Site name

Tako se to radi

Jedna od retkih stvari zbog kojih građani Srbije mogu još uvek da budu ponosni jeste košarka.

4

Piše: Peđa Popović

11. septembar 2017. 20:44

Ova igra uspela da preživi u Srbiji i rat i sankcije, i ekonomsko i moralno survavanje i da uprkos svemu ostanena niovu makar približnom kao nekad u Jugoslaviji. A to nije malo.

Kao podsetnik na moćnu Jugoslaviju, u košarci je preživeo pobednički nerv i više manje redovno donosio nam radosti.

Ovih dana ponovo se igra veliko takmičenja, Prvenstvo Evrope, a građani i navijači Srbije i pored izostanka cele prve petorke (a i malo više od toga), ne bez razloga opet očekuju i nadaju se medalji.

A zašto i ne, jer kada je košarka u pitanju, kod nas je sve moguće. Pri tome ne zavisi sve od snage,  skočnosti i preciznosti već i od onoga što je u glavi, stručnog prilaza i vrednosnog sistema koji je utkan, na našu sreću, u generacije trenera i igrača.

Sistem koji je zasnovan na stručnom ali i izuzetno posvećenom radu. Sistem koji je nadrastao igru već je i odlično mesto za školovanje karaktera. Sistem u kome se poštuju igrači, gde se očekuje da igranje za reprezentaciju shvate kao čast, ali i da znaju i prihvate da niko nije veći od tima. Bez obzira da li se taj preziva Divac, Đorđević, Danilović, Bodiroga, Rebrača, Teodosić, Bjelica...

Najbolji su tu, da to budu kad je najteže, da daju primer i da poguraju one sa nešto manje znanja i talenta.

Za razliku od česte domaće prakse u raznm sferama, kod košarkaša po pravilu nema unapred ispucavanja alibija bez obzira da li je u pitanju sudijska nepravda, težak žreb, nesrećni promašaj ili već pomenuti izostanak pola tima.

Umesto alibija ono što dobijamo jesu poruke da momci rade maksimalno i pošteno, da se podržavaju, odnosno da su tim i da će „izginuti“ i „pobiti“ se na terenu protiv bilo kog protivnika.

Pričaju i rade ono što kažu. Ne hvale se toliko, iako su mnoge stvari uradili„prvi put u istoriji“ ili „prvi put u skorijoj istoriji“. Ne „trube“ o tome, već rade, dele ali i uživaju.

Oni su primer mnogima, a na njih bi makar malo mogle da se ugledaju eliteili preciznije tzv. elitepoput politčke, kojajedva čeka neki uspeh ili podvig sportista kako bi se zahvaljujući položaju ogrejali malo na suncu prave slave.

Iza njih su dela, transaprentna, a ne afere,

Iza njih je istina, a ne laži.

Kod njih nema lažnih diplomai kvazi stručnjaka, nema izbegavanja posla, otimanja, zloupotrebe, uskraćivanja,postavljanja podobnih, a ne pravih.

Ima samo kvaliteta, sigurnosti da će dati sve od sebe i da će dati sve za saigrača pored sebe.

Ponekad uspeju, ponekad ne.

Ali to je više nego dovoljno.

I hvala im.

I neka nastave tako.

povezane vesti

eAna kada će stvarno eZUP

0

Piše: Peđa Popović

Da li ćemo prevazići Nušića?

10

Piše: Peđa Popović

Prvi put u istoriji

1

Piše: Peđa Popović

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

BC

11. septembar 2017.

1. Ako se setimo kosarkasa partizana i majica sa likom kriminalca, odjednom sam malo manje ponosan 2. Zasto bi neko bio ponosan na tudje uspehe? Kako je gradjanin Srbije DOPRINEO uspehu kosarke? Nikako.

@BC

11. septembar 2017.

Apsolutno tako. Dosta mitologiziranja uspeha raznoraznih sportova. Srbija se kupa u svakojakom djubretu. Deca se po predgradjima igraju u djubretu a svi zajedno hodamo ulicom kao u Indiji, jer trotoarom ne mogu od kola.

milojko

12. septembar 2017.

Uzalud hvalospevi! Narod jeste fizički nadaren iznad proseka ali je sve ostalo standardna gastarbajterska priča, vizija o putu na zapad i bogatstvu bez mučnog školovanja. Da, ko to sve plaća? Možda one raspale bolnice? JER ONI I NJIHOVI BLIŽNJI neće se lečiti u njima kad zatreba.

peđa popović

12. septembar 2017.

Poštovani kritičari, moram priznati da ne kapiram toliki hejt prema košarkašima. Ne znam da li je iko pomenutih legendi, bio uz Saleta Mutavog i slične. Nisu ni Sale, ni Divac, ni Bodiroga, a takve vrednosti nisu delili ni velikani poput Bože Maljkovića, profesora Aleksandra Nikolića, Nebojše Popovića, Šapera...Nisu ni Kića, Moka, Praja...Lako je pljunuti na sve, a daleko teže pronaći nešto pozitivno. Argumentacija je na niovu održavate Paradu ponosa, a deca na Kosovu gladuju. No, ako mrzite, vi mrzite, ako ne osećete nikakvu pozitvnu emociju prema zajednici, to je vaš problem, ali sigran sam da sami sebe lažete. Sportski pozdrav