Prodor u XXI vek

Nikola Samardžić

Istoričar, profesor Odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Objavio je knjige: Francuska i Turska, Karlo V, Istorija Španije, Identitet Španije, Drugi XX vek, Kulturna istorija Beograda, XVIII vek (s Mirjanom Roter-Blagojević). Kourednik je zbornika The Peace of Passarowitz, 1718, Purdue University Press, 2011. Glavni je urednik časopisa LimesPlus i Acta Historiae Medicinae.

Pismo iz Splita

Verovatno sam zaslužio da se osećam poput stranca u gradu u kojem sam sastavio, nekad davno, možda i čitavu godinu. Slojevi vremena i usputnih preobražaja doprinose i zaboravu i otuđenju. Već je stekla punoletstvo i najnovija generacija rođena u miru koji nije potisnuo sve prethodne traume.

Turn of the Century

Nisam uspeo da smislim srpski naslov. Pretpostavljam da je potpisivanje protokola o pristupanju NATO-u preokret koji podseća na prethodne decenije lutanja, tumaranja i patnji Crne Gore, i u jugoslovenskoj zajednici, i u borbi sa samom sobom.

Zamor materijala

Krize i napetost na Baltiku, Balkanu i Crnom moru ukazuju na moguću dezintegraciju prostora koji "staru" Evropu štiti od povratka u hladnoratovske odnose u kojima će ona biti inferiorna. Baltik je pod neposrednom vojnom pretnjom. Hrvatska vlada dezorijentisana i zaglavljena u neslavnoj prošlosti. Bosna podeljena na islamističke frakcije i srpsku teritoriju na rubu bankrotstva i građanskih nereda.

Marš na Rim

Zahvaljujući prvostepenoj oslobađajućoj presudi Šešelju, i izbornim manipulacijama, uz saučesništvo Demokratske stranke i njoj bliskih organizacija, u tome čudnom sticaju okolnosti, u parlament su se vratile snage izričitog, organizovanog političkog nasilja. Rusofili kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, naručioci ubistva premijera Đinđića, napadači na Prajd i strane ambasade, crveni četnici i Šešelj u fraku, saradnici i kleptokrate kabineta dr Koštunice.

Marš na Rim

Zahvaljujući prvostepenoj oslobađajućoj presudi Šešelju, i izbornim manipulacijama, uz saučesništvo Demokratske stranke i njoj bliskih organizacija, u tome čudnom sticaju okolnosti, u parlament su se vratile snage izričitog, organizovanog političkog nasilja. Rusofili kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, naručioci ubistva premijera Đinđića, napadači na Prajd i strane ambasade, crveni četnici i Šešelj u fraku, saradnici i kleptokrate kabineta dr Koštunice.

Kriza demokratije

Demokratizacija sveta odvijala se, u poslednjim decenijama, u dva velika talasa, 1975-1985, kad je krenula iz južne Evrope (i prenela se u Latinsku Ameriku), i 1985-1995, od Perestrojke do konsolidacije nove istočne Evrope.

Dve Srbije

Neću o "one" dve Srbije. Prva nas je uvela u masovnu katastrofu. Druga lišila i moralne potpore i kredibilne političke reprezentacije u javnosti i institucijama. Bila i neka "treća", ali srećom propala.

Gedža s onog sveta

Ministar vojni Gašić nije uživao privilegiju da čaršija pere ispad koji ga je stajao funkcije. Potpredsednika SPS-a Predraga J. Markovića javnost danima pokušava da abolira, ne za mizoginiju, nego za mučki, podli, kukavički napad, koji je političke prirode, na ministarku Jadranku Joksimović i potpredsednicu vlade Zoranu Mihajlović.

Grad za život

Osamnaestogodišnje istraživanje kvaliteta života u svetskim gradovima koje je sprovela najveća svetska konsultantska kompanija za ljudske resurse Merser, smestila je Beograd na 141. mesto, ispod većine balkanskih prestonica, dok za Beogradom zaostaju samo Sarajevo i Tirana.

Poreklo društvenog sukoba

Proevropska elita, koja se smatra avangardom demokratizacije, reformi, suočavanja s prošlošću, itd., prećutala je ili uzdržano ispratila dve hrabre odluke koje je vlada realizovala u skupštini. Prva je Vučićeva odluka da konkretno unapredi saradnju s NATO-om, koja je malo više od Partnerstva za mir, a malo manje od punopravnog članstva. (Komentare DS-a, i udbaških njuški nedavno otpalih iz iste, plastičnije će izvajati Basara, ako je naš najtalentovaniji živi pisac, a jeste, a mlad je i perspektivan.) Drugi je Zakon o otklanjanju posledica imovine žrtava holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, koji potvrđuje da je Srbija u stanju da donosi odluke koje uređuju najosetljivije etičke i imovinske odnose, u službi i prošlosti i budućnosti. Kompenzovana je solidarnost i s Nedićem, i kvislinzima koji su naši savremenici.

Devojke koje piju pivo…

Imigrantska kriza nameće kontroverze koje nije lako preseći jednosmernim odlukama. Ne vidi se kraj kolonama izbeglica. Upadljivo je odsustvo zajedničke politike EU čije su države krajnje odredište pridošlica čije namere, lična kultura i opredeljenje nisu unisoni. Još uvek su u neskladu potreba da se migranti humano tretiraju, i neophodnost da oni poštuju vladavinu prava i visoko postavljene norme jednakosti i sloboda. Evropa sada uvozi sve one vrednosti koje je odbacivala u toku nekoliko vekova moderne istorije, pre svih mizoginiju i političku religiju. Pojedinci i grupe među migrantima, ponekad udruženi s domicilnim stanovništvom neposrednog ili daljeg bliskoistočnog i afričkog porekla, bez obzira na brutalno ponašanje, kriminal i varvarstvo, uživaju izričitu podršku levičarskih političara, organizacija i grupa za zaštitu ljudskih prava. Društvenim mrežama se šire poruke ekstremne desnice, paranoika i asocijalnih bolesnika.

Pet kolona i Peta kolona

Tužne scene okupljanja opozicije podsećaju na propuštene šanse, pogrešne odluke i izneverena očekivanja. Tajkunizacija ekonomije, kosovizacija politike, satiranje medija, afere, skandali, klerikalizacija, falš militarizacija, koketiranje s ratnim i ostalim zločincima. Ogadili su nam sve vrednosti kojima je trebalo da težimo kao potencijalno normalna istočnoevropska postkumunistička država: demokratiju, kapitalizam, slobode, individualizam, Evropu, Ameriku.

Heroes

Vrangelov potomak, kako tvrdi, potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin banuo je kako bi nas vratio u komunizam, odakle je Vrangel pobegao. Umesto vesti o navodno zaključenim poslovima za srpska izvozna preduzeća, u etru lebde samo njegove pretnje. Pretio je Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nama drugim Kelnom. Alternativa je da ulaskom u neke buduće sukobe, i povratkom u izolaciju, Srbija počne da otplaćuje kamate bankrotirane Putinove politike. Oduševljenje je opšte.

U vremenu piksela

"Murov zakon" (1965) predvideo je da će se svake naredne godine udvostručavati broj tranzistora u integralnim kolima. Po sličnoj logici padala je cena mikroprocesora, rastao njihov kapacitet memorije, uvećavao se broj piksela u digitalnim kamerama.

Nojeva barka

Dobra vest nije vest. Gotovo je nezapažen izveštaj o uspesima ovogodišnje spoljne politike koji je podneo šef diplomatije Ivica Dačić: otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU, predsedavanje OEBS-u, i sprečavanje prijema Kosova u Unesko. Redosled je ovde namerno hronološki preokrenut. Budućnost Srbije u smislu ekonomskog, društvenog i političkog razvoja je zaista u EU, sve i da je EU na počecima delimične ili potpune dezintegracije. I u slučaju da se ostvare najcrnja predviđanja evropske budućnosti, Srbija će evropski uspeh krunisati institucionalnim i integracionim kapacitetima koji će je osposobiti da se, u zajednici sa susedima i onim partnerima koji su njen spoljnotrgovinski prioritet (Nemačka, Italija), uspešnije suočava sa globalnim izazovima. Pred kojima najbolje da bude nevidljiva.
PrvaPoslednja