Site name

Slučaj “Miletić”

Nastavnici, a pre svega roditelji zemunske škole “Svetozar Miletić“ u kojoj se časovi (osim za prvake) ne održavaju od početka ove školske godine, održali su više lekcija javnosti Srbije, političarima, vlasti i opoziciji.

11

Piše: Bojana Selaković

14. septembar 2017. 22:07

Foto: www.mc.rs

Za „Miletić“ znam po čuvenju dugi niz godina. Iz usta mojih prijatelja čija deca pohađaju ovu školu, čula sam puno toga pozitivnog i o direktoru LJubi i pre dešavanja zahvaljujući kojima je za ovu školu i ovog direktora čula i cela Srbija. Slučaj njegovog razrešenja odavno je prerastao lične, lokalne zemunske ili beogradske perspektive. Ono što nam demonstriraju ujedinjeni roditelji i nastavnici čini se da je potpuno drugačije od svega viđenog u skorije vreme. Moramo biti iskreni i priznati da su ovakve scene u Srbiji skoro po pravilu izumrle. A drugačije je jer je zasnovano na poverenju, iskrenosti, solidarnosti, odgovornosti i upornosti.

Danima razmišljam o tome da se slična situacija desila u školi koju pohađa moje dete kakva bi bila reakcija ne samo roditelja, već i nastavnika. Taj stepen zajedništva nisam osetila do sada. Istovremeno, takođe vrlo često zaključim da sam kojim slučajem u mogućnosti da obavljam funkciju direktora škole, moj ideal bi bio upravo bezuslovna podrška dece, roditelja i zaposlenih na način kako se to ostvaruje u ovoj zemunskoj školi.

Kao što rekoh, slučaj „Miletić“ vrlo je važan i lekovit po naše društvo, iz više razloga.

Prvo, pokazuje da roditelji iako u nekim slučajevima opravdano optuženi za pasivnost i nezainteresovanost, itekako mogu da budu aktivni, glasni i hrabri. Isto važi i za zaposlene u školi. Ja po pravilu pred svaki 1. septembar kažem da istinske reforme obrazovnog sistema u Srbiji neće biti sve dok zaposleni u obrazovanju budu štrajkovali (takođe opravdano) samo i isključivo zbog visine svojih plata. Oni koji rade u ovoj školi su baš to i pokazali. Isto kao i roditelji, oni veruju u model koji ova škola impelmentira i promoviše. Model u kome su očigledno interesi dece na prvom mestu, a svi koji u školi rade shvataju da je njihova uloga upravo da se to i ostvari u praksi. To podrazumeva mnogo pojedinačnih elemenata: način izvođenja nastave, način komunikacije sa roditeljima, način međusobne komunikacije, opremu i uslove u kojima oni rade, a deca provedu najveći deo dana. Reakcija ministarstva u ovom slučaju navela ih je da se osete nesigurno i ugroženo. Dovoljno da ih motiviše na odbranu postojećeg stanja.

Način na koji su roditelji ove škole danima sprovodili organizovanu akciju, održavajući konstantno isti nivo motivacije na protestima, pa i za radikalne mere poput bojkota nastave, treba da bude model svima koji se na sličan način osećaju ugroženo u najrazličitijim situacijama u svojim zajednicama. Način na koji su prihvatili ozbiljnost situacije, mapirali oblasti u kojima moraju imati različite strategije, identifikovali sopstvene resurse neophodne za krajnji rezultat, otresli sa sebe pokušaje političkih zloupotreba i manipulacije od strane onih kojima dosta dugo fali i ideja i konkretnih rešenja, lekcija je svima koji žele da se upuste u borbu sa nakaradnim sistemom.

Kakav god krajnji ishod njihovih aktivnosti bude, pokazali su zrelost, spremnost i hrabrost protiv odluka sa nejasnim motivima, baziranim na zloupotrebama mehanizama pravne države. Pa što je „to nešto“ u toj školi što ih je sve ujednilo i nateralo na ovakve postupke?

To je upravo druga važna stvar zbog koje „Miletić“ treba izučavati kao studiju slučaja. Sam ministar Šarčević, sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju, morao je prepoznati sve ono što je ovu školu izdvajalo od ostalih, i pre aktuelnih dešavanja. Tako bismo umesto inspekcijske hajke, možda mogli imati listu standarda koju bismo mogli preslikati u bilo kojoj drugoj školi. To bi i samom ministru sigurno donelo dodatnu promociju, kada se već od samog početka svog prvog mandata tako snažno zaklinje u borbu protiv javašluka i neodgovornosti među direktorima. Mogao je ministar još prvog dana protesta roditelja reći da se nije udubljivao u slučaj, već je „verovao inspekciji“, kao što je to izjavio na ovonedeljnom sastanku sa roditeljima. Na žalost, sve što je tokom proteklog perioda emitovao, baca ogromnu mrlju na motive njegovog učešća u ovom slučaju.

I treće, ali ne najmanje važno „Miletićevci“ su nam na najplastičniji način pokazali kako se demontira pokušaj manipulacije pravnim poretkom. Zahvaljujući neveroravtnoj upornosti roditelja i nastavnika, dobili smo jasna uputstva o tome na koji način je u Srbiji moguće obračunavati se sa unutrašnjim neprijateljima, koristeći propise kao zaleđinu i kako se protiv njih treba boriti. Ko zna koliko je još takvih slučajeva, među školama, ali i među drugim ustanovama? Ko zna na koliko je još mesta učinjena nepravda, a mi za to nismo saznali, zbog nedostatka samopouzdanja, nedovoljno hrabrosti ili istrajnosti? Zato ovaj slučaj treba da bude lekcija svima. Sve i da odluka ministra u petak bude nepromenjena, ništa više neće biti isto. Saznali smo da demokratija i sloboda još uvek mogu da se pronađu na nekim adresama, ali isto tako da se za njih ne samo vredi, nego i može boriti.

Napomena: Autorka ovog teksta je članica Saveta roditelja osnovne škole u Beogradu, čiju sednicu po važećim školskim aktima mogu sazvati školski odbor, direktor i nastavničko veće. Ne i roditelji.

povezane vesti

Nedelja (ne)parlamentarizma

4

Piše: Bojana Selaković

Začarani krug nasilja

2

Piše: Bojana Selaković

Muka i bes

6

Piše: Bojana Selaković

komentari (11)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

natalija

14. septembar 2017.

To je sve OK što ste napisali Bojana ali takođe znam da "Jedna lasta ne čini proleće"! Srbija je od 1990 počela ubrzano da propada...ako bi se tako (po receptu "Miletić") "demokratizovala" trebalo bi "beskonačno" vreme...A nama u Srbiji treba nešto što će se dogoditi u "relanom vremenu"...

cvele

14. septembar 2017.

Zemun je bio gospodska varos,najbolje osnovne skole,najbolja gimnazija,najbolji kadrovi,sada izgleda tuzno,pretvorili su ga u buvljak.Zemun je imao najbolju pijacu,sada su je "renovirali"tuzno izgleda.Poljoprivredni fakultet nadaleko cuven.To je bio i industrijski grad sa gigantima.Indusrija je propala 90ih,zahvaljujuci ovom rezimu,koji je proizveo ratove i sankcije,a zaposeli su ga radikali i poseljacili.Sada treba da im srozaju i skole.Prica se o privatizaciji skole Svetozar Miletic,zato sto je to skola sa tradicijom i na izuzetnoj lokaciji i vrlo je logicno.Mozda se ministru dopada ta lokacija da od skole Svetozar Miletic napravi jos jednu privatnu skolu.IMA SE MOZE SE.

Nole

14. septembar 2017.

Stvarno svaka čast organizovanim roditeljima i ovo je neka prekretnica sa ovom st... koja je uzjahala građane, jer ovako nije nikada bilo i jedna potpuno poremećena ekipa rukovodi svim resursima zemlje, a i ovaj ministar je poznat kao Danilov učitelj, a znamo čiji je Danilo. On će sada svaliti na inspekciju, ali se zna da i on stoji iza toga, glavom i bradom i ekipa SNS neznalica sa kupljenim diplomama. Gotov je

sonja

15. septembar 2017.

Miletic nam pokazuje kako treba! Svaka cast!

Iva

15. septembar 2017.

Samo je tuzno sto je Miletic zlosravljac. Ne samo dete koje je udario, zbog cega je izgubio posao, vec cim je vracen poceo je da se izivljava sto nad decom, sto nad mladjim kolegama, tako da jadan nam simbol otpora, jadan I tuzan...

Zato

15. septembar 2017.

Upravo zbog PRIMERA ostalima ministarstvo i vlada se grcevito bore protiv slicnih protesta.Otud njihova grcevita borba za ne uspeh Fiat ili Gosa strajkova.Pa predsednik pre par dana gotovo ismija radnike na tv obracanju zbog njihovih protesta.Ljudima nije uplacen staz 4-5 godina i predsednik se iscudjava kako bi drzava sa tim mogla imati vezu.Zbog tog PRIMERA mi smo prinudjeni imati grkljacko cupajuce gradonacelnike jer kad 2-3 grudvice pocnu kotrljanje lako se napravi gromada.

ana janković videnov

15. septembar 2017.

Hvala, Bojana, Sve ste nas odlično razumeli i predočili javnosti važne teme koje svi treba da prepoznaju, Veliki pozdrav

Еро с овог свијета

15. septembar 2017.

Прочит''''о! Свим силама смо покушавали да се ни једном једином тачкицом протест обоји било којом политичком бојом. Наравно, међу нама родитеља је симпатизера, гласача и чланова разних странака, владајућих и опозиционих, али смо сви сложни у једном - да не дамо Љубу. За наук је свима да свијет није црн или бијел, да опозиционари не руше власт преко овог протеста, и да позиција препозна лоше у власти. Острашћеност код нас нема мјеста.

Građanin Države Miletić

17. septembar 2017.

Hvala Bojani Selaković za ovaj ljudski opis podviga koji pokušavaju da održe roditelji učenika OŠ Svetozar Miletić. Mi roditelji sada pružamo podršku Savetu roditelja škole u kojoj je zabranjeno dačkanovi saveta sazivaju sednice. Mi i svi u Srbiji imamo zadatak da sačuvamo pkole za decu i sve javne ustanove za sve građane. Hteli su da ih prisvoje - ne damo im. Dragi građani, umesto da gledate u svetlo „svetionika„ u Zemunu, gledajte šta ono osvetljava i promenite sve što možete. P.S. Komentar čitateljke Ive o nekom zlostavljaču Miletiću je očigledno zalutao. I to pokazuje da javnost tek treba da shvati šta se događa u školi koja se voli.

Tomislav

18. septembar 2017.

Bojana je postavljena u Saveta roditelja osnovne škole "Ćirilo i Metodije" sa zadatkom da izbaci iz nastave Francuski jezik i ugura na silu Nemacki, na čemu punom parom radi. Svedosi smo mi roditelji iz školskog dvorišta.

Petar petrovic

21. septembar 2017.

Dragi svi, Kada je po automatizmu DOS 2000 i 2001 smenii sve direktore i postavljao svoje ( mahom na silu bez zasluga i samo po clanskoj knjizici) ljude-direktore GDE STE TADA BILI... tada je unisteno i ono malo sistema obrazovanja sto je postojalo... ovo sada? Ovo je logican sled... vi bi gospodo da birate kada cete i za koga da se borite? Aha... oce to tako...