Snežana Čongradin

Da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kukavica sledstveno je iz činjenica iz njegove političke karijere koja seže duboko, do ranih devedesetih godina, kada su srpske horde rata harale republikama bivše Jugoslavije.

Burazeru, ti treba stalno da ponavljaš da si pogrešio. Svaki dan da govoriš da si pogrešio..., preneo je preksinoć građanima novoizabrani predsednik Pokreta slobodnih građana, Sergej Trifunović, ono što je navodno rekao bivšem gradonačelniku Beograda i lideru Saveza za Srbiju, Draganu Đilasu.

Dragan Đilas je bivši gradonačelnik Beograda, visoki funkcioner Demokratske stranke, tokom njene petogodišnje vladavine, potom, u prvim godinama vlasti Aleksandra Vučića, na čelu Košarkaškog saveza, funkciji na kojoj nije bilo moguće biti bez dozvole aktuelnih vlastodržaca, odnosno korumpiranih političkih gadova, čiji je danas jedan od najžešći političkih neprijatelja.

Na godišnjicu ubistva kosovskog političara Olivera Ivanovića, u trenutku kada opozicija preusmerava motiv sve masovnijih protesta protiv vlasti ovom povodu, jer istina o zločinu nad čovekom koji je, takođe, bio jasno protiv političke postavke Srpske napredne stranke, još nije rasvetljena, saopštava se javnosti jedna, po sadržaju i pretežno dominirajućem kontekstu, nametljivo sumnjiva presuda.

Odnos prema ratnozločinačkoj prošlosti, genocidu, ratnom profiterstvu, slanju sopstvenih građana u smrt i inspirisanju na zločin, kao i propagandi koja je smestila građane Srbije u centar novije istorije kao agresore i primitivce negadljive na smrt pripadnika drugih naroda, nisu sekundarne, društvene i političke teme.

Pamet nacionalističkih i diktatorskih režima precenjena je u ovdašnjim prilikama. Ne računa se na njihovu glupost koja proizilazi iz nečovečnosti i neljudskosti svojstvene njihovim ratno huškačkim i duboko koruptivnim svojstvima.

Očigledno je da se politika na ovim prostorima shvata pretežno kao mogućnost bogaćenja, lične promocije, dostizanja ciljeva koji nisu podudarni sa namerama upravljanja opštim dobrom i brigom o najvećem broju članova zajednice, odnosno onima kojima je najteže.

Fenomen pozivanja na proteste protiv vlasti, koja je korumpirana najtežim okovima protiv siromašnih, ali i ratno-zločinačka, sa iskustvom pozivanja na ubijanje drugih naroda i samoubistvo sopstvenog, dok je istovremeno utvrđivala svoj materijalno - politički status, iako evidentno preko potrebno, problematično je na više nivoa.

Bošku Obradoviću, obožavatelju ratnih zločinaca i ubica, ili, pak, "samo" onome ko je u stanju i ima obraz ili stomak da na veličanju onih koji su počinili genocid, gradi imidž političara i prikuplja glasove, uopšte ne stoji "žuti prsluk".

Sa sigurnošću možemo tvrditi da Milan Radoičić nije ubio Olivera Ivanovića, stavio je, pre nekoliko dana, ruku u vatru predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao mi je da mu poručim i da ga javno pozovem da promeni odnos prema Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i da im pokaže da se prijateljstvo sa Srbijom mora zaslužiti", saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vulin , reagujući na podršku ove dve bivše jugoslovenske republike prema kojima srpsko nacionalističko rukovodstvo iz devedesetih, i danas, ima pretenzije u kontekstu i kompleksu svoje veličine.

Ono što je odlika svih bivših naroda stare Jugoslavije jeste izrazita potreba za revolucijom.

Bojkot, građanska neposlušnost, naglo zaustavljanje, nerad i antikoncentracija, bejzbol palica, marama preko nosa i usta, potreba za vriskom, bes, izrazito samopouzdanje, nebriga za bol i ukidanje privilegija, spremnost na uživanje u teškim i neudobnim životnim okolnostima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapravo nikada nije ni sedeo na dve stolice, nikada nije vodio dvoličnu spoljnu politiku, niti je ikada govorio i zastupao stavove u zavisnosti od toga kome se obraća.

Fasciniranost "kurčevitošću" javnih ličnosti, pogotovo onih koji iza takvog odnosa u javnosti imaju snažnu podršku mračnih sila tajnih službi i povezanost sa diktatorskim, ratno zločinačkim ili izolacionim u odnosu na ostatak sveta režimima, u ovdašnjem javnom mnjenju gotovo oduvek je preovladavala.