Aleksej Kišjuhas

Vest je sledeća i vest je odlična, barem za Evropljane, na koje se i odnosi: takozvani tradicionalni biljni lekovi od kraja aprila ne mogu da se prodaju u Evropskoj uniji ukoliko nemaju posebnu registraciju. Biljni lekovi, prema novoj evropskoj direktivi, moraju da se proizvedu prema „dobroj proizvođačkoj praksi“, odnosno kompanija koja ih mućka ili sakuplja po livadama mora da „demonstrira bezbednost i efikasnost biljnih lekova“ u periodu od trideset godina.

Indijski guru i lider kulta koji je po oprobanom običaju posvetio samom sebi Satja Sai Baba preminuo je pre nešto više od nedelju dana. O mrtvima ne treba govoriti sve najbolje, samo činjenice. Naime, priča o Sai Babi zvuči neobično poznato. Rodio se kao Satjanarajan Radžu u jednom indijskom selu, 1926. godine. Njegova majka je tvrdila da je bezgrešno začela i da se on rodio u godini u kojoj se ispunjava proročanstvo o dolasku mesije. On je za sebe tvrdio da je inkarnacija boga na Zemlji, te da je svemoćan i sveprisutan. Tvrdio je i da je iz mrtvih uzdigao dve osobe, kao i da poseduje telepatsko znanje. Međutim, mnogo češće od ovih krupnijih stvari izvodio je „čuda“ nešto skromnije prirode - stvarao je „sveti pepeo“ na svojim dlanovima pred siromašnima, a za nešto bogatije posmatrače stvarao je jeftini nakit i satove (sa sve fabričkim serijskim brojem na njima).

Roštilj je star koliko i čovečanstvo. Tačnije, nešto stariji. Još tačnije, 1,7 miliona godina stariji. Naime, komparativna redukcija u veličini zuba kod čoveka i njegovih predaka implicira sistematsku upotrebu vatre u pripremi mesa još pre 1,9 miliona godina. Uz to, moguće je da nas je roštilj i učinio ljudima. Naime, postoje suvisle pretpostavke da je prelazak hominida na ishranu mesom (i prelazak na praksu lova, a ne samo skupljanja) bio ključan faktor u evoluciji ljudskog mozga, a verovatno i u evoluciji kooperacije i društvenosti rane ljudske životinje. Ishrana mesom je značajna ne samo zbog izvora proteina (ovoliki mozak je izuzetan potrošač energije), već i zbog sasvim novog načina na koji se hrana tražila, pripremala i kasnije konzumirala - lova i ishrane u grupi.

Kao dokaz o uskrsnuću Isusa iz Nazareta, odnosno njegovom ustajanju iz mrtvih, često se navodi tzv. Torinsko platno. Reč je o tkanini u koju je Isus navodno bio umotan (iako o umotavanju ne govore sve novozavetne knjige), a na kojem se vidi Isusov lik, odnosno figura koja nosi nešto trnovito na glavi, uz krvave otiske ruku, nogu i desne strane tela.

Osamnaestog aprila tekuće godine, most kod Beške pretrpeo je značajna oštećenja usled sukoba između pristalica Tomislava Nikolića i srbijanske policije za razbijanje demonstracija. U ovom okršaju, policija se koristila vodenim topovima, MP-40 mitraljezima i „Šermanovim“ tenkovima. Zvuči neobično?

Zašto je većina holivudskih filmova tako loša? Ljudi koji uživaju u filmu obično su iznervirani nad činjenicom da najveći deo novih filmova predstavlja čisto smeće. Isuviše često, njihova priča je banalna, predvidiva, milion puta ispričana i sasvim dosadna u svojoj većviđenosti. Nepravedno optuženi policajci, katastrofe epskih razmera, mafijaši dobrog srca, psihopate po hororima koji nikako da umru, tinejdžeri koji sa teškoćom odrastaju i parovi koji po ceo film shvataju da su jedno za drugo.

Romantična priča o osnivaču firme „Majkrosoft“, bogatašu i dobrotvoru Vilijamu Bilu Gejtsu, ide ovako nekako. Gejts je genijalac koji nikada nije završio fakultet, ali koji je vizionarski uvideo da budućnost (dakle, lova) leži u softveru, a ne u hardveru. Sa prijateljem je osnovao malu firmu i s teškom mukom ubedio glavešine u IBM-u da iskoriste njegov operativni sistem MS-DOS.

Razorno zastrašujući zemljotres i cunami koji su pogodili Japan probudili su istinski ili pomodni osećaj solidarnosti i humanitarnosti među ljudima. Neko od nas je poslao jedan ili dva SMS-a na broj telefona koji je otvorio Crveni krst, a neko uplatio i ozbiljniji novac.

Više od 800.000 ljudi je na internetu videlo snimak sa izložbe fotografija Demokratske stranke u Nišu, povodom osam godina od ubistva Zorana Đinđića. Reči koje najbolje opisuju ceo voajerski gušt su: transfer neprijatnosti. Situacija u kojoj je posmatraču neprijatno zbog toga šta posmatrani radi. Iako nema nikakvog razloga za to, nelagodno nam je kao da smo sami na snimku.

Jedan od najrazornijih zemljotresa u ljudskoj pisanoj istoriji dogodio se u Lisabonu, na dan Svih svetih (1. novembra) 1755. godine. U prepodnevnim časovima, grad je pogodio udar koji je trajao oko sedam minuta, snage oko 9 Rihterovih stepeni.

Evolucioni biolog i profesor na katedri za razumevanje nauke u javnosti Ričard Dokins jednom je napisao da, ukoliko bi vanzemaljci došli na Zemlju i hteli da sude o inteligenciji njenih stanovnika, njihovo prvo pitanje bi moralo glasiti: „Da li su ovi već otkrili evoluciju?“ Zaista, šta drugo upitati ako ne da li je određeni skup protoplazme saznao najveću istinu o sebi samoj - svoje poreklo i zašto je takav kakav jeste.

Prva stvar koju je Gutenberg proizveo na svojoj štamparskoj mašini bila je Biblija, negde između 1452. i 1454. godine, u nemačkom gradu Majnc. Očekivano, i prve stvari koje su bile štampane u Evropi tog doba bile su Biblije, razne knjižice iz oblasti kao što su teologija, pravo i prirodne nauke, uz ponešto grčkih i latinskih klasika. Još očekivanije, dotični tekstovi nisu učinili čitanje mnogo pop

Da li se sećate kako je nekada sve bilo lepše, bolje i prijatnije? Ljudi su se javljali komšijama u prolazu, te zastajkivali i iskreno pitali za zdravlje ili kako onom malom ide na studijama. Sedeli na klupama pod dudovima i vodili ugodne razgovore o, zapravo, smislu života. Ukoliko je nekom na ulici pozlilo, priskakalo se u pomoć, a uvek je bio i poneki dinar viška za one sa ispruženom rukom.

Ljudi su interesantne životinje. U prirodnom antropološkom okruženju poznatijem kao „izlazak“ ljudska životinja u dobu zrelom za parenje inicira svoju seksualnu zainteresovanost na različite načine. Mužjak je obično taj koji prilazi ženkama, udvara im se, a one ga procenjuju i odabiraju ili ne. Muškarci tada reklamiraju ili se razmeću svojim resursima - odećom i frizurom, kupovinom pića devojci, mlataranjem ključevima od automobila, mišićima, smislom za humor, plesom, elokvencijom i slično.

Šestog februara 1945. godine rodio se rege muzičar Bob Marli. Preminuo je 36 godina kasnije. U svojim pesmama je pozivao na borbu protiv nepravde, branio siromašne i ugnjetene, a verovatno je bio prva globalna muzička zvezda poreklom iz neke zemlje takozvanog trećeg sveta. Popularnost majica sa njegovim likom verovatno prevazilazi jedino lik Če Gevare. A i mnogi omladinac i omladinka će svoju kosu češljati i uplitati poput Marlija. Drugim rečima, Marli je svetska ikona pop kulture i uzor mladih. U Srbiji je dobio i spomenik, i to u mestu Banatski Sokolac.