se desi nuklearna katastrofa, ne bismo primetili dok, ne daj bože, radijacija ne bi stigla do nas. Trudim se da pratim svetske vesti, te vam mogu reći da je na planeti skoro pravi horor. Genocid u Gazi se nastavlja, uz bolno ćutanje sveta, očekuju se pregovori o primirju u Ukrajini, ali sumnjam da će telefonski dogovor Trampa i Putina doneti dugoročnu dobrobit, Sudan se više ne pominje, a ljudi ginu i gladuju...

U ponedeljak uveče studenti maratonci iz Novog Sada stigli su u Brisel, kako bi sagovornike iz evropskih institucija upoznali sa situacijom u Srbiji, borbom protiv korupcije, za pravnu i uređenu državu. Biciklisti do Strazbura i maratonci do Brisela skrenuli su pažnju evropske javnosti, koja je donedavno smatrala da vlast Aleksandra Vučića nema alternativu i da stabilokratija u Srbiji može dugo da traje.

Negde u ovo vreme, početkom maja prošle godine, predsednik Aleksandar Vučić nas je u jednom od brojnih medijskih nastupa uveravao da živimo bolje nego ikada.

Kažu da je jutro pametnije od večeri. Možda i nije, ali treba razmisliti, sačekati, ne reagovati ishitreno, niti prerano zaključivati. Da vidimo onda šta se desilo ispred zgrade Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.

Vatikan mi nikada nije bio ni blizak ni jasan. Toliko moći, istorije, ali i skandala u jednom gradu-državi, sedištu katoličke crkve. Pripadam drugoj religiji, pratila sam vesti iz Vatikana uzgred, začuđena značajem koji ima i danas, kada bi trebalo da smo moderniji, da nam religija ne diktira život, već nauka, tehnologija, napredak.

Uvek može gore. Ovu pesimističnu izreku čini mi znam ceo život. Da može i treba bolje izgleda da su mnogi zaboravili, ali nadu im pobudili studenti. Pošto po prirodi nisam pesimista, ne volim da koristim prvu izreku, već radije onu da možemo mnogo bolje. Kako sam realna osoba, ne mogu da se ponekad ipak vratim prvoj - vlada dr Đura Macute, čiji izbor se ne dovodi u pitanje, gora je od sve tri koje je vodila Ana Brnabić i one Miloša Vučevića, koja joj je prethodila. A mislila sam da gore od njih ne može.

Prema podacima Gugla, najpretraživaniji pojmovi u Srbiji prošle godine su bili sportski, Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, kao i Teja Dora, pevačica koja je našu zemlju predstavljala na Pesmi Evrovizije.

Svima su potrebni prijatelji. Neki ih, kako je definisao glumac Ivan Mihailović, kao deca verovatno nisu imali dovoljno ili ih nisu zvali na rođendane, pa je to kasnije kod njih izazvalo vidljive posledice. Mislio je Mihailović na predsednika Aleksandra Vučića i možda nije u pravu. Možda je kao dete predsednik bio popularan i pozivan na rođendane, ali ako nije, nadoknadio je sve u ovim godinama vlasti.