Prodor u XXI vek

Nikola Samardžić

Istoričar, profesor Odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Objavio je knjige: Francuska i Turska, Karlo V, Istorija Španije, Identitet Španije, Drugi XX vek, Kulturna istorija Beograda, XVIII vek (s Mirjanom Roter-Blagojević). Kourednik je zbornika The Peace of Passarowitz, 1718, Purdue University Press, 2011. Glavni je urednik časopisa LimesPlus i Acta Historiae Medicinae.

Sami na svetu

Vesti o užasnoj smrti Tomislava Salopeka proizvele su osećanja kojima je odavno trebalo zatrpati prošlost hrvatsko-srpskih odnosa. Svako nedavno podsećanje na uzajamnu bliskost i zajedničku odgovornost, i za sebe i za susede bilo je ne samo usamljen krik u obostranoj halabuci bedastoća, pretnji i hinjene sućuti, nego i oblik političke drskosti koja ne uvažava stvarnost, ma kakva ona bila.

"Tko jamio, jamio"

Ako je Jugoslavija ostala u nepovratnoj prošlosti, trebalo je napustiti i logiku njenog razbijanja koja je osnova svih aktuelnih međunacionalnih nesporazuma. Naizgled paradoksalno, cepanjem komunističke Jugoslavije čuvao se komunizam

Evrotunel

Mapiranje neravnomernosti regionalnog razvoja ukazuje da se u 149 opština, od ukupno 174, zarađuje manje od republičkog proseka. U 85,6% opština se živi s manje od prosečne zarade koja prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi 44.583 dinara mesečno. Zarade iznad prosečnih ostvaruju se samo u centrima novih industrijskih tehnologija i razvijenog sektora usluga.

Rubikova kocka

Uspeh u peglanju odnosa s BiH ne podrazumeva da će se istom logikom odvijati poravnanje u sporovima na prostoru bivše Jugoslavije: Piranski zaliv, Pelješki most, granica na Sutorini, hrvatsko-srpska granica na Dunavu, dileme o genocidu i Oluji, uređenje srpsko-albanskih i makedonsko-albanskih odnosa, itd. Na jednom mestu zakrpljen, na drugim mestima taj prostor se ponovo podere.

Limes II

Odlazak premijera Vučića u Srebrenicu bio je incident sam po sebi. Bezbednosne strukture izrekle su diskretan politički stav, koji je prethodio poseti, da su protiv. Naročito podstaknuti scenama koje su, očigledno, priželjkivali, mediji su nas vratili četvrt veka unazad. Nakon incidenta kod hale Limes u februaru 2003, takođe povezanog sa odlaskom premijera Đinđića u Republiku Srpsku, Bagzi, Karamarković, Škero, iz današnje perspektive su gotovo romantične ličnosti u odnosu na defile huškača koji su defilovali RTS-om i Pinkom u danima koji nikako da ostanu za nama.

Ljudi kao mi

Pre tri nedelje najavio sam da će britanski predlog rezolucije o Srebrenici otvoriti nov politički prostor ruskoj diplomatiji. EU je dopustila da se Putinov režim na velika vrata vrati u Jugoistočnu Evropu, uključujući uticaj na grčku vladu. Beskrajne diplomatske igre XIX veka, koje su izrodile svetske ratove XX veka, kao da su postale obrazac manipulacija kojima se narušava evropsko jedinstvo.

Podrška grčkoj demokratiji

Džozef Stiglic tvrdi da lideri EU, suprotno identifikaciji pojmova Evrope i demokratije, Grčkoj nameću "rokove" kako bi ona prihvatila mere štednje, izborila se s budžetskim deficitom i počela da vraća dugove. Ali demokratija nije samovoljna uprava bilo koje neodgovorne vlade oslonjene na javnu upravu, penzionere i sterilnu akademsku inteligenciju.

Grčki paradoks

Država mora da neguje bogate, kako bi pomagala siromašnima. Bogati da brinu i o državi i o siromašnima, kako bi ostali zaštićeni vladavinom prava. U tome je paradoksalna ekonomska paradigma tekućeg XXI veka. Savremeni liberalno-demokratski konsenzus trenutno je verovatno najomraženiji ekonomsko-politički obrazac. Ali su njegove alternative neuspešne. Kapital gotovo po pravilu beži iz neuređenih sistema prožetih političkim pritiscima.

Sve srebreničke žrtve

Premijer nas je upozorio da, nakon obaveznih martovskih nesreća, dolaze vidovdanske. Srpska javnost unapred odbija racionalne odluke o regionalnoj integraciji i etničkom pomirenju. Zato je sve više crnih rupa na godišnjim putanjama naše politike. Srebrenica je zamka i pobijenih Bošnjaka, i srpskog poimanja stvarnosti. Negacija srebreničkog genocida naša je najniža kolektivna pojava. Danima RTS-om, PINK-om, čitavim, gotovo, medijskim prostorom, defiluje polusvet jurodivih vizionara i ruskih plaćenika. Odvratno je pozivanje na Principa, albansku Golgotu i jasenovačke žrtve, na Bratunac i Oluju.

Savet za promociju Srbije

Saradnica Miroslava Miškovića i osoba, kako se smatralo, bliska tadašnjem predsedniku Borisu Tadiću, zapretila je davne 2007. da će "Delta holding" tužiti svakog ko neistinitim tvrdnjama i klevetama naruši navodni ugled kompanije."Posebno ćemo tražiti ličnu odgovornost predsednice tog saveta Verice Barać zbog iznošenja niza neistina i teških kleveta na račun Delta holdinga, koje mogu ne samo da naruše ugled kompanije već i da joj nanesu veliku materijalnu štetu.

I Amerika i Albanija

Srbija kao da je u poslednjih nekoliko meseci smogla snage da se počne oslobađati patološke veze s Rusijom. Zaštitnice, stvarne ili izmišljene, najgorih osobina našeg društva i politike. Taj proces zasad je površan. Srbija u svakom trenutku može ponovo prepustiti budućnosti u koju će je povesti službe, karteli, nacionalni gurui, hodajući sveci.

Kosovsko zakucavanje i zakukavanje

Posetu Vlade RS Albaniji većina ovdašnjih medija ispratila je ponavljanjem parole da je Kosovo deo Srbije. Mada kosovsko pitanje nije tema otopljavanja bilateralnih odnosa. Da li vladajuća stranka ponavlja strategiju prethodne vladajuće stranke? DS je kolabirala ne samo zbog laži i korupcije, nego i usled višegodišnjeg udvaranja radikalnoj javnosti. Zastrašujući nas povratkom u varvarstvo devedesetih. Da li javnost i dalje kontrolišu neformalni centri moći, sistemski ostaci zločinačkog establišmenta? Ovo pitanje nameće se u svakoj prilici kad zvanična politika evropske i susedske integracije dobije jasne odgovore iz najmračnijih dubina državnog i paradržavnog aparata.

Ruski tok

Zastoj u evropskom proširenju 2007-2015. doprineo je institucionalnoj i bezbednosnoj neizvesnosti. Integracijom nekadašnjih istočnoevropskih i sovjetskih satelita, s Kiprom i Maltom, EU definitivno nije samo trgovačka unija. O tome svedoči strateška preosetljivost njenih istočnih i mediteranskih granica.

Mediji i javni interes

Zamislite dete koje prilazi nekom kiosku kako bi kupilo žvake (ili cigarete). Svakoga dana, dočekuje nas isti prizor. Orgija naslovnica, koja preti, huška i proklinje. Pri tom se tiraži srozavaju brže od životnog standarda, dok štampani medi ustupaju prostor virtuelnim. Takođe nema uverljivih dokaza o klasičnoj cenzuri. Pre će biti da su naši mainstream mediji namereni relativizaciji, osporavanju ili rušenju demokratskih težnji i vrednosti koje ometaju interese neformalnih centara političkog uticaja u toku poslednjih 15 godina. Rezultati njihovih medijskih kampanja su egzaktno utvrđeni: novi talasi šovinizma, klerikalizma, etničke netrpeljivosti i mržnje, ksenofobije, rusofilije (sklonost autoritarnim i nasilnim režimima), antievropeizma i antiamerikanizma.

Vučićem protiv Vučića

Savremena demokratija više se odlikuje institucijama i vrednostima nego partijama i ideologijama. U srpskoj demokratiji vrednosti su nametnute, institucije pod pritiskom i reformi i korupcije, partije nestalne. Najvažnije ličnosti prelaze sve kraću putanju od svevlasti do opšteg odricanja. Izloženo skromnim izborima, političko društvo je, istovremeno, daleko od konkretnijeg uticaja, i preterano zaraženo sumnjama u svoju stvarnu ulogu.
Prva Poslednja