Svetislav Basara

Neka odahne direktor gorepomenute firme. Neće biti reči o poslovanju i niskostima našeg drumskog giganta. Druga je stvar u pitanju. Sećate li se, dame i gospodo, serije naričućih novindžijskih tekstova o grupi “golorukih, srpskih putara”, svirepo zarobljenih i višemesečno utamničenih od strane libijskih pobunjenika. Cela kampanja je tekla – što bi svojevremeno rekli socijalisti – “po unapred utvrđenom scenariju”. Tužne, pretužne priče o očevima porodica otišavšim u pečalbu da prehrane sitnu decu i nabave ogrev za vekovna ognjišta. Potom je usledila serija reportaža, razgovora sa članovima porodice i komšijama. I onda je – tako to ovde ide – zavladao muk.

Već danima nema političkih pičvajza, dame i gospodo. Izgleda da konačno postajemo „dosadna demokratska država“, nešto poput sluđene i siromašne balkanske Švajcarske, pa možda nije zgoreg da se vratimo rok muzici, mojoj prvoj velikoj ljubavi. Da, da, nisam ja od one sorte pisaca koji su od „malih nogu sanjali da vide svoju knjigu u izlogu knjižare“. Daleko od toga! Moja ambicija beše da postanem rok-muzikant.

Proteklih mi mesec i po dana poluzli jezici počesto prebacuju - po njima upadljivo - ćutanje o multiseksualnim podvizima vladike Vasilija. Ostalo je u menu, kažu, isuviše DSS-ovskog duha. Još se nisam, smatraju, u celini i celosti oslobodio mraćnjaštva.

Taman pomislih da je "Jogurt revolucija II" - kao i sve ostalo - pala u dubinu zaborava, kad ono - međutim. Bajatović ne bajati, Mirović ne miruje. Rešili ljudi da isteraju pravdu, to jest da Pajtića & co isteraju iz Banovine, koja im je baš zapala za oko. A kome i ne bi? Lepa zgrada usred Novog Sada. Prepuna radnih mesta i ostalih izazova i pogodnosti za političare. Ne lezi, međutim, vraže. Pošto je ulični prevrat neslavno omanuo, voždi revolucije su rešili da pribegnu legalnim metodama političke borbe. Obznanili su da će pokrenuti akciju sakupljanja potrebnog broja potpisa "građana gnevnih zbog nelegitimne vlasti", posle čega će, razumljivo, Pajtić biti prinuđen da raspiše izbore. Da budem iskren - mislio sam da voždi foliraju! I s dobrim razlogom sam tako mislio. Peticije, sakupljanje potpisa, sve je to, dame i gospodo, u Srbiji luk i voda. Dim i prašina. I to dim od one najgore vrste, onaj koga ima tamo gde znamo čega ima.

Začudilo me je, pravo da vam kažem, kada sam u novinčinama pročitao vest da je u kafani „Kafanica“ pre neko veče došlo do žestokog pičvajza između dvojice prijatelja, košarkaša Danilovića i vlasnika restorana (ime i prezime poznati redakciji).

Cenjeni komentatorluk - uveren valjda u otrovnost žaoka svojih pisanih reči - misli da ga ja ne volim, a to je, cenjeni publikume, vaistinu daleko od istine. A evo i jednog primera zašto je to tako. Komentarišući kolumnu o vladici Radu, izvesni „Miki“ je, recimo, napisao sledeću misao velikih, ali široj javnosti, nepoznatih ljudi: „Ako ga deli (dijeli) Basara, bojim se da će nama zapasti ona Njegoševa „polutka“ u kojoj se nalazi Crven Ban.“

Nisam, grešna mi duša, danima svraćao na sajt NSPM, pa mi promače govorancija sv. Georgija Vukadinovića, pustinjaka somborskog, izgovorena na nedavnom mitingu, koju je – što reko Žika Obretković – u celini i celosti preneo NSPM. Sa sve fotografijom govornika. I – kakav mi je komentar? Izgleda da je bilo hladno, to je sve što mogu reći. Đorđe uslikan u nekoj zimskoj jakni, vidno promrzao, stoji pred mikrofonom i obema rukama drži neku artiju. Sad Đorđe može da odahne, nije on današnja tema. Današnja teme je, cenjeni publikume, ni manje ni više nego – mitingaška artija.

Taman bejah naumio da se još ćeram sa komentatorlukom kad iz Matuške Rosije stiže blaga vest da je vladika Petar Petrović Njegoš proglašen za sveca. Šta ja o tome mislim. Ne znam šta da vam kažem. Ne razumem se u procese kanonizacije, mada mi - ruku na srce - neke skorašnje kanonizacije i nisu bile baš najjasnije. Ali to i nije tema našeg današnjeg seminara. Tema je Njegoš - veliki pesnik, što je stvar koju, pretpostavljam, ne treba dokazivati.

Jučerašnju sam kolumnu pisao tendenciozno. Što reko Bodrijar: postavio sam zamku i čekao da u nju upadne stvarnost, to jest – komentatorluk. A komentatorluk je, vaistinu, naša stvarnost. Ne mogu sad u sitna crevca, ali ako možete – shvatite me ozbiljno, ako ne – nikom ništa. V čjom dakle bylo djelo?

E, ljudi moji, prešišala nas Crna Gora. Kao i svakog maja, put me i ove godine nanese na podgorički Sajam knjiga koji bi - po mom skromnom mišljenju - trebalo da bude uzor našem, čuvenom, međunarodnom Sajmu knjiga.

Ni dana bez halucinacije! Tako bi mogao da glasi moto našeg vremena. I to ne samo u nas Srbalja. Evo tu, pre neki dan, pojavila se vest da je „ugledni naučnik“ (i pročaja) obznanio senzacionalnu činjenicu da je Adolf Hitler poživeo sve tamo do hiljadu devetsto šezdeset i druge u zdravlju, veselju i - takoreći - u krugu porodice. Kasno mu izgleda došlo iz dupeta u glavu. Nadživeo je svoju zvaničnu smrt za celih sedamnaest godina. Ispravite me ako sam omašio u računu.

Nebeska nam se Srbija u prošli petak pokazala u svom pravom svetlu - kao prilično prizemna, a na momente i podzemna. U suštini, ničega tu novog nije bilo, ista lica, ista scenografija, ista koreografija, samo su mu ovoga puta Amfilohije i Atanasije dali malo više po govoru hrišćanske ljubavi.

E, cenjeni publikume, beše ovo uzbudljiva nedelja u stvarima političke filozofije. Najpre je Overlord Vučić u Danasu objavio autorski tekst na temu "Srbija u Evropi", a samo dan potom intervju Danasu blagoizvoleo je dati doktor Tadić, a.k.a. Jego ex Sijatelstvo. I dobro je što je bilo tako.

Majko mila, samo ti znaš koliko volim srpski komentarorluk, samo ti znaš kolika je moja ljubav prema svim tim bezimenim velikanima, samozatajnim, tankoćutnim osobama koje - o svom ruvu i kruvu - nedremano bdiju nad srpskom sudbom kletom. O, kako su samo neprejebivi, o kako se od njih ništa nečasno i antisrpsko ne mere sakriti. Šta da ti kažem, majko? Teško bi nama bilo bez njih. A sa njima nam baš nam dobro ide.

Iz dana u dan postaje sve jasnije da je svrgnuti vladika Kačavenda vaistinu renesansna ličnost. Ako je verovati Blicu - kome se episkop izgleda nešto gadno zamerio - Kačavenda je čovek svestrane seksualnosti.