Svetislav Basara

Eh, šta ti je sinhronicitet. U jeku službenoglasničke polemike naš je džumhurbaškan blagoizvoleo Službeni glasnik odlikovati visokim državnim odlikovanjem, ne znam sad tačno kako se zove, ali znam kakvo bih ja odlikovanje - da sam počem džumhurbaškan - dodelio Ljušić d.r.v.d. Radošu - Zlatna orlova muda s mačevima, eto to.

Šta to moje uši čuju? U pomoć nam pristiže čuveni finansijski maher Stros Kan. Za cenjeni publikum sa slabijim pamćenjem, to je onaj živahni čiča koji se onomad proslavio seksualnim avanturizmom u jednom njujorškom hotelu. Jedva se naš budući pomoćnik izvukao iz neprijatnosti situacije. A i koštalo ga je to lepih para. Mogao je Stros Kan za te pare – po mom slobodnom proračunu – najmiti dve-tri hiljade kol-gerli, ali džimrija hteo za džabe. I to na pogrešnom mestu. Jer u Njujorku se i zurenje u žensku duže od četrdeset i pet sekundi smatra seksualnim napasništvom. Ovde, kod nas, rekao bih, Stros Kan takvih problema neće imati. Kad u časovima dokolice otkrije i čari Ulice Strahinjića Bana, našoj zajedničkoj sreći neće biti kraja. A ako mu pođe za rukom da nauči i ćirilicu, tek će to biti pun pogodak.

Kako biti totalni moron, a ipak uspeti u životu, to se, dame i gospodo - ako ste zainteresovani - možete naučiti na primeru takozvanog pesnika, Erić Dobrice, rodom iz takozvane Gruže. Taj veleseoski gospodin, kome ni konzilijum najboljih hirurga sa VMA nije uspeo da odstrani vekovni struk praziluka iz guzice, u poslednje se vreme odao poslu koji duže Svrzimatija i jedan mnogo uspešniji Dobrica. Što će reći - brani srpstvo i Srbiju. Rečenog gospodina oduvek sam smatrao sramotom srpskog jezika i srpske poezije, mnoge ga poete i dan-danas drže za sramotu, al ne smeju da beknu. Zašto? Zato što je Erić Dobrica čitavog svog plodonosnog života bio blizak raznoraznim vlastima.

Iduće će godine, cenjeni publikume, biti stogodišnjica sarajevskog atentata, a ovde se još vode ljute polemike da li je Gavrilo Princip nacionalni junak ili terorista. Kao i uvek kada se događaji iz podaleke prošlosti mere aršinima današnjice, iz svih tih polemika izrodila se povelika konfuzija. Krenimo najpre od pojma "terorista".

Vidite li vi, dame i gospodo, šta se radi u politici serbskoj? Ja vidim, ali sve udaram na druge, lakše, letnje teme, ne bih li dočekao dan kada će vlada biti “rekonstruisana” i kada će nam konačno saopštiti šta namerava da čini.

Radoš Ljušić, polihistor (neki ga zovu i poligraf) koji je proteklih meseci izrastao u pravu medijsku zvezdu, blagoizvoleo je dati intervju za Večernje novosti. Udario, dakle, junak na junaka. Intervju je, kao što se i moglo očekivati, nacionalno odgovoran, ali u 3LPM dosadan i smoran.

Kada bi nekim slučajem bio u prilici da zaviri u ove redove - mada ne isključujem ni tu mogućnost - Jaša Grobarov bi rekao da se okanem ćoravog posla i da nekrolog napišem nekom mrtvijem od njega.

Listam povremeno regionalnu internetsku štampu u vidim da se širom bivšeg SFRJota - izuzimajući Sloveniju, koja je uvek bila svet za sebe - muče slične, ako ne i iste muke. Evo, recimo, primer šeher Sarajeva. Tamo je u toku ramazanski post, pa je gradska vlada izdala befel da se od svitanja do sumraka alkohol ne sme točiti "u blizini verskih objekata".

Ne treba, dame i gospodo, sve drvlje i kamenje svaljivati na tabloide serbske. Odavno ja govorim da su žutare - uprkos svoj svojoj neporecivoj gnusobi - najtačnija slika naše realnosti. Ponekad je poneka i tabloidima ka vladičina.

Policija u Službenom glasniku - oslušnite, dame i gospodo, kako to službeno zvuči! Policajci, kaže vest, češljaju dokumentaciju. Vaistinu je to neprijatno. V.d.d.r. Ljušić, sav rezigniran, tvrdi da su operativci došli u SG nakon što je Gojko Tešić skrenuo Vučiću pažnju na tamošnja desna skretanja. Pojma nisam imao da je moj prijatelj i zemljak tako moćan rendžer.

Prođe, cenjeni publikume, godina prva Vučićeve ere, pa ko velim - daj da se i ja pozabavim tumačenjima nove epohe, njenim postignućima i njenim perspektivama. Dobro, pa kakav mi je, za početak, opšti utisak? Uobičajen, da kažem. Srpska politika ko srpska politika. Mnogo buke ni oko čega. Ali i - obrnuto - mnogo ničega oko buke. Nisu to iste stvari, razmislite malo, upotrebite imaginaciju.

U subotu beše literatura, danas je na redu primenjena teologija. Drevni oci kaži da ako čovek i zapadne u sve poroke ovoga sveta, posreći mu li se da stekne samo jednu vrlinu - smirenje - može računati da je spasen. Ostale vrline isteruju samo po jedan porok; smirenje ih izgoni sve.

Baš se ovih dana pitam gde li nam je dunjalukbaškan Jeremić? I zašto se ućutao? Ni na Tviteru se ne oglašava. Ili mi, možda, njegova oglašavanja promiču neopaženo. Upravljanje svetom, fakat, nije lak posao, oduzima to puno vremena, ali taj odgovorni posao ni ranije nije bio mačiji kašalj, a Vuko je ipak uspevao da namakne malo vremena i da nas podseti na dostignuća svoje nasrtljive ambicioznosti. Izgleda da ga je spor sa DS-om izgubljen na Ustavnom sudu poprilično deprimirao.

Mašala i aferim, cenjeni publikume. Policajni direktor, Veljović, stisnuo je muda i odlučio da smeni zapovednika srpske žandarmerije, onog pitoresknog generala Dikića. Što nije mala stvar ako znamo da rečeni Dikić i Gospod Bog zajedno čuvaju Srbiju. Tako bar tvrdi žandarmerijski slogan. Već izvesno vreme primetne su napetosti između takozvane javne bezbednosti i žandarmerije. Bilo je tu svega i svačega, svaki čas su sevale varnice, ponekad i opasnije stvari, a jedan mali deo tih sukoba na bezbednosnoj levici dospeo je i u štampu. Kap koja je prelila čašu - tako je rekao Veljović - bilo je svirepo ubistvo (i spaljivanje) dvojice mladića za koje je optužen jedan pripadnik žandarmerije.

Ni dana bez skandala, makar i diplomatskog. V čjom djelo? Naš takozvani državni vrh - dakle, Džumhurbaškan, Overlord i Underlord - vrlo upadljivo nisu blagoizvoleli pojaviti se na prijemu koga je francuski ambasador upriličio u povodu četrnaestog julija, dana kada je pala Bastilja.