Site name

Jatagan mala

* Prikazati žitelje čitavog naselja kao polusvet je krajnje nekorektno

Jedna od najpopularnijih televizijskih igranih serija u Srbiji u ovom trenutku je "Senke nad Balkanom" čiji je producent i režiser Dragan Bjelogrlić.

5

Piše: Gojko Vlaović

07. novembar 2017. 18:00

Jatagan mala

Ono na čemu Bjelogrliću treba odati priznanje je da je gledaocima na ovim prostorima ponudio nešto potpuno novo i drugačije. Reč je o takozvanoj "crnoj" kriminalističkoj priči u kojoj nema pozitivnih likova, svaki od njih ima neku manu ili tajnu, što je prilično hrabar pokušaj inovacije u srpskoj kinematografiji.

"Senke nad Balkanom", je smeštena u period između dva svetska rata, obiluje misterijom i reklamira se kao deo "istorije koju nas nisu učili". Za skupocenim nakitom ruske carske porodice Romanova grozničavo tragaju kriminalci, belogardejci, tajna udruženja, dekadentni krugovi, policija pa čak i komunističke vlasti u Moskvi. Sa druge strane,bez obzira što pretenduje da bude objektivna, i ova serija obiluje istorijskim netačnostima koje prilično umanjuju njen kvalitet.

U tri emitovane epizode, videli smo čak četiri ubistva. Za prva tri je još uvek nepoznato ko ih je počinio dok se za četvrto krivci znaju. To su komunisti predvođeni funkcionerom Kominterne čuvenim Mustafom Golubićem. Prema Blejogrlićevom tumačenju, tadašnja KPJ nije umela da se bavi nečim učinkovitijim za svoje interese već da jurca za carskim nakitom. Razumem zaintrigiranost Bjelogrilća likom Mustafe Golubića ali pretvoriti čoveka koga su nacisti posle hapšenja toliko isprebijali da su morali da ga streljaju vezanog za stolicu u današnjem Pionirskom parku je prilično degutantno. Potpuno nekorektan prikaz ličnosti koja je dala svoj život u borbi protiv fašizma.

U seriji se spominje i beogradsko divlje naselje, Jatagan mala, koje je zaista postojalo. Zauzimalo je teritoriju od Mostarske petlje do Prokopa. U seriji to je stecište bandi koje trguju opijumom, secikesa, prostitucije, švercera ,narkomana, probisveta i ljudi sa margine. U želji da od Jatagan male napravi četvrt poput onih iz filma "Bande Njujorka" gde ljudski život malo vredi autori serije čine još jednu nepravdu. Tačno je da su u Jatagan mali živeli siromašni građani ali daleko od toga da su većinu u njoj činili kriminalci. Organizovanih bandi koje su trgovale drogom pre Drugog svetskog rata u Srbiji nije bilo. Prostitucije, pljački i ilegalnog kockanja jeste, ali ih je isto tako bilo i u drugim delovima tadašnjeg Beograda, u kojima su stanovali bogatiji žitelji prestonice. Jatagan malu su osnovali radnici i zanatlije koji nisu mogli da plaćaju skupe stanarine u buržujskim delovima grada poput Vračara i Senjaka. Većina stanovnika naselja su bili pošteni radnici koji su svakog jutra odlazili na posao da prehrane svoje porodice. Međutim, od njih u seriji ni traga ni glasa. Prikazati žitelje čitavog naselja kao polusvet "zarad radnje" je krajnje nekorektno. Nikakva "umetnička sloboda" niti navodna "skrivena istorija" ne može da bude izgovor za tako nešto. Ipak, moram da naglasim kako smo dosad videli samo tri epizode. Moguće je da će se radnički karakter Jatagan male iskazati u daljem toku serije što će za mene biti signal da se samokritikujem na istom ovom mestu.

povezane vesti

Grad bez predrasuda

0

Piše: Gojko Vlaović

Pravda za Kud idijote

4

Piše: Gojko Vlaović

Zahtevni prosjaci

5

Piše: Gojko Vlaović

komentari (5)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Milutin

07. novembar 2017.

Mustafa je bio srpski patriota i za sada nije negativno predstavljen. Njega i Pavla gestapou je ocinkario Tito. Interesantno da Vam smeta prikaz Jatagan male, a ne smeta Vam prikaz Belih rusa?

ilijA V

07. novembar 2017.

Prva i poslednja recenica kolumne cine istu iskrenom i realnom

Klokan

07. novembar 2017.

Nema mesta za kritiku. Ako neko istakne da nema pretenziju da istakne istinu, već fikciju, čemu ovakve kritike?

Mary

08. novembar 2017.

To je umetnička serija, a ne dokumentarni film. Tako da je čudno da autor teksta izražava nezadovoljstvo zbog netačnih istorijskih činjenica u seriji.

Rufus

08. novembar 2017.

Autor nije pažljivo gledao, traga se za Longinovim kopljem (tzv. Koplje sudbine), za koje se smatra da daje natprirodne moći, npr. nepobedivost itd. Hitler (Himler bio zadužen, inače, obojica skloni okultizmu) ga je tražio po celom svetu; uložili mnogo novca. Mustafa je negativan lik, ubica kominterne, atentator. Ubio je, piše se, i Trockog. Tito i Ranković doneli odluku (Nikezić ga prijavio); nisu znali koji mu je zadatak, bojali se za sebe.