Svetislav Basara

Državice niske rastom koje se laktanjem i raznoraznim marifetlucima nekako ubaštraju u NBA ligu, osim neprestanog osećaja inferiornosti, imaju još jedan "gorući" problem - moraju, naime, pristati da na njihovim političkim utakmicama arbitriraju geopolitičke NBA kadije...

Zna li neko od vas mudrijaša na kolikoj su udaljenosti od Trampa, Putina, Merkelove i Makrona, sedeli predsednici/premijeri Danske, Norveške ili Švajcarske, recimo? Čisto sumnjam.

Nije nikakav hendikep, a još je manje tragedija biti muško, a biti visok, da kažemo, 165 cm, koliko je, otprilike, bio visok i Napoleon, ali i mnogi drugi svati koji su izvršili veliki uticaj na svetsku istoriju i život.

I danas ćemo se baviti marginama tužnog skupa antifašističke koalicije u Parizu i njegovim uticajima na ovdašnju istoriju i život.

Sedamdesetih godina prošlog veka glavne baje u provincijalnim kasabama behu dilberi kojima je pošlo za rukom da se posredovanjem rođaka ili zemljaka koji su uspeli u fudbalskom svetu slikaju sa Džajićem.

Kad pročitaju gornji naslov, dobri poznavaoci istorije oktobarske revolucije i SSSR-a - a takvih je kod nas tušta i tma - zacelo će reći šta ovaj lupa, drug Kalinjin nije streljan.

Podnaredništvu je u Srbiji oduvek dobro išlo, oduvek je u Srbiji taj stari zanat bio najkraći put do mindže (svih boja), niko, međutim, nije mogao sanjati da će poduboko u 21. veku podnaredništvo doživeti svoje zvezdane časove, a upravo se to dogodilo.

Gotovo celu proteklu nedelju straćili smo na smatranja o razvoju straha u Srba kroz vekove, a današnju subotu, dan za kulturu, posvećujemo budućnosti srpskih strava i užasa...

Pročitavši jučerašnju kolumnu, onaj bi naš Marsovac (je li već prispeo u Beograd, Stefanoviću?) mogao pomisliti da u vremenima u kojima je biti Šešelj bilo kažnjivo, nije bilo nikakvog straha, ali treba li uopšte reći da bi Marsovac bio u krivu, itekako ga je bilo, samo je imao "obrnuti predzank".

Juče opisanim Tanasijevim pogubljenjem sa odloženim dejstvom, knjaz Miloš je u "istoriografsku svest Srba" (R. LJušić) za sva vremena urezao sledeće zakonopravilo:

Pretpostavljam da će se grdno razočarati mnogi dilberi među vama koji su, nakon jučerašnjeg pominjanja motke kao pouzdanog sredstva protiv uterivača straha, očekivali da srpski narod i senat pozovem da se lati govnavih motki, jer to neću učiniti zato što svi ti dilberi očekuju da se neko drugi lati motki i motkama ih oslobodi straha.

Spremte se, spremte četnici ( i partizani ) kreće novi mini-serijal pod viskomudrenim naslovom "Fenemenologija straha u Srba od Srednjeg veka do Sudnjeg dana".

Ima li šta novo u svetu dupeuvlačenja i podnaredništva? Ima li novih momenata, novih zvezda na nebu analne speleologije. Ima, bogme. Evo, recimo, ni "Ilusutrovana Politika", nedeljnik zastareo i dosadnjikav već u trenutku kada se (pre iha ha decenija) njegov prvi broj bezrazložno pojavio na kioscima, nije odolela da se pozabavi starim srpskim zanatom - potragom za psovačima kralja.

Gornji naslov je puki ustupak suboti, danu za kulturu, lopovluk inače uopšte nije kulturan, ali jeste vrlo unosan, zato i jeste toliko popularan, naročito ako je nekažnjiv, a u zemlji Srbiji je - ako si na vlasti ili bar uz vlast - ne samo da je nekažnjiv, nego i obavezan, eto, uzgred, zašto se u Srbiji vlast uglavnom krvlju brani i krvlju osvaja.

Naša današnja tema - državotvorni lopovluk - izazvaće veliku pažnju javnosti, pokrenuće zacelo lavinu komentara, zato ne dangubimo nego odmah pređimo na stvar.