Dragoljub Petrović

Opšte je poznato da su svi generali pametni posle bitke. Postoji, ipak, jedan general za koga je skoro naučno dokazano da od njegove pameti nema preterane koristi ni pre, ni za vreme, ni posle bitke. Što opet ne znači da je glup. Mada Srpska radikalna stranka tvrdi upravo to. Ne bi ni tu bilo ništa čudno da pomenuti general nije član Srpske radikalne stranke. Reč je, pogađate, o Božidaru Deliću, povratniku na svoja vekovna ognjišta.

Stvari se polako normalizuju na Bliskom istoku i ostalim nama veoma bliskim destinacijama - kako je u četvrtak najavljeno iz „Kroacija erlajnza“, od juna će ponovo leteti avioni između Beograda i Dubrovnika. U letelici najnovije generacije - obratiti pažnju na ime - „Bombardier Q400“, kapaciteta 76 sedišta, dvaput nedeljno moći ćete da idete na kafu u Dubrovnik. Urbana legenda o brzopoteznoj kafi na Stradunu odavno je metafora svakog jugonostalgičarskog mita o bezgraničnim čarima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije: „Eh, kakva su to vremena bila - odeš uveče na kafu u Dubrovnik i ujutru se vratiš u Beograd, pocrneo ko crni Arapin“.

Pod komfornom šatrom pukovnika Momaera el Gadafija atmosfera je bila sumorna. Veliki vođa upravo se obratio naciji zahtevajući da se razjasne neke proceduralne sitnice - kako podneti ostavku na funkciju vođe revolucije Socijalističke Narodne Libijske Arapske Džamahirije, koja ne postoji u formalno pravnom smislu. To je, mislio je u sebi, ko kada bi neko od Dobrice Ćosića tražio neopozivu ostavku na odgovornu dužnost oca nacije.

Demokratska stranka je imala utisak da će vladati sve dok se na Zemlju ne iskrcaju Marsovci, što je bio preovlađujući utisak i Socijalističke partije Srbije u njihovom zlatnom periodu. Tek kada je biračko telo počelo da se opasno grupiše na različitim lokacijama u državi, shvatili su da je do iskrcavanja izgleda došlo nenadano, mučki, s leđa. Života u vasioni ipak ima - nije se krila zabrinuta radost među demokratama. Međutim, Marsovci koji su se razmileli po ulicama izgleda da su došli da odgonetnu jedno mnogo teže pitanje - ima li života u Srbiji?

Spokojni umirovljenički život dr Vojislava Koštunice u subotnje popodne mačkolikog februara poremetila su dva usplahirena poziva onog manjeg dela uvek budnog članstva DSS. Iskreno ubeđenog da neprijatelj nikad ne spava. Spavaju samo prijatelji. Prvo su ga obavestili da je Ilić Velja sa govornice mirnog, evropskog, dostojanstvenog tunisko-egipatskog mitinga u centru Beograda, glasno rekao da se Srbija opredelila „za novu stranku koja će da je vodi“. Neće je DSS voditi više - riknuo je Velja kako samo on ume da rikne.

Trovači su u Srbiji oduvek bili neobično ugledne ličnosti. Nenadmašni su, recimo, u pravljenju šampita i tulumbi, gurmanskih pljeskavica i dimljene bele vešalice. Kada vam neko kaže - „idemo kod trovača“ - to znači da je pronašao neuglednu jazbinu gde se fleke od pokojnih muva ocrtavaju na ko zna kad opranim kariranim stolnjacima, ali se zato dobro kuva i mesi. Ko je ikada jeo bolju riblju čorbu nego „Kod Ljube Trovača“ u Grockoj? Sve to, naravno, ne znači da je otrovati nekog bogougodno delo. Mada bi se to po najnovijoj sistematizaciji uglednika moglo tako protumačiti.

Od vremena kada su u Srbiji prosvetni radnici vikali - „Ž. Danilo, sram te bilo“, a učenici - „Dačo, care, ne daj pare“ - suštinski se ništa nije promenilo u pogledu statusa ljudi koji nas uče brojkama, slovima i drugim epohalnim dostignuća civilizacije koja kasnije možemo korisno primeniti uglavnom u „Slagalici“. Ako od toga očekujemo neki ćar. Perfektno poznavanje brojki i slova ovde odavno nije isplativa veština, te se prosvetni radnici tretiraju kao oni entuzijasti što izmišljaju nepotrebne patente, poput USB flešova u obliku pohovanih račića, zakrivljenih cevi puške dvocevke, vodootpornog šećera i padobrana koji se automatski otvara prilikom udara o zemlju.

Neverovatno je da Željku Mitroviću nikada nije palo na pamet da napravi rijaliti šou pod imenom „Na mufte“. Dovoljno je samo postaviti muftiju Zukorlića u prostoriju pod video-nadzorom i pustiti ga da se ponaša uobičajeno - a muftijin svakodnevni život satkan je od niza veoma razgaljujućih situacija koje proizvodi lično i po tajnom receptu.

„Da li u seksualnim igrama sa vašom ženom koristite dršku od metle?“ - pitala je voditeljka. Publika je bila šo(u)kirana. Biti šo(u)kiran u Srbiji danas znači da ćete stoički preći preko kretenskog pitanja i nestrpljivo čekati još kretenskiji odgovor u zapletu vašeg omiljenog rijalitija. Šoukirani Srbin sedi ispred TV prijemnika potpuno ubeđen da je metla u krevetu sastavni deo bračnog života. „Sa kakvom vešticom tek ja živim“- misli se on u sebi, dok „veštica“ sedi u drugoj sobi i prati stručno izlaganje pobednika prethodnog rijalitija, gde ovaj priča o sebi u trećem licu: „Milošu ne trebaju ni pare ni slava. Miloš je kralj narodne muzike. Miloš je veliki car“ - priča tako taj Miloš. O sebi.

Lepo smo upozoravali Australijance pre mesec dana: treba da vas brine, drugovi, što gospođa Ražnatović ima nameru da ispušta tonove na vašoj suverenoj teritoriji. Mislili su da je šala, te su je najpre pustili da im „zapali Sidnej“ (naslov iz Presa), zatim da im „zapali Melburn“ (naslov iz Pravde), a isto je, tvrde ovdašnji mediji, učinila i sa pitoreksnom Adelaidom i živopisnim Pertom. Turneju je završila u Brizbrejnu. Koji je trenutno poplavljen do guše.

Prateći pomno već dvadeset godina pogled Vojislava Koštunice, oftalmolozi, radoznalci i slučajni prolaznici primetili su da se u njegovom slučaju nikada ne zna kome tačno namiguje. Taj pogled, nalik na levi migavac, zagonetan ko Mona Lizin osmeh, svojevremeno je marketinški iskorišćen za kampanju „Ko uvek sme da vas pogleda u oči?“ Bio je to genijalan trik - ispostavilo se da Koštunica svakog i u svako doba sme da pogleda u oči. Pod uslovom da ga okače na bilbord i zamrznu ko Diznija.

Pored puta je pet kuća u pet različitih boja. U svakoj kući živi osoba druge nacionalnosti. Tih pet osoba pije različita pića, puši različite cigarete i drži različite ljubimce. Niko nema istog ljubimca, ne puši iste cigarete i ne pije isto piće. Britanac živi u crvenoj kući, Šveđanin drži psa, Danac pije čaj, zelena kuća je levo od bele, vlasnik zelene kuće pije kafu, osoba koja puši „pal mal“ uzgaja ptice, vlasnik žute kuće puši „danhil“, čovek koji živi u kući u sredini pije mleko, Norvežanin živi u prvoj kući, čovek koji puši „marlboro“ živi pored onog koji drži mačku, onaj koji drži konje živi pored onog koji puši „danhil“, čovek koji puši „klasik“ pije pivo, Nemac puši „moravu“, Norvežanin živi pored plave kuće, čovek koji puši „marlboro“ ima suseda koji pije vodu. Pitanje: ko ima ribice?

Mlađan Dinkić je dvostruko-trostruka ličnost. Nekim danima je Jakob, drugim Vilhelm. U proseku - on je treći brat Braće Grim. Njih je prema prvim pretpostavkama bilo samo dvojica. Lik Jakoba i Vilhelma nalazio se na novčanici od 1000 nemačkih maraka, dok jednog dana nije uveden evro. Ni najinformisanijim numizmatičarima nije jasno otkud se na apoenu od 1000 evra pojavio još jedan brat Grim, zvani Mlađa. U svakom slučaju, to je izazvalo sumnju da sve one bajke uz koje su odrastale generacije nisu pisali samo Jakob i Vilhelm. Mora da je tu postojao i treći čovek. Na čijim bajkama odrastaju novije generacije Srba i ostalih koji veruju u Deda Mraza.

Da živite u Nepalu, verovatno bi vas proganjali oni koji su videli jetija. Ovako, živite u Srbiji gde nema snežnih ljudi, ovdašnji su obični, isti ko mi, ali slično jetiju - begaju. Nedeljnik Vreme štampao je veoma uzbudljivu, tipično srpsku storiju - dvojica nepoznatih ljudi opisuju kako je jedan od njih video Ratka Mladića, u nekoj seoskoj birtiji, negde u Srbiji...

Smatraju ga najvećim piscem naučne fantastike svih vremena. U svojim romanima pokazao je izražen humanizam i nadu u poboljšanje celokupnog života na Zemlji. Svetsku slavu stekao je delom „Srbija 2000 - 2010: Odiseja u svemiru“, po kojem je snimljen i istoimeni film. „Ako je neko shvatio film, onda Stenli i ja nismo uspeli“, rekao je tada. Film je bio fascinantan, a nedorečen i neodređen. „To nije film o šetnji kroz svemir, već je to stvarna šetnja kroz svemir“, dodao je istim povodom.