Svetislav Basara

Danas je Velika subota, sutra je, cenjeni publikume, Uskrs; nije, dakle, prilika za sarkazam i sprdačinu, pogotovo ne za zlobne analize predizbornih marifetluka, pa u tom smislu svima vama, kao i svim pretendentima na prezidencijalni presto, njihovim vazalima, čardaklijama i čohadarima upućujem radosnu poruku: Hristos voskrese.

Guzica je onomad, da kažemo, pogodila u sridu, izazvala lavinu komentara, dospela na Fejsbuk i dovela do još jedne srpske podele. Ubuduće ćemo na političkoj sceni, bar na njenim marginama, morati da računamo sa još dva faktora: evroguzičarima i dupeskepticima. Ipak, ima nešto što spaja i apologete i kritičare: svi su složni u mišljenju da je prezidencijalni anus prečica do brzog uspeha u životu.

Nisam li ja, cenjeni publikume još onomad, u davno pred-predizborno doba, predskazao dolazak crnih dana za počinioce teških krivičnih dela. Pravna država u zemlji Srbiji uoči izbora prosto dobije krila, organi gonjenja jedva uspevaju da poapse sve zulumćare predviđene za odstrel, a novinari crnih hronika udarnički rade u tri smene. To tako mora da bude. Inače bi agitaciona bajka o „Srbiji kao regionalnom lideru u borbi protiv kriminala“ zvučala praznije nego što zvuči.

Cirkus, cenjeni publikume! DSSovski ziloti su, kako vidimo, uspeli u naumu da nagovore Sahibiju da se kandiduje na predsedničkim izborima. Ne treba sumnjati da se kandidat basnosovno prenemagao, ali ne treba potceniti ni njegove čohadare i čibukčije.

Vreme je, cenjeni publikume, da podignete kredite i da kupite onu Virilioovu spravicu, o kojoj sam ovde već pisao; mislim na RPS (Reality Positioning System) koje će vam pomoći da odredite u kojoj se od dve Srbije nalazite. Ne mislim, naravno, na „prvu“ i „drugu“ Srbiju, mislim na stvarnu i virtuelnu, praštajte za izanđalu reč „virtuelnu“, ali zasad nema bolje.

Umalo, cenjeni publikume, da nam se Prezidencijalni konak na Andrićevom vencu pretvori u Konak knjeginje Slavice. Mora da su ona divna stvorenja, socijalisti, prezadovoljni V.D. prezident - socijalista, zirodent, tj. popečitelj unutrašnjih dela, takođe socijalista, što će reći da SPS ponovo obnaša apsolutnu vlast jer su ostala srpska popečiteljstva i proče institucije sistema najobičnije makete. Knjeginja je, međutim, ispoljila zavidan stepen samozatajnosti i državotvorne svesti.

Maznu mi Teofil Pančić ideju za subotnju kolumnu ispred nosa. Bejah nameračio da pišem o karikaturi Duška Petričića, zvanoj „Izborne platforme“, al me Teofil preteče, pa cenjeni publikum upućujem da pročita njegovu kolumnu u Vremenu, a ja ću se ideologijom šajkače - to je, inače, tema i karikature i kolumne - pozabaviti na drugi način.

Idem pre neki dan iz Novog Sada u Beograd. Gledam čuda i pokore. Vetar dunuo, na sve strane razvejao šarene najlon kese sa deponija, čitav Srem izgledao kao Cigan-mala.

Mašala, cenjeni publikume. I naš Gospodar se presaldumio. Posle kraćeg prenemaganja, odlučio je da i on ide na izbore i da, uz božiju pomoć, ubije aždahu. Izbori su, ako to niste znali, zbog toga i zakazani za Đurđevdan. Tu se radi o takozvanom varovanju, rođenom rođaku vlaške magije, koja je, opet, temelj ovdašnjeg političkog sistema.

Zavladala teška nekakva postmartovska atmosfera, kao u Fon Trirovom filmu „Melanholija“, naročito posle vesti o pogibiji šestoro, gotovo pa dece, u trećem po redu tragičnom novosadskom požaru.

Rusi su naša sudbina! Ovoga puta nije reč o NJ. E. Konuzinu. U srpsku politiku se (indirektno) umešao Lav Nikolajevič Tolstoj.

Svašta čovek može da doživi i svakakvih duša da sretne na takozvanim književnim festivalima.

Znate li, cenjeni publikume, šta je veliki problem ove predizborne kampanje. Problem je što su svi njeni učesnici u pravu.

Ne rekoh li ja pre neki dan da će uprkos svoj muci i jadu u kojima grcamo u ovoj kampanji biti žestoke sprdačine! I bi, bogme. I tek će je biti.

Bioskop je, cenjeni publikume, bioskop i tako će ostati dok je sveta i veka, uz napomenu da to, tj. svet i vek, ne moraju nužno dugo potrajati.