Prodor u XXI vek

Nikola Samardžić

Istoričar, profesor Odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Objavio je knjige: Francuska i Turska, Karlo V, Istorija Španije, Identitet Španije, Drugi XX vek, Kulturna istorija Beograda, XVIII vek (s Mirjanom Roter-Blagojević). Kourednik je zbornika The Peace of Passarowitz, 1718, Purdue University Press, 2011. Glavni je urednik časopisa LimesPlus i Acta Historiae Medicinae.

Bolja polovina

U srpskoj kulturi mizoginija je verovatno ispoljavanje latentne mržnje koncentrisane u složenoj strukturi karaktera koje su od najranijeg detinjstva maltretirali i očevi i majke. Kobne su spirale uzaludnih sudbina isprepletenih gotovo ontološkim očajanjem u odsustvu jasne i optimistične perspektive. I najuspešniji među nama prevalili su životni put, od dna do pripadnosti elitama, koji su razvijena, "moderna i pristojna" društva savladavala stolećima.

Beograd je svet

Najava otvaranja pregovora sa EU, sastanak Ministarskog saveta OEBS-a , poziv Crnoj Gori da postane članica NATO-a... Srbija ima još jednu šansu za korekciju, za distanciranje od svih zabluda i pogrešnih odluka iz nedavne prošlosti. Javnost je verovatno još uvek pod utiskom najnovije afere u kojoj je premijer ostao sam pred pritiscima političko-tajkunskih klanova koji su, verovatno, zaposeli deo državnog aparata. Kao ni 2003, ni u proteklim danima nije bilo tampon zone koja bi samo zaštitila premijera i od postupaka onog dela okruženja koji mu je odan i privržen, i od njihovih metoda kriznog menadžmenta i kontrole štete.

Rušenje Vučića

Kriza institucija prožetih sistematskim slabostima, korupcijom i klijentelizmom, vezuje se za ulogu ličnosti. I oni koji krenu u susret problemima, postaju njihova suština. Razumevajući svoju ulogu, premijer Vučić se nedavno požalio da većina u Srbiji ne želi, niti razume bilo kakve suštinske promene.

Palestinski sindrom

Nakon eksplozije u robnoj kući Tati u Parizu 17. septembra 1986, Francuska je uvela vize Jugoslaviji. Time je, mada neprimetno, osporen mit o dobroćudnoj spoljnoj politici koja je Jugoslaviju vodila u prosperitet sa osloncem na svaki stvaran ili izmišljen "stub" u tada takođe polarizovanom svetu. Osnovano se, i godinama unazad, sumnjalo da je Jugoslavija svrstana u politici protiv Izraela, i da podržava palestinske, i ostale slične militantne grupe Trećeg sveta s čijim su problematičnim liderima bili bliski i Titov i posttitovski režim.

Kalemar i korov

Izveštaj o napretku Srbije Evropske komisije upućen je Evropskom parlamentu, Komisiji, Savetu, Ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regija u izuzetno nepovoljnim opštim okolnostima: migrantska kriza i odsustvo zajedničke strategije, zategnuti odnosi s Rusijom. Britanski prvi ministar upozorava da je EU birokratija beskrajna, da su intervencije u svakoj pojedinosti nacionalnog pravosuđa besmislene i neprihvatljive, da Britanija plaća skupu cenu evropskog jedinstva, i neće još dugo.

Sedam (gladnih) godina

Komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han podsetio je kako je Austrija svojevremeno dve godine vodila pregovore o pristupanju EU, Hrvatska sedam, i predvideo da će sadašnje države kandidati sigurno pregovarati još duže. Podsećajući da su odlaganjem početka pregovora Turska i Makedonija zalutale na političku stranputicu, Han je istakao neophodnost da se izbegne odlaganje, ali i da proces mora obezbediti putu harmonizaciju: "Pregovori su najbolji za vršenje pritiska. Kada se oni završe više se ništa ne može učiniti".

Gadljivi na diktaturu

Đavo dođe po svoje. Opsada Dubrovnika vratila se pred glavni ulaz crnogorskog parlamenta. Građanski rat, jednom davno jedva utihnuo u pasjim jamama, na Terazijama i Sv. Grguru, ovoga puta ponovio se u farsi, s majčicom Rusijom, motkama i prasećim glavama, ali značenja, ponovo, preslikavaju izazove ne samo lokalne, nego i svetske politike.

Kubanska vakcina

Srbija se svrstala na gubitničku stranu u Hladnom ratu. U javnosti se osećaju težnje da se naučeno, gubitničko ponašanje unese ne samo u međunarodne odnose, nego i u trajan sistem mišljenja i uverenja. Spremni smo da progutamo svaku lokalnu ili svetsku, svejednu, glupost i bedastoću, naravno sa "elementima dostojanstva".

"Fini" prema Kosovu

Osetno je usijanje kako se Srbija približava početku pregovora sa EU. Pred zatrovanom javnošću, vlast je na poziciji da "bira" između EU i Kosova, sa izgledima da, ukoliko insistira na toj lažnoj, izmišljenoj dilemi, ponovo i trijumfalno ispliva politički talog, a Srbija izgubi sve. Unapred je poznat ishod eventualnog referenduma, kojim se preti, Kosovo ili EU, koji bi Srbiju učinio izolovanom, lišenom uticaja, osim remetilačkog, u regionalnim odnosima. Opozicija koja se, davno, nazivala "demokratskim" političkim blokom, suočava se sa odsustvom političke vizije nakon zataškavanja ubistva premijera, 24 sporne privatizacije, ustupanja NIS-a ruskoj državi, tajkunizacije, udvaranja najprizemnijim politikama i političkim karakterima, konačno i masakriranja svih važnih institucija, pre svih pravosuđa i Predsedništva. Zasad je samo vlast u stanju da generiše novu opoziciju, koja će iz koalicije otpasti kao Putinova peta kolona.

Sećanje na 1979.

Savremeni bipolarni poremećaj koji razara Bliski istok najavila je sovjetska intervencija u Avganistanu 1979. Procesi koji su usledili ukazivali su da je jedina sigurna linija podele nacija lišenih demokratskog iskustva, reformacija i kriza savesti, podela na sekularne i verske diktature. Evropsko iskustvo poslednjih pola milenijuma nije se moglo primeniti na Bliskom istoku, bez obzira da li su u pitanju kolonije, ili ostaci autohtonih imperija, dugog, ali mahom zaludnog trajanja.

UNESCO i SPC

Prijem u UNESCO verovatno otvara put ulasku Kosova u članstvo UN, možda i uspostavljanju tutorstva nad domenom SPC. Srbija ulaže veliku energiju i emocije u ovo pitanje. Pitanje suverenosti balkanskih država i dalje je prepreka uspostavljanju intenzivnije regionalne saradnje, koja je prioritet pred neefikasnošću evropskih institucija u domenu spoljne politike i balkanske integracije. Harmonizacija međuetničkih odnosa prioritet je u odnosu na nasleđe i nedavne i daleke prošlosti.

Pohvala ludosti

Vlada bi uskoro trebalo da ispuni obećanja jevrejskoj zajednici dopunom zakona o restituciji koja će se odnositi na imovinu otetu i uništenu u Holokaustu, i na jevrejsku imovinu bez naslednika. Imovinsko-pravne i etičke posledice holokausta relativizovala je svaka vlast nakon 1945. Tihi Holokaust trajao je do početka devedesetih. Na Srbiji je da prihvati i etiku pamćenja i etiku kapitalizma. Nema slobodne zajednice niti slobodnog pojedinca bez strateških garancija imovinskih prava.

Sudar svetova

Stvarnost je ponekad preterano složena. U ovim danima nameće se, najmanje, dvojstvo izazova: potreba za humanim odnosom prema bliskoistočnim izbeglicama i, istovremeno, suočavanje s krizom evropskih vrednosti. I u domenu humanosti, i sposobnosti brzog i efikasnog rešavanja kriza, i u perspektivi dubokih društvenih promena neplaniranim, haotičnim i nevoljnim uvozom sistema vrednosti koji je negacija evropskih sloboda i tolerancije.

Prolom u zidu

Odnos prema bliskoistočnim izbeglicama, nastavak briselskih pregovora i poseta srpskog premijera Albaniji redefinišu Srbiju u jednome opštem odnosu i prema evropskim vrednostima i u procesu evropske integracije.

Evropski paradoks

Od početaka, u koje su uloženi trud, znanje, osećanja i nade posleratnih generacija, ujedinjena Evropa nije bila dalje od ostvarenja strateške potrebe za zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom. Istovremeno se nikad nije osećala veća potreba za takvim usmerenjem.
Prva Poslednja