Marko Vidojković

Mala matura je završena. Đaci su polagali ispite iz matematike i srpskog, a mi ekskluzivno donosimo rešenja svih zadataka. Prvo srpski.

Čuo sam da je prošle srede u Beogradu bila blokada gazele. Čuo sam da su blokadu sproveli radnici Zastave, nezadovoljni uslovima koje im je ponudila vlast za rastanak s umirućom fabrikom.

Ne zezam se, žena je u ozbiljnoj frci. Posle nedelju dana njenih nastupa u antimedijima, ne treba biti psiholog sa prosekom 9,7 da provališ kako, svesno ili nesvesno, šalje skrivene signale javnosti.

Pre četiri dana fotograf Matija Krstić na svom Instagramu objavio je fotku: rešetkasti prozor koji gleda u hodnik zgrade iz pedesetih, možda i tridesetih.

Stojana Drčelića upoznao sam pred kraj njegovog života. Kakva jeziva rečenica, imajući u vidu da smo se upoznali na samom početku rada njegovih "Nova" novina.

Nemanja Kojić prekinuo je u subotu nastup svog benda, na festivalu u Rumi, posle samo jedne pesme. Namerno sam izostavio naziv benda, naziv festivala, kao i Kojićev nadimak, jer Nemanja Kojić je veći od sva tri.

Odeljenje za paranormalne fenomene MUP osnovao je ministar Aleksandar Vulin lično, posle jedne vesele neprospavane noći.

Moram da budem iskren, kad se ova stanica pojavila, bio sam među glupanima koji su je memorisali na radio-aparatu u kolima. Ne znam šta sam prvo primetio: džinglove, vesti ili muziku, pa sam ga obrisao za sva vremena, a i opsovao, svaki put kad bih slučajno na njega naleteo.

Kao i obično, detaljno ću vam odrukati šta se desilo. Odmah posle istorijskog sastanka u Predsedništvu, između firera i Đilasa, postalo je jasno da će se satiričari naći u problemu.

Bilo je to prošlog četvrtka. Pukla mi guma kod Palilulske pijace, a Ivica me čekao u Pravdi, nedaleko odatle. Trebalo je to da bude poslovni sastanak, ali je ispalo drugarsko blejanje nad grbačom majstora - partnera aplikacije za pomoć na putu, koji se preznojavao nad mojim točkom, umesto mene.

Mnogi se pitaju šta je cilj niza diplomatskih poseta iz EU i SAD Srbiji. Formalno, to je pritisak da se uvedu sankcije Rusiji, ali suštinski oni dolaze da vide čudo neviđeno - predsednika Srbije. "Buraz, jesi svraćao do Srbije skoro?" "Tebra, hteo sam, ali je red neviđen, te Šolc, te Šalenberg, čak je i Lavrov hteo preko reda da upadne..." "Ko ne bi hteo da upadne preko reda i vidi ono. Ono je, buraz, neviđeno."

Bilo je to pre tačno trideset godina. Sam kraj druge godine u Pravno birotehničkoj. Sedeo sam s Anom iz Padinjaka na klupici u školskom dvorištu. Ćutali smo i žmirkali zbog popodnevnog sunca koje nam je upadalo pravo u oči iz prozorskog okna učionice broj dvadeset tri.

Žurka povodom dvadeset pet godina Danasa održana je sinoć u zgradi Predsedništva Srbije, koju nam je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, samoproklamovani najveći obožavalac našeg lista, ustupio za skromnu naknadu koju smo mu platili narodnim parama.

Dragi putnici, dobro došli u naš autobus sa šest miliona sedišta koji vozi lud čovek. Toliko je lud da ni on ne zna krajnju destinaciju, a pošto ste se našli u ovom autobusu, mora da ni sa vama nešto nije u redu, ili jednostavno niste imali sreće, pošto su ostali autobusi, koje voze normalni šoferi, ka precizno definisanim destinacijama, odavno napustili početnu stanicu.

Naslov nema veze sa životom, samo mi se zgodno rimovalo, pa nisam odoleo. Pre svega, Zoka nije "naša". Kao izumitelj kovanice "naša Zoka", odgovorno mogu da tvrdim da je prošlo previše vremena da bi ona ikada postala "naša", sve i da sutra postane "naša".