Prodor u XXI vek

Nikola Samardžić

Istoričar, profesor Odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Objavio je knjige: Francuska i Turska, Karlo V, Istorija Španije, Identitet Španije, Drugi XX vek, Kulturna istorija Beograda, XVIII vek (s Mirjanom Roter-Blagojević). Kourednik je zbornika The Peace of Passarowitz, 1718, Purdue University Press, 2011. Glavni je urednik časopisa LimesPlus i Acta Historiae Medicinae.

UNESCO i SPC

Prijem u UNESCO verovatno otvara put ulasku Kosova u članstvo UN, možda i uspostavljanju tutorstva nad domenom SPC. Srbija ulaže veliku energiju i emocije u ovo pitanje. Pitanje suverenosti balkanskih država i dalje je prepreka uspostavljanju intenzivnije regionalne saradnje, koja je prioritet pred neefikasnošću evropskih institucija u domenu spoljne politike i balkanske integracije. Harmonizacija međuetničkih odnosa prioritet je u odnosu na nasleđe i nedavne i daleke prošlosti.

Pohvala ludosti

Vlada bi uskoro trebalo da ispuni obećanja jevrejskoj zajednici dopunom zakona o restituciji koja će se odnositi na imovinu otetu i uništenu u Holokaustu, i na jevrejsku imovinu bez naslednika. Imovinsko-pravne i etičke posledice holokausta relativizovala je svaka vlast nakon 1945. Tihi Holokaust trajao je do početka devedesetih. Na Srbiji je da prihvati i etiku pamćenja i etiku kapitalizma. Nema slobodne zajednice niti slobodnog pojedinca bez strateških garancija imovinskih prava.

Sudar svetova

Stvarnost je ponekad preterano složena. U ovim danima nameće se, najmanje, dvojstvo izazova: potreba za humanim odnosom prema bliskoistočnim izbeglicama i, istovremeno, suočavanje s krizom evropskih vrednosti. I u domenu humanosti, i sposobnosti brzog i efikasnog rešavanja kriza, i u perspektivi dubokih društvenih promena neplaniranim, haotičnim i nevoljnim uvozom sistema vrednosti koji je negacija evropskih sloboda i tolerancije.

Prolom u zidu

Odnos prema bliskoistočnim izbeglicama, nastavak briselskih pregovora i poseta srpskog premijera Albaniji redefinišu Srbiju u jednome opštem odnosu i prema evropskim vrednostima i u procesu evropske integracije.

Evropski paradoks

Od početaka, u koje su uloženi trud, znanje, osećanja i nade posleratnih generacija, ujedinjena Evropa nije bila dalje od ostvarenja strateške potrebe za zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom. Istovremeno se nikad nije osećala veća potreba za takvim usmerenjem.

Vrednost dobrodošlice

Nakon upada sovjetskih trupa, 1956. oko 180.000 mađarskih izbeglica pobeglo je, od sovjetskih i domaćih ubica, u Austriju, i oko 20.000 u Jugoslaviju. Za svega nekoliko meseci raseljeni su, iz Austrije i Jugoslavije, po 37 država.

Telekom naše mladosti

Srpski državni Telekom jedno je od poslednjih uporišta starog poretka koji je državi, do nedavno, prepuštao ogromna suverena i arbitrarna prava. Taj ogranak nekadašnjeg PTT-a bio je ruglo i Titovog režima. Onog režima koji je, prema svedočenju Latinke Period, preferirao Dobrica Ćosić, do početaka ustavnih i tržišnih reformi, kad su pisci u šinjelima i svi ostali kojima su šinjeli pripadali imali osećanje da su neometani upravitelji života i smrti sirotinje koja se davila u njihovom tumačenju utopija marksizma-lenjinizma. Upravo na kraju perioda koji je Ćosić smatrao "stabilnim" počela je bežanija iz Titove Jugoslavije (ali ne kod Hruščova nego, kao i danas, na Zapad) u kojoj ste, do kraja XX veka, telefonsku liniju mogli dobiti samo uz veze, kuknjavu i beskrajno čekanje zamašćenih montera, izaslanika neke višnje, nedodirljive sile.

Sami na svetu

Vesti o užasnoj smrti Tomislava Salopeka proizvele su osećanja kojima je odavno trebalo zatrpati prošlost hrvatsko-srpskih odnosa. Svako nedavno podsećanje na uzajamnu bliskost i zajedničku odgovornost, i za sebe i za susede bilo je ne samo usamljen krik u obostranoj halabuci bedastoća, pretnji i hinjene sućuti, nego i oblik političke drskosti koja ne uvažava stvarnost, ma kakva ona bila.

"Tko jamio, jamio"

Ako je Jugoslavija ostala u nepovratnoj prošlosti, trebalo je napustiti i logiku njenog razbijanja koja je osnova svih aktuelnih međunacionalnih nesporazuma. Naizgled paradoksalno, cepanjem komunističke Jugoslavije čuvao se komunizam

Evrotunel

Mapiranje neravnomernosti regionalnog razvoja ukazuje da se u 149 opština, od ukupno 174, zarađuje manje od republičkog proseka. U 85,6% opština se živi s manje od prosečne zarade koja prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi 44.583 dinara mesečno. Zarade iznad prosečnih ostvaruju se samo u centrima novih industrijskih tehnologija i razvijenog sektora usluga.

Rubikova kocka

Uspeh u peglanju odnosa s BiH ne podrazumeva da će se istom logikom odvijati poravnanje u sporovima na prostoru bivše Jugoslavije: Piranski zaliv, Pelješki most, granica na Sutorini, hrvatsko-srpska granica na Dunavu, dileme o genocidu i Oluji, uređenje srpsko-albanskih i makedonsko-albanskih odnosa, itd. Na jednom mestu zakrpljen, na drugim mestima taj prostor se ponovo podere.

Limes II

Odlazak premijera Vučića u Srebrenicu bio je incident sam po sebi. Bezbednosne strukture izrekle su diskretan politički stav, koji je prethodio poseti, da su protiv. Naročito podstaknuti scenama koje su, očigledno, priželjkivali, mediji su nas vratili četvrt veka unazad. Nakon incidenta kod hale Limes u februaru 2003, takođe povezanog sa odlaskom premijera Đinđića u Republiku Srpsku, Bagzi, Karamarković, Škero, iz današnje perspektive su gotovo romantične ličnosti u odnosu na defile huškača koji su defilovali RTS-om i Pinkom u danima koji nikako da ostanu za nama.

Ljudi kao mi

Pre tri nedelje najavio sam da će britanski predlog rezolucije o Srebrenici otvoriti nov politički prostor ruskoj diplomatiji. EU je dopustila da se Putinov režim na velika vrata vrati u Jugoistočnu Evropu, uključujući uticaj na grčku vladu. Beskrajne diplomatske igre XIX veka, koje su izrodile svetske ratove XX veka, kao da su postale obrazac manipulacija kojima se narušava evropsko jedinstvo.

Podrška grčkoj demokratiji

Džozef Stiglic tvrdi da lideri EU, suprotno identifikaciji pojmova Evrope i demokratije, Grčkoj nameću "rokove" kako bi ona prihvatila mere štednje, izborila se s budžetskim deficitom i počela da vraća dugove. Ali demokratija nije samovoljna uprava bilo koje neodgovorne vlade oslonjene na javnu upravu, penzionere i sterilnu akademsku inteligenciju.

Grčki paradoks

Država mora da neguje bogate, kako bi pomagala siromašnima. Bogati da brinu i o državi i o siromašnima, kako bi ostali zaštićeni vladavinom prava. U tome je paradoksalna ekonomska paradigma tekućeg XXI veka. Savremeni liberalno-demokratski konsenzus trenutno je verovatno najomraženiji ekonomsko-politički obrazac. Ali su njegove alternative neuspešne. Kapital gotovo po pravilu beži iz neuređenih sistema prožetih političkim pritiscima.

Prva Poslednja